Zašto još uvek nisu raspisani predsednički izbori?

Aleksandar Vučić podneo je ostavku na funkciju predsednika Republike pre skoro nedelju dana. Međutim, predsednički izbori još uvek nisu raspisani.

Međuvalšće

Period takozvanog međuvlašća može da traje najduže 90 dana. Novi predsednik Srbije mora da položi zakletvu najkasnije 28. decembra.

U članu 120 Ustava Srbije stoji da „predsednik Narodne skupštine može da zamenjuje predsednika Republike najduže tri meseca”, te da je „izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skupštine obavezan da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od prestanka mandata”.

Foto: Tanjug/ Rade Prelić

Vučić je podneo ostavku u nedelju (27. septebra), oprostio se od saradnika i predao dužnost Ani Brnabić koja je od tog trenutka v.d. predsednika države. Pre pet dana (28. septembra), izvršena je i primopredaja u Parlamentu.

Međutim, iako to nalaže Poslovnik Narodne Skupštine Srbije, predsednica Skupštine, u čijim je rukama sada predsednički pečat Republike, nije raspisala izbore.

Naime, član 267. Poslovnika Narodne Skupštine Srbije kaže da kada predsednik Republike podnese ostavku i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine, predsednik Skupštine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima. U njemu ih obaveštava da zamenjuje predsednika Republike do izbora novog. Predsednik Narodne skupštine tada i raspisuje izbore za predsednika Republike – što se nije dogodilo.

Hoće li reagovati Ustavni sud?

Da smo već u ponedeljak morali da znamo datum izbora, za Insajder kaže profesor izbornog i ustavnog prava novosadskog Pravnog fakulteta Slobodan Orlović.

„Taj član Poslovnika ne ostavlja nikakav prostor za neke posebne kalkulacije. Dakle, tu izričito piše da se odmah raspisuju izbori, što znači da ako je u nedelju podneta ostavka, tad je, odnosno u ponedeljak, trebalo da budu raspisani i izbori za predsednika republike. Međutim, to se nije desilo, ali iskreno da vam kažem, ova vlast u svih ovih proteklih godina ne poštuje Ustav, ne poštuje zakon, a kamoli kakav poslovnik kao podzakonski akt”, objašnjava Orlović.

Foto: Sava Radovanović/Tanjug

Kako poslovnik uređuje ustavnu materiju trebalo bi da da ga štiti Ustavni sud.

„Bez obzira što se radi o Poslovniku kao formalno-pravnom podzakonskom aktu, Poslovnik uređuje ustavnu materiju, dakle, materiju od najvišeg mogućeg značaja i, kao takav, kao izvor ustavnog prava, trebao bi da, da ga zaštiti Ustavni sud. Međutim, to je teško očekivati od ovog sastava Ustavnog suda, kao i od onog prethodnog, jer on praktično ništa nije uradio da bi zaštitio Ustav”, zaključuje Orlović.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!