Predsednica Narodne skupštine trebalo je odmah nakon ostavke Aleksandra Vučića da raspiše predsedničke izbore, ali to još nije učinila. Pravni stručnjaci ukazuju da Poslovnik Skupštine ne ostavlja prostor za odlaganje
Aleksandar Vučić podneo je ostavku na funkciju predsednika Republike pre skoro nedelju dana. Međutim, predsednički izbori još uvek nisu raspisani.
Period takozvanog međuvlašća može da traje najduže 90 dana. Novi predsednik Srbije mora da položi zakletvu najkasnije 28. decembra.
U članu 120 Ustava Srbije stoji da „predsednik Narodne skupštine može da zamenjuje predsednika Republike najduže tri meseca”, te da je „izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skupštine obavezan da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od prestanka mandata”.
Vučić je podneo ostavku u nedelju (27. septebra), oprostio se od saradnika i predao dužnost Ani Brnabić koja je od tog trenutka v.d. predsednika države. Pre pet dana (28. septembra), izvršena je i primopredaja u Parlamentu.
Međutim, iako to nalaže Poslovnik Narodne Skupštine Srbije, predsednica Skupštine, u čijim je rukama sada predsednički pečat Republike, nije raspisala izbore.
Naime, član 267. Poslovnika Narodne Skupštine Srbije kaže da kada predsednik Republike podnese ostavku i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine, predsednik Skupštine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima. U njemu ih obaveštava da zamenjuje predsednika Republike do izbora novog. Predsednik Narodne skupštine tada i raspisuje izbore za predsednika Republike – što se nije dogodilo.
Da smo već u ponedeljak morali da znamo datum izbora, za Insajder kaže profesor izbornog i ustavnog prava novosadskog Pravnog fakulteta Slobodan Orlović.
„Taj član Poslovnika ne ostavlja nikakav prostor za neke posebne kalkulacije. Dakle, tu izričito piše da se odmah raspisuju izbori, što znači da ako je u nedelju podneta ostavka, tad je, odnosno u ponedeljak, trebalo da budu raspisani i izbori za predsednika republike. Međutim, to se nije desilo, ali iskreno da vam kažem, ova vlast u svih ovih proteklih godina ne poštuje Ustav, ne poštuje zakon, a kamoli kakav poslovnik kao podzakonski akt”, objašnjava Orlović.
Kako poslovnik uređuje ustavnu materiju trebalo bi da da ga štiti Ustavni sud.
„Bez obzira što se radi o Poslovniku kao formalno-pravnom podzakonskom aktu, Poslovnik uređuje ustavnu materiju, dakle, materiju od najvišeg mogućeg značaja i, kao takav, kao izvor ustavnog prava, trebao bi da, da ga zaštiti Ustavni sud. Međutim, to je teško očekivati od ovog sastava Ustavnog suda, kao i od onog prethodnog, jer on praktično ništa nije uradio da bi zaštitio Ustav”, zaključuje Orlović.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Nenad Stefanović podneo je disciplinsku prijavu protiv Branka Stamenkovića, tvrdeći da je svojim javnim nastupima narušio ugled i poverenje u rad javnog tužilaštva. Među spornim izjavama je i ona koju je Stamenković dao nedeljniku „Vreme“, govoreći o „paratužilačkom sistemu“ u Beogradu
„Nijednom zaposlenom nisam dala otkaz ugovora o radu“, poručuje direktorka OŠ „20. oktobar“ Gordana Radojević u demantiju povodom teksta o roditeljima koji traže njenu ostavku. Tvrdi da su zaposleni odlazili na sopstveni zahtev ili im je istekao ugovor na određeno vreme.
Gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović je uhapšena sa još dvoje gradskih funkcionera
BIA je odbacila navode Radara o kadrovskim promenama i dokumentaciji, nazvavši ih deo hibridnog napada na bezbednosni sistem. Agencija ističe da po zakonu ne obaveštava javnost o internim kadrovskim rešenjima.
Nalaz veštaka predstavlja novi dokaz u postupku koji se vodi povodom fizičkog sukoba Šapića i Mićić, koji se dogodio 28. septembra na Bežanijskoj kosi.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
