Glas studenata orio se Slavijom tokom prethodnog dana. Još jednom, jasno i glasno, brojniji nego ikada, pokazali su da pred trikovima, utešnim nagradama i ostalim načinima manipulacije vlasti neće pokleknuti. Sa njima su bili poljoprivrednici, glumaca, sportisti, građani željni promena – dakle, sveopšti narodni skup.
Šetnje, blokade, minuti ćutanja i protesti odjekuju kao bomba, i u društvu i na Andrićevom vencu. Ipak, politička dimenzija svega kao da je gurnuta pod tepih. O planovima opozicije priča se malo, iako bi ona u ovakvom trenutku mogla da preduzme mnogo toga.
Jedna od opcija je i prelazna Vlada. Za jedne to je neminovno rešenje za izlazak političke krize, a za predsednika Srbije Aleksandra Vučića to može „samo preko njega mrtvog“.
„Kada se pomene prelazna vlada, Aleksandar Vučić reaguje kao da ga je neko polio vrućom vodom, ali je to neminovan put tranzicije jer sve ostalo vodi u katastrofu i tragične događaje”, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš.
Upozorio je da ovo što se dešava na ulici nosi ogroman rizik da se desi nešto što je mnogo više od hematoma na nečijoj glavi.
„Razgovor o prelaznoj vladi, kada za to dođe vreme, biće supstancijalni razgovor”, najavio je on i konstatovao da je glumljenje u nekoj radnoj grupi Ane Brnabić samo gubljenje vremena.
Vlada nakon 5. oktobra
O tome šta uopšte znači pojam prelazne Vlade, šta bi on promenio na političkoj sceni Srbije i mogućnostima opozicije, za “Vreme” govori politikolog Cvijetin Milivojević.
„Mi smo jednom i imali prelaznu Vladu, i to republičku Vladu formiranu nakon saveznih izbora 2000. godine kada je Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića u trci za predsednika. Na parlamentarnim izborima, za savezni parlament Srbije i Crne Gore, faktički je dotadašnja vladajuća koalicija SPS-a i SNP iz Crne Gore, imala većinu za formiranje vlasti”, objašnjava Milivojević.
Došlo je do bunta naroda. Deo vladajuće koalicije, odnosno Socijalistička narodna partija iz Crne Gore, odbila je da sa Miloševićevom strankom formira koaliciju. Oni su se onda okrenuli pregovorima sa DOS-om i tako je formirana nova većina u parlamentu i nova Vlada.
„Iako je postojala stabilna većina u republičkom parlamentu u Srbiji, SPS i Jul su se uplašili izbornog rezultata i uz neke pritiske su prihvatili formiranje prelazne Vlade”.
U ovakvoj Vladi, sva ministarstva imaju po 3 koministra. Za vreme kraha Miloševićevog režima, jedan ministar je bio iz SPS-a, drugi iz DOS-a i treći iz Srpskog pokreta obnove, koji je do septembarskih izbora bio glavna opoziciona stranka u Srbiji.
„Funkcija te Vlade je bila da premosti vlast u Srbiji do trenutka održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Oni su se desili u roku od tri meseca. Ta Vlada je bila, a trebala bi i sada da bude, Vlada koja bi raspisala i realizovala nove izbore pod regularnim, demokratskim uslovima”, kaže Milivojević.
Šuplja priča ili borba za fer izbore
U Skupštini Srbije Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri trenutno imaju gotovo dvotrećinsku većinu. Zbog toga je narativ vlasti da nam prelazna Vlada ne treba, a predsednik Srbije se zaklinje da su to šuplje priče.
„A znate šta znači prelazna vlada, da vam ja prevedem? Baš kako oni to i kažu. Tako, mi napišemo na papiru Vučiću ko će da bude u vladi i on mora to da potpiše. A ako to ne potpiše, onda ćemo mi da ga gepekujemo. Ti magarci će da me gepekuju. Ješić, Ponoš ili ne znam ko. Neću da potpišem i da prihvatim nikada“, rekao je Vučić.
Milivojević ipak kaže da formiranje prelazne Vlade nije bilo nužno ni 2000. godine, pa je do toga došlo. Inercija, strah i bunt desetine hiljada ljudi na ulicama 5. oktobra, umnogome podsećaju na ono što se dešava ovih dana. Na skupu u nedelju na Slaviji bilo je između 100.000 i 102.000 ljudi, kažu iz Arhiva javnih skupova.
„Skup na Slaviji bio je u rangu, ako ne i masovniji od skupa 5. oktobra, kada je Milošević pod pritiskom priznao izborne rezultate. To je uplašilo našu vlast. Vučić se prelazne Vlade ne plaši zato što misli da bi bio raščinjen u toj prvoj fazi, već se plaši da bi ta Vlada ispunila svoju misiju – organizovanje izbora pod normalnim uslovima”, kaže Milivojević.
Rezolucija Evropskog parlamenta
Osim velikog broja građana, fer i demokratske izbore bez prevelikog prostora za izbornu krađu i manipulaciju, tražila je i Evropska Unija. Na taj zahtev, vlasti kao da su ogluvele ili ga potpuno smetnule sa uma.
„Evropski parlament je doneo rezoluciju krajem januara ove godine da su prethodni parlamentarni izbori bili neregularni. Ipak, Evropska komisija, telo koje dođe kao Vlada EU, to nije potvrdila zbog političkog licemerja i kalkulacija”, tvrdi Milivojević.
Njima Vučić ne predstavlja trn u oku, jer sa jednim od najmoćnijih zapadnih država šuruje i blisko sarađuje, te pravi redovne političke ustupke kada su u pitanju goruće teme poput statusa KiM i iskopavanja litijuma.
„To Nemcima i Francuzima odgovara u ovom trenutku i zato ovaj proces nikada nije doveden do kraja. Kada Evropski parlament izglasa takvu rezoluciju, bilo bi logično da Komisija to potvrdi”, kaže Milivojević.
Jedini fokus srpskoj opoziciji trebalo bi zato da bude borba za bolje izborne uslove, pa kada se takvi izbori održe „kom opanci, kom obojci”.
