Portal rpr.rs je od petka posle 13 časova imao vidno a neplanirano povećanje pregleda, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.
Naime, otvarajući Sajam šljiva u Osečini, on je ispričao da ima jedna crkva u Srbiji ispred koje raste šest šljiva, ali da one ne rastu pravo, ka nebu, već ukrivo, u pravcu Kosova. Zainteresovani da otkriju koja je to crkva sa čudnim šljivama, mnogi su guglajući došli do lepe legende o crkvi brvnari Lazarici kod Prolom banje, pa tako i do portala Radan Pusta Reka koji ju je objavio.
Bio je to najnoviji od brojnih dokaza da je predsednik Aleksandar Vučić bogomdani promoter. Šta on lansira, sve jedno da li slučajno ili namerno, to je – lansirano.
Hrvatska je bez svake sumnje njegov reklamni vrh. Postignut je kao autogol, ali se većina Srbije pravi da nije ništa videla, a Hrvatima je super.
Nekako baš u sred turističke sezone, revoltiran jer ne može u Jasenovac onako kako on hoće, predsednik Vučić je izjavio da nikada ne bi letovao na Jadranskom moru. Zatim je taj svoj stav ponavljao dopunjujući ga prekorima onom delu Srba koji sad uživaju u Rovinju, Dubrovniku i ostalim hrvatskim njemu nevoljenim toponimima.
Rezultat je sledeći: srpskih turista u Hrvatskoj je ove godine za 60 odsto više nego prošle godine, i čak za petinu više nego rekordne 2019. godine. Ili, još plastičniji primer: onog dana kad je Miloš Vučević gradonačelnik Novog Sada i jedan od najglasnijih Vučićevih glasnogovornika izjavio da ne razume državljane Srbije koji letuju u Hrvatskoj, tamo se odmaralo oko 13.500 srpskih gostiju.
Hrvatsko more je bila njegova nenamerna reklama, a gumene bombonice Haribo – vrlo svesna. Ovako je to bilo.
U junu, putujući u Bratislavu, predsednik Vučić je na instagram profilu „Budućnost Srbije“ objavio fotografiju iz aviona i napisao: „Stara nemačka reklama kaže ’Haribo čini decu srećnom, ali i odrasle’, te tako i meni danas, posle ovog teškog, ali uspešnog dana u Bratislavi, izmami osmeh na licu.“
„Haribo“ se nije oglasio. Valjda je i njima bilo smešno, a uvećanje prometa (lično znam da je šefica moje samousluge nabavila gumene bombonice tek kad je videla da ih Vučić voli) je nešto što se u njihovom poslovanju podrazumeva, pa nisu osetili potrebu da reaguju.
S proleća 2019, uživajući u gostoprimstvu seoske porodice, predsednik je preporučio dečaku mlađem od deset godina da ne pije pivo nego da odmah pređe na rakiju. Godinu dana kasnije a na početku pandemije, posavetovao je narod da „gde stavite alkohol tu korona virus ne raste“ i otkrio da je on tako našao sebi izgovor da popije koju čašicu više dnevno.
Da li zbog te nedvosmislene reklamne Vučićeve poruke ili ne, tek, nekako tih dana „Simex“ je proizveo rakiju „Aleksandar Vučić“ i „Andrej Vučić“. To je takozvana personalizovana rakija, a naručila ju je Srpska napredna stranka. Zvanično nije objavljeno da li su braća Vučić dali saglasnost da im se ime nađe na etiketi rakije ali nije objavljeno ni da nisu, a „Simex“ iz Subotice je profitirao, postao je deo najmoćnije kompanije u zemlji – Srpske napredne stranke.
Na isti način, spontano i u stilu „pričam tek onako“ kao što je izreklamirao rakiju, predsednik Vučić se marta prošle godine izjasnio i o Istarskoj malvaziji. U intervjuu sarajevskoj televiziji Face, rekao je da je to „loše vino koje ništa ne valja“ i da je „vrlo odvratno i niko ne može da ga pije“, kao i da Srbija proizvodi neuporedivo bolja vina.
Tako je Istarska malvazija, ne svojom zaslugom, postala brend o kome se priča u regionu. Rade Šerbedžija je, gostujući na N1, na kraju intervjua poklonio flašu Istarske malvazije Jugoslavu Ćosiću, i rekao „Malvaziju obožavam i pijem, mislim da je jedno od najboljih vina. A volim i srpska vina, posebno crna“.
Po društvenim mrežama je nakon toga danima komentarisan Šerbedžijin gospodski gest, uz izraze velike naklonosti prema Malvaziji.
Predsednik Vučić se na kraju izvinio. „Napravio sam veliku grešku u intervjuu, zbog koje se kajem. Ne zato što sam rekao ono što ne mislim, ja svakako nisam veliki ljubitelj malvazije, ali nemam pravo da vređam trud i rad vinara koji marljivo rade da svoj proizvod prodaju na tržištu“, rekao je.
Tih dana se po Beogradu pričalo da je Istarska malvazija postala dragocenost i stvar prestiža.
Da li bi predsednik Srbije bio dobar promoter i da je samo Aleksandar Vučić? Ovo je, naravno, pitanje o kokoški i jajetu pa je samim tim nerešivo. Uostalom, svaki političar mora makar malo da zna kako će ljudima da nametne svoje mišljenje, inače ne bi bio to što jeste. Nije dakle stvar u nametanju već, naravno pre svega u mišljenju. A na osnovu primera pomenutih u ovom tekstu, i o načinu kako se to radi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
