Foto: Marija Janković
Na izborima 3. aprila predsednički su se činili najmanje neizvesnim. Očekivala se ubdeljiva pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu. Ulaskom Ponoša u trku, i spletom još nekih okolnosti, stvari su se malo zakomplikovale
Posle kratkog trvenja koalicija okupljena oko Stranke slobode i pravde (SSP, Narodne stanke (NS) i Demokratske stranke (DS) je u subotu uveče združeno stala iza nekadašnjeg načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša kao zajedničkog predsedničkog kandidata.
Otkako je Dragan Đilas bivšeg funkcionera i još uvek člana NS-a bez prethodnog dogovora sa koalicionim partnerima praktično najavio kao predsedničkog kandidata čitave koalicije, jedan deo medija Ponoša predstavlja kao nekoga ko bi jedini mogao da ugrozi dosadašnju dominaciju aktuelonog predsednika države Aleksandra Vučića.
Od 5. oktoba 2000. Vučić je jedini koji je uspeo da pri izlaznosti od 53,34 odsto pobedi u prvom krugu sa 55,06 odsto osvojenih glasova. Na drugom mestu je tada bio tadašnji „vesnim promena“, lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Saša Janković sa 16,35 odsto, a na trećem remetilička faktor opozicionih birača Beli Preletačević sa 9,42 odsto.
Kandidatura Ponoša je kod jednog dela biračkog tela probudila nadu da se 3. aprila, u najmanju ruku, čitava stvar neće završiti poniženjem opozicionog kandidata već u prvom krugu. Između parlamentarnih i, pre svega, beogradskih izbora, predsednički izbori posmatrani su kao nefer okršaj koji će neprikosnoveno nokautom u prvoj rundi dobiti Vučić.
Na izbore opozicija ovog puta izlazi u tri prepoznatljive kolone: pored „Đilasovog bloka“ sa desne strane je Patriotski blok predvođen Dverima, a sa leve zeleno-leva koalicija Moramo.
Lider dveri Boško Obradović je već zvanično obelodanio svoju kandidaturu za predsednika Repblike. On bio mogao da odvuče Vučiću jedan deo tradicionalnih radikalskih birača. Ukoliko izstraživanja javnog mnjenja to potvrde, Vučić bi kampanju mogao da odvuče na Kosovo i Republiku srpsku i druge nacionalno obojene teme.
Moramo se još nije izjasnila da li će ići sa sopstvenim predsedničkim kandidatom, ili će stati iza „čovek sa inženjerskim mozgom, sa vojnički jasnim, konciznim i staloženim nastupima“, kako je Ponoša u prvoj polovini novembra 2021. opisalo „Vreme“, kada je njegovo ime prvi put dovedeno u vezu sa predsedničkom kandidaturom.
A.I.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
