Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
Njegovi najvatreniji obožavaoci kažu da je poput Svetog Save najveći vizionar, rešenje svih problema, poslednji i jedini slobodni lider u Evropi. On za sebe kaže svašta, neretko kontradiktorno, ali bi se moglo reći da je radikal u duši, huligan po ponašanju i populista u vladanju
Rođen je 1970. godine u Beogradu. Kaže da je na rođenju imao svega kilo i šest stotina grama, ali i da je babica rekla “biće to vojničina i po”. Završio je osnovnu školu na Novom Beogradu, a potom Zemunsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu, kaže, u rekordnom roku.
Fudbal mu je od malena “fetiš”, a navijanje i strast i čast. Proveo je mnogo vremena na severnoj tribini Marakane, a voli da kaže da “niti se kaje, niti žali zbog toga”, zapravo da je čak i ponosan.
Iako je karijeru počeo kao novinar na Palama, vrlo brzo ulazi u politiku pa već 1993. godine postaje član Srpske radikalne stranke (SRS), zatim poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a dve godine kasnije i generalni sekretar SRS-a. Prva radikalska nagrada za mladog političkog lava bila je direktorska pozicija Hale “Pinki”, koja ostaje upamćena po prvoj aferi za koju se vezuje njegovo ime.
Kada je SRS 1998. godine formirala Vladu sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) i Jugoslovenskom levicom (JUL), Vučić postaje ministar informisanja. Iako je u svom poznatom ratnom govoru u Glini optuživao Miloševića da je izdajnik, čini se da mu oblačenje novog političkog šinjela nije teško palo. Njegovo prvo ministrovanje je obeležio drakonski zakon protiv nezavisnih medija koji je predviđao rigorozne novčane kazne za sve redakcije okarakterisane kao “nepatriotske”.
Kada je 5. oktobra odlučio da prošeta po gradu, priča Vučić, neki drogirani mladići su ga napali “pa je morao da ih prebije”. “Nisu hteli da se smire nego su ponovo nasrnuli i onda sam ih nokautirao još jedanput”, hvalio se Vučić svojim veštinama sa tribine. Za njega je 5. oktobar 2000. „tragedija srpskog naroda“. Još uvek ga nije uveo kao dan žalosti.
Uoči predsedničkih izbora 2004. godine ponudio je opkladu da u slučaju Tadićeve pobede odlazi iz politike. Tadić je pobedio, ali on nije ispunio obećanje. Ispostaviće se da će mu to preći u naviku, pa će kasnije u nekoliko navrata obećavati da se “uskoro” povlači sa mesta predsednika SNS-a, ali nikako da se povuče.
Kandidovao se za gradonačelnika Beograda na svim gradskim izborima od 2004. do 2012. godine, i svaki put je bio poražen.
Kada je Tomislav Nikolić okrenuo leđa Šešelju i osnovao Srpsku naprednu stranku, Vučić je dugo vagao i na kraju dobro izvagao: postao je Nikolićev zamenik u SNS-u, a nakon izbora 2012. godine ministar odbrane i prvi potpresednik Vlade. Biva imenovan za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost što mu je omogućilo da preuzme kontrolu nad službama bezbednosti. Kada je postao predsednik države Nikolić se, kao što je obećao, povukao sa mesta predsedavajućeg SNS-a.
Postaje predsednik Vlade 2014. godine. Postepeno čisti SNS od Nikolićevih ljudi. Na predsedničkim izborima 2017. godine ubedljivo pobeđuje i cementira kult ličnosti u nastajanju.
Ustavna ograničenja za njega ne važe. Veliki “šef”, kako ga zovu stranačke kolege, pita se za sve i o sve najbolje zna.
Bezbrojne afere ne utiču na njegovu popularnost. Brutalno se obračunava sa neistomišljenicima, kontrolisani mediji rade punom parom: veličaju njega i obrušavaju se na svakoga ko u njemu ne vidi srpskog mesiju. Njegovom rejtingu nije škodio ni duboki socijalni jaz u društvu koji biva sve veći.
Novinare koji postavljaju neprijatna pitanja ne voli, a posebno ne one koji pitaju za Jovanjicu, Krušik, ili rušenje u Savamali. Najveći neprijatelj mu je Dragan Đilas, tj. Šolak-Đilas što je osnova zla protiv koje on brani Srbiju.
Predvodio je Srbiju u borbi protiv korona virusa i postao šampion nabavljenih vakcina.
Za sad je izbegao na desetine atentata, a navodno su ga i prisluškivali. Predstavlja se kao neustrašivi borac protiv organizovanog kriminala koji se nikoga ne plaši, a najmoćnije oružje su mu tabloidi. Političke protivnika naziva ponekad i “devojčicama”.
U spoljnoj politici pokušava da sedi na tri stolice, a sve manje priča o evropskom putu. Najbolji je sa Kinezima, ali je voleo da se posećuje sa Angelom Merkel. Koliko god da je kod kuće goropadan, toliko je u prisustvu svih svetskih moćnika ponizan.
Govori tečno engleski i ruski, služi se francuskim, uči nemački, a kineski priča po potrebi – „al’ ga je teško razumeti“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
