Foto: (AP Photo/Andre Penner
Levičar Luis Inasijo da Silva je sa jednim procentnim poenom razlike u finišu kampanje pobedio ultrakonzervativnog aktuelanog predsednika Žaira Bolsonara. U izbornu kampanju Lula je krenuo pravo iz zatvora. U podeljenom društvu vlada strah od nemira
Kada je negde oko 19 časova po lokalnom vremenu u nedelju objavljeno da je Luis Inasijo da Silva (76) u drugom krugu predsedničkih izbora osvojio preko 50 odsto glasova, ulicom Avenida Paulista, glavnom poslovnom ulicom Sao Paola, se prolomio kolektivni uzvik – kao kada brazilaska fudbalska reprezentacija da gol. Uzvik je odjekivao oko solitera, vozači su počeli divlje da trube.
Bilo je to više od pobedničkog slavlja, to je bio odraz olakšanja – katarza, pisao je dopisnik nemačkog “Špigela”.
Kada je prebrojano preko 90 odsto glasova i kada je konačno bilo jasno da aktuelni, ultradesničarski predsednik Žair Bolsonaro matematički ne može više da stigne prednost levičarskog izazivača, Luline pristalice su počele da se okupljaju kod Muzeja savremene umetnosti, tradicionalnom mestu proslave predsedničkih izboran u Brazil
Euforično su mahali crvenim zastavama Luline radničke partije. Priključilo im se desetine hiljada ljudi. Ovako burno nije se slavila čak ni Lulina prva pobeda na predsedničkim izborima pre dvadeset godina.
Lula da Silva je na Tviteru napisao samo jednu reč: „Demokratija“.
Napeto do kraja
Nikada do sada predsednički izbori u Brazilu nisu bili toliko tesni i napeti. Do samog kraja predizborne kampanje Bolsonaro i Da Silva su bili potpuno izjednačeni.
Lula je na kraju osvojio 50,87 odsto glasova, Bolsonaro 49,13 odsto, saopštila je u izbornoj noći Izborna komisija nakon što je preprojano 99 odsto glasova.
Bivši sindikalac Lula je u, sa 210 miliona stanovnika najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike, već jednom vladao – od 1. janura 2003. do 1. januara 2011. On je prvi predsednik Brazila izabran na demokratskim izborima koji je uspeo da osvoji treći mandat.
Velikoj podeli u brazilskom društvu dodatno je doprinela prljava izborna kampanja, pre svega na društvenim mrežama koje se bile preplavljene lažnim vestima.
TV duel dvojice predsedničkih kandidata je u odnosu na to bio gotovo pristojan, ocenjuje „Špiegel“.
Strah od nemira
Mnogi Brazilci Lulu povezuju sa zlatnim vremenima kada je brazilaska privreda cvetala zbog visokih cena sirovina, a levičarska vlada omasovljenim socijalnim programima milione ljudi izvukla iz ubistvenog siromaštva. Njegovi protivnici ga optužuju za korupciju.
Tokom čitave izborne kampanje je provejavao strah da bi u slučaju pobede Lule moglo dođe do nasilnih obračuna. Bolsonaro je u više navrata dovodio u sumnju izborni sistem, i stavljao u izgled da možda neće priznati izborne rezultate. Neke njegove pristalice su se čak otvoreno zalagale da vojska preuzme vlast. Analitičari su tvrdili da za tako nešto nema podrške u narodu.
U vreme nastajanja ovog teksta Bolsonaro nije biopriznao poraz.
Brazil ima ogromne prirodne resurse i razvijenu poljoprivredu i mogao bi u krizi koja vlada u svetu da bude veoma važan trgovinski partner.
U kampanju pravo iz zatvora
Lula je kao vođa sindikata bio predvodio prvi veliki štrajk protiv vojne diktature i posle tri poraza pobedom na izborima 2002. bio prvi levičarski predsenik Brazila. Kao najpopularniji brazilski predsednik svih vremena 2010. je štafetu predao svojoj naslednici Dilmi Rusef.
A onda je iz velikih visina grubo pao, kao niko pre njega u Brazilu. Zbog korupcije i pranja novca bio je osuđen na 12 godina zatvora. Odležao je 17 meseci.
Vrhovni sud Brazila je presudio da je sudija koji je osudio Lulu bio u konfliktu interesa, poništio je proces i proglasio ga nevinim, tako da su mu vraćena sva građanska prava. Kao slobodan čovek mogao je ponovo da se kandiduje za predsednika. Iz zatvora je izašao 2019, krenuo u uzbornu kampanju, borio se za svaki glas i došao u predsedničku palatu.
„Praktično su me bili živog zakopali“, uzviknuo je Lula na pobedničkom slavlju. Rekao je da su se borili protiv protivnika koji se nije držao pravila, protiv „mašinerije brazilske države“.
J.H./Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Levičarska predsednica Brazila Dilma Rusef odlukom Senata suspendovana je sa svoje funkcije, a vlast su preuzeli dosadašnji potpredsednik države i novi ministri, od kojih se mnogi dovode u vezu sa korupcionaškim aferama. Ideja o južnoameričkom "socijalizmu 21. veka" ugrožena je ne samo Brazilu već i u drugim zemljama Latinske Amerike
Federativna Republika Brazil, najmnogoljudnija i ekonomski najsnažnija zemlja Latinske Amerike, u poslednje vreme suočava se sa kombinovanim negativnim uticajima ustavno-političke i ekonomske krize bez presedana u novijoj istoriji
Brazil je sa Rusijom potpisao ugovor o kupovini svih količina dizela koje Rusija može da isporuči. Uprkos vojnom napadu Rusije, ruski gas za Evropu zbog privremenog zatvaranja Severnog toka 1 ide kroz Ukrajinu koja kao tranzitna zemlja za to od Gasproma dobija nadoknadu. Rusija je u prvom polugudištu 2022. uprkos sankcijama ostvarila budžetski suficit od 23 milijarde dolara
Amazonija ne gori zbog suše ili nepažnje, već zbog namernog paljenja šume. Razlozi su ekonomske prirode
Od Bogote do Santjaga mnogi glasači više ne prihvataju argument da će zaokret ulevo značiti vladu koju će voditi neki Ugo Čaves ili Fidel Kastro. Od izbora do izbora desnica u Južnoj Americi plaši glasače baukom komunizma – i gubi ih
