Ovih dana smrtonosni virus Zika nije najveći problem za dvesta miliona stanovnika Brazila. Za daleko ozbiljnije poteškoće postarali su se kumulativni negativni uticaji ekonomske krize koja pogađa ovu zemlju, brojne korupcionaške afere u samom vrhu države i gotovo potpuna paraliza političkih procesa u parlamentu zbog pokušaja opoziva brazilske predsednice Dilme Rusef. Brojni analitičari ocenjuju da Brazilu – meteorološkim rečnikom govoreći – preti „savršena oluja“. Ovaj termin, inače, univerzalno se koristi da opiše dramatičnu situaciju koja nastaje spajanjem više, naizgled nezavisnih, negativnih faktora u jedan veliki problem.
Zbog optužbi da je manipulisala državnim sredstvima zarad svoje predsedničke kampanje 2014. godine, Donji dom brazilskog Kongresa razmatra opoziv aktuelne levičarske predsednice Dilme Rusef, inače prve žene na čelu Brazila. Uprkos rastućim pritiscima opozicije i sve većeg broja građana – koji su svoje neslaganje sa politikom nekada veoma popularne šefice države demonstrirali na masovnim protestima širom zemlje – Dilma Rusef saopštila je da ne namerava da podnese ostavku, smatrajući da nema pravnog utemeljenja za njen opoziv i da nije počinila nikakvo krivično delo.
Brazilska predsednica je u nedavnom razgovoru sa nekoliko vodećih svetskih medija, među kojima su britanski „Gardijan“, francuski „Mond“ i „Njujork tajms“, optužila protivnike da se služe „fašističkim metodama“, a kampanju za njenu smenu izjednačila je sa „državnim udarom“ protiv demokratske vladavine.
Prethodne sedmice, Dilma Rusef suočila se sa još jednim političkim problemom: brazilska Partija demokratskog pokreta (PMDB), predvođena potpredsednikom Brazila Mišelom Temerom, objavila je da napušta vladajuću koaliciju jer, kako se navodi u saopštenju, ne želi da snosi odgovornost za loše političke odluke predsednice Rusef. Time su brazilskoj šefici države dodatno umanjene šanse da izbegne opoziv u Kongresu, koji bi o tome trebalo da se izjasni već sredinom aprila. Vladi će biti potrebna najmanje 172 od ukupno 513 glasova u parlamentu da osujeti pokušaj opoziva, a ukoliko bi stranka PMDB odlučila da podrži smenu predsednice Rusef, vladajućoj koaliciji bi ostala svega 123 garantovana glasa. Inače, anketa koju je sprovela agencija Datafolha pokazuje da čak 68 odsto ispitanika želi da poslanici opozovu aktuelnu šeficu države.
Da stvar bude još gora i ekonomija ove latinoameričke zemlje nalazi se u slobodnom padu. Nakon više godina izraženog privrednog rasta, koji je Brazil katapultirao u sam vrh najsnažnijih ekonomija sveta, privreda ove države nalazi se u ozbiljnoj recesiji. Bruto domaći proizvod (BDP) Brazila prošle godine pao je za preko tri odsto, dok za 2016. godinu Međunarodni monetarni fond predviđa dalji pad BDP-a od nekih 3,5 procenta. Velikom brzinom uvećava se i broj nezaposlenih, dok je, prema zvaničnim podacima, inflacija u toj zemlji porasla na dvanaestogodišnji maksimum i u prethodnoj godini iznosila je gotovo 11 odsto. Investicije u Brazil su u 2015. godini smanjene za 14 procenata, dok Si-En-En navodi podatak da je nacionalna valuta, brazilski real, samo u prošloj godini izgubio skoro 33 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar.
OPERACIJA „PERIONICA„: U Brazilu se zahuktava i istraga o navodnoj korupciji u državnoj naftnoj kompaniji Petrobras – u kojoj se pominju iznosi koji premašuju nekoliko milijardi dolara – a koja seže do samog vrha države. Na informativne razgovore privode se bivši i sadašnji čelnici Brazila, a svakako najzvučnije ime u aferi jeste bivši predsednik države Luiz Injasio Lula da Silva. On je nedavno bio priveden na saslušanje u okviru istrage kodnog naziva „Operacija Perionica“, koja obuhvata optužbe za korupciju i pranje novca u brazilskom naftnom gigantu Petrobrasu. Tužilaštvo Brazila istraživalo je okolnosti pod kojima su lukrativne donacije u vrednosti od preko osam miliona dolara isplaćivane neprofitnoj organizaciji bivšeg predsednika države, Institutu Lula. Kao vodeći donatori tog instituta spominju se brojne građevinske firme koje su imale ključnu ulogu u Petrobrasovoj korupcionaškoj mreži.
Lula da Silva, nekadašnji sindikalni vođa i izuzetno popularni radnički lider, čija je administracija između 2003. i 2010. godine od Brazila načinila pravo ekonomsko čudo i izvukla oko 40 miliona građana te zemlje iz zone siromaštva, i dalje je jedan od najuticajnijih političara u zemlji. Jasno je, međutim, da je istraga o korupciji oslabila njegov uticaj i popularnost, kako u Kongresu tako i među običnim svetom. Lula da Silva je, kao lider Radničke partije, u dva mandata bio biran za predsednika Brazila, a na toj funkciji nasledila ga je upravo visoka funkcionerka njegove partije, Dilma Rusef. Nakon što je saslušan u tužilaštvu, Da Silva je izjavio da je njegovo privođenje zbog navodne korupcije, baš kao i pretres kuće u kojoj živi, „medijski spektakl“, a ne ozbiljna istraga. Da Silva je rekao i da je cilj tužilaca kriminalizacija njegove Radničke partije. Zbog svega toga, on nije odbacio mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednika Brazila. „Ne znam da li ću biti kandidat 2018. godine na predsedničkim izborima“, izjavio je, dodavši da će odbraniti svoju stranku koju je osnovao još 1980. godine.
Nedugo nakon privođenja bivšeg šefa države, predsednica Rusef postavila je nekadašnjeg političkog mentora Da Silvu za šefa svog kabineta, što je pozicija koja se po ovlašćenjima ravna premijerskoj funkciji. Opozicija u Brazilu oštro je negodovala zbog te odluke, istakavši da taj potez ima za cilj da bivšem predsedniku države obezbedi imunitet od sudskog gonjenja.
Brazilski Vrhovni sud, međutim, suspendovao je postavljenje Lule da Silve na mesto šefa kabineta, a u svojoj odluci naveo je da postoji rizik da bi dolazak Lule na mesto ministra ugrozio dalji tok istrage.
VELIKI BROJ OPTUŽENIH: Afera Petrobras potopila je i druge visoke brazilske zvaničnike, kako u biznisu tako i u politici. Rojters prenosi da je čak 27 ljudi do sada optuženo, a među njima su i pripadnici desnog političkog spektra. Predsednik Donjeg doma brazilskog Kongresa, uticajni konzervativni političar Eduardo Kunja, moraće, takođe, da se pojavi pred sudom zbog optužbi za korupciju. Kunja, vodeći rival predsednice Dilme Rusef, koji je bio njen protivkandidat za predsednika države 2014, optužen je za primanje mita u iznosu od pet miliona dolara.
Sve ovo događa se samo nekoliko meseci pre početka Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, te su oči svetske javnosti ionako budno uprte u dešavanja u Brazilu. Zbog brojnih kriza koje potresaju ovu zemlju postavlja se pitanje da li će levičarska vlast u Brazilu preživeti „savršenu oluju“ i nastaviti da vodi najveću i najuticajniju državu u Južnoj Americi. Ili će se, pak, vlada predsednice Rusef urušiti pod pritiskom afera i sve većeg nezadovoljstva građana.
Poslednje ankete pokazuju da ona danas ima podršku svega jedanaest odsto birača. Imajući u vidu da su na poslednjim parlamentarnim izborima u Venecueli „čavisti“ bivšeg predsednika Uga Čaveza doživeli težak poraz, a da posle dvanaest godina vladavine levičarskog bračnog para Nestora i Kristine Kiršner Argentinu danas vodi konzervativac Maurisio Makri, ostaje da se vidi da li će eventualni poraz levičara u Brazilu označiti i kraj jedne ere u Latinskoj Americi i poraz ideje o južnoameričkom „socijalizmu 21. veka“.
