Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP) kaznio je Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20.000 evra, a pokret Samoopredeljenje (LVV) sa 3000 evra zbog kršenja „Kodeksa ponašanja” tokom predizborne kampanje, pišu kosovski mediji.
U trenutku nastanka teksta ovo je jedna od poslednjih vesti u vezi sa kampanjom za parlamentarne izbore na Kosovu koji će se održati 9. februara.
U trci je 28 političkih subjekata, odnosno partija, koalicija, građanskih inicijativa i nezavisni kandidat.
Stalne žalbe IPŽP-u različitih političkih subjekata, kampanja Pokreta Samoopredeljenje sa posebnim fokusom na sever, obilasci porodica i zdravstvstvenih centara Srpske liste, ponovna hapšenja lidera Srpske demokratije Aleksandra Arsenijevića, konačno, zatvaranje srpskih institucija južno od Ibra slike su predizborne kampanje na Kosovu.
Kako je protekla prva nedelja?
Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić za „Vreme” kaže da na predizbornim skupovima Pokret Samoopredeljenje predstavlja situaciju na Severu kao svoju pobedu, iznoseći neosnovane i zlonamerne tvrdnje da su Srbi „srećni“ zbog delovanja kosovskih policijskih organa.
„U cilju jačanja tog narativa Aljbin Kurti je posetio Leposavić gde je otvorio poslovnicu jedne kosovske banke, a u Severnoj Mitrovici je obišao nekoliko lokala čiji su vlasnici kosovski Albanci“, navodi Mijačić.
Srpska lista, dodaje, uglavnom fokusira svoju kampanju na konferencije za medije, saopštenja ili kroz posete preostalim srpskim institucijama (pre svega u oblasti zdravstva) čiji se broj drastično smanjuje ovih dana.
„Takođe su objavljena i prva istraživanja koje pokazuju da Pokret Samoopredeljenje ima značajno veću podršku od ostalih političkih subjekata na Kosovu“, ukazuje Mijačić.
Svoj aktivizam i u toku kampanje nastavlja da sprovodi Aleksandar Arsenijević i Srpska demokratija.
„Srpski narodni pokret organizuje mitinge na kojima govore gosti iz Beograda i drugih gradova u Srbiji. Nenad Rašić sa svojom inicijativom ’Sloboda, pravda, opstanak’ uglavnom obilaze kosovske institucije na severu koje su preuzeli Albanci, a gde su uposleni mnogi njegovi sledbenici.“
Naš sagovornik navodi da ostali politički subjekti iz redova srpske zajednice (Partija kosovskih Srba i Građanska inicijativa Narodna pravda) nisu organizovali javne događaje, ali su imali aktivnosti unutar svog biračkog tela.
Zatvaranje preostalih srpskih institucija
Kosovska policija je u sredu ujutru (15. januara) zauzela objekte institucija Vlade Srbije južno od Ibra. Tada je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja rekao da se „zatvara poglavlje paralelnih, ilegalnih, kriminalnih institucija Srbije”.
Prištinsko tužilaštvo je nakon toga rsaopštilo da nije odobrilo pretres u srpskim institucijama.
„Indikativan je trenutak kada su zatvorene srpske institucije i ustanove na centralnom Kosovu, dan nakon mitinga Pokreta Samoopredeljenje u Mitrovici gde su se Aljbin Kurti i Đeljaj Svečlja hvalili zatvaranjem takvih institucija. Jedna od glavnih poruka ovog pokreta je da su ’isterali’ Srbiju sa Kosova, tako da su motivi ovakvih akcija očigledni“, objašnjava Mijačić.
Kako kosovski Srbi vide kampanju
Novembra 2022. godine Srpska lista izašla je iz kosovskih institucija. Nakon toga, kaže Mijačić, promenile su se okolnosti koje su rezultirale pojavljivanjem više političkih subjekata u srpskoj zajednici.
Sa druge strane, navodi on, nakon svega što se desilo u prethodne dve godine, neće biti lako motivisati građane da izađu na izbore jer su se oni pasivizirali i demoralisali jer ne veruju da novi izbori mogu doneti pozitivne promene i rešavanje situacije u kojoj su se našli.
„Na ovim izborima dva politička subjekta učestvuju sa pozicija moći, bilo da ih podržava Beograda (Srpska lista) ili Vlada Kosova (Nenad Rašić, građanska inicijativa Sloboda, pravda, opstanak). Ostali pokušavaju da zadobiju poverenje glasača kroz svoj aktivizam, sa vrlo ograničenim resursima“, objašnjava sagovornik „Vremena“.
„Biće veoma teško pokrenuti ljude i motivisati ih da izađu na predstojeće parlamentarne izbore“, ukazuje Mijačić.
Sa druge strane, naglašava da je izvesno da će se izlazak na izbore uslovljavati primanjima ličnog dohotka, bilo onih koji dolaze iz Budžeta Srbije ili Budžeta Kosova.
„Mnogo ljudi se iselilo sa severa Kosova, tako da će i to uticati na rezultate izbora.“