Posle više sedmica opiranja, vlada Aljbina Kurtija ipak najavljuje slanje nekakvog nacrta statuta Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu. Da li je to dovoljno da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope?
Kosovski premijer Aljbin Kurti je naizgled odustao od jogunjenja pošto je najavljeno da će njegova Vlada poslati nacrt statuta Zajednice srpskih opština na proveru Ustavnom sudu Kosova.
No, nije izvesno da će to zadovoljiti „zapadne partnere“ koji u petak mogu, a ne moraju da prime Kosovo u Savet Evrope.
Naime, u sredu je šefica kosovske diplomatije Donika Gervala u pismu predsedavajućem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Teodorosu Ruzopulosu navela da će do kraja maja Ustavnom sudu dostaviti Vladin predlog statuta ZSO.
Taj predlog se, kako se navodi, temelji na nacrtu koji je bila predstavila nemačka Fondacija „Fridrih Ebert“.
Gervala je navela da se „ne samo obezbeđuje puno poštovanje Ustava i zakona Republike Kosovo, već u isto vreme sprečavaju nedozvoljene intervencije spolja, kako u opštinama tako i širom Kosova“.
Ona je navela da zato ministri zemalja članica Saveta Evrope nemaju više prepreka da prime Kosovo.
Sa time ima barem dva problema. Prvo, zapadne zemlje, pre svih Nemačka i Francuska, zahtevale su da Priština upotrebi nacrt statuta ZSO koji su kao non-paper poslale zemlje Kvinte.
Drugo, nije izvesno da će kosovski Ustavni sud uopšte prihvatiti ocene ustavnosti nekakvog nacrta statuta. To je do sada i bila argumentacija Aljbina Kurtija – da Ustavni sud sudi o zakonima, a ne o neformalnim papirima.
Tako se nastavlja natezanje pred zasedanje ministara spoljnih poslova članica Saveta Evrope (SE) u petak.
Gusto je
Zvanični Beograd je već nedeljama u pohodu da spreči članstvo Kosova u SE, uprkos tome što je srpski predsednik Aleksandar Vučić „usmeno“ pristao na famozni francusko-nemački plan prema kojem se Srbija neće opirati članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.
Nedavno je Vučić rekao da Kosovo trenutno ima podršku između 29 i 33 države. Potrebna je dvotrećinska većina, barem 31 glas od 46 članica. U prevodu, gusto je.
Nije samo Vučić u dramatičnim terminima govorio o predstojećem izjašnjavanju ministara. Nemački socijaldemokrata iz SE Frank Švabe rekao je da su šanse pedeset-pedeset.
Pri tome Švabe nema razloga da širi defetizam. Njega je nedavno „Frankfurter algemajne“ cajtung opisao kao berlinski „motor“ prijema Kosova u SE.
Ali, izgleda da ni taj „motor“ nije bio dovoljan da ubedi partijskog druga i kancelara Olafa Šolca. I to iako je Vučić Nemce optužio za „brutalnu kampanju“ za prijem Kosova.
Iako je posle glasanja poslanika Parlamentarne skupštine SE – 131 za prijem, samo 29 protiv – delovalo da je stvar svršena, i dalje je veliko pitanje da li će evropski ministri potvrditi prijem Prištine. Njihovi sastanci su godišnji što verovatno znači – ako ne prime Kosovo sada, sledeća šansa je tek dogodine.
Knaus je oduševljen
Tek, Gerald Knaus, šef uticajne berlinske Evropske inicijative za stabilnost, na Tviteru nije krio ushićenost novim potezom Prištine, da obeća svoj nacrt statuta pred Ustavnim sudom.
„Vučiću se ovo neće svideti“, tvrdi Knaus, uz opasku da je ovako Kosovo ispunilo baš sve zahteve Saveta Evrope. Sada je pitanje, piše Knaus, da li se ovde uopšte radi o želji da se formira ZSO ili to neko hoće da Vučiću u ruke da pravo veta na prijem Kosova u SE.
Kao „ogroman korak“ je stvar opisala i Franciska Činderle, nemačka novinarka koja izveštava o regionu. Ona je na Tviteru otvoreno čestitala timu Fondacije „Fridrih Ebert“ što se njihov nacrt pojavljuje kao osnova prištinske ideje za ZSO.
Neki srpski stručnjaci koji su sa njima ušli u raspravu na Tviteru vide pak Kurtijev potez tek kao smokvin list kako bi se našao dodatni argument za prijem Kosova u SE.
Podsećaju da je ZSO utanačena još pre jedanaest godina kao i na odnos Kurtijevih vlasti prema srpskoj zajednici.
Milica Andrić-Rakić iz Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice napisala je tako da ove kosovske vlasti ismevaju svaki dogovor i podrivaju prava srpske zajednice.
U toj situaciji, navela je ona, ni članstvo u Savetu Evrope – organizaciji koja se prevashodno bavi ljudskim i manjinskim pravima – ne može pomoći Srbima na Kosovu.
Prema poslednjim informacijama, Kosovo još nije stavljeno na dnevni red ministarskog sastanka u petak. Možda će biti dopisano, možda i neće.
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
