Foto: Sam Williams/Pixabay
Ne samo da je reč „mir“ sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima, već je Rusija najavila povlačenje iz sporazuma koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava, tj. povećanje svog atomskog potencijala
Nuklearna bomba je opet postala jedna od tema u ratnoj propagandi. U složenim okolnostima tragičnog rata u Ukrajini, kao i u svakom ratu, mediji na obe strane ne prezaju da se posluže dezinformacijama, pretnjama i poluistinama ili, najčešće, preuveličavanjima. Nakon što je predsednik Ruske federacije Vladimir Putin u utorak najavio povlačenje iz takozvanog START sporazuma, debata koja se simultano vodi u ruskim i zapadnim medijima, kako konvencionalnim, tako i onim na društvenim mrežama, nije toliko otvorila pitanje rizika od nuklearnog sukoba, koliko je jastrebovima na obe strane pružila prostor za nove okršaje, uzajamne optužbe i neizbežna poređenja sa nacizmom.
Najava ruskog predsednika je, u svakom slučaju, vrlo obeshrabrujuća. U govoru nakon iznenadne posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Kijevu, a uoči prve godišnjice rata 24. februara, Putin je rekao da mimo sporazuma Novi START neće dozvoliti zapadne inspekcije ruskih nuklearnih kapaciteta. Mada nije rekao da se Rusija zaista povlači iz sporazuma, ukazao je da nije dovoljan balans ruskih i američkih projektila, koje obezbeđuje START, pošto projektile imaju i Velika Britanija i Francuska, a one nisu deo sporazuma. Takođe, optužio je SAD da krišom planiraju nuklearne probe i najavio da će, u slučaju američkog testiranja bombe, Rusija učiniti isto.
Američki zvaničnici su, kako je to bio slučaj i sa dosadašnjim pretnjama iz Moskve koje se odnose na nuklearni rat, reagovali odmereno, ne provocirajući dalju eskalaciju (što se ne može reći za „konvencionalne“ teme) – NATO je pozvao Rusiju da preispita takvu odluku, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je odluka „zaista nesrećna i vrlo neodgovorna“. Nažalost, reč „mir“ kao da je sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima.
Novi START je poslednji u seriji od sedam sukcesivnih sporazuma koji su nakon kraja Hladnog rata uspešno obuzdali nuklearni rizik. Otkako su, godinu dana nakon Kubanske krize, u avgustu 1963. godine, SAD, SSSR i Velika Britanija potpisale sporazum kojim su zabranjene nuklearne probe u atmosferi, pod vodom i u svemiru, tokom druge polovine 20. i početkom 21. veka sklopljen je niz odgovarajućih međunarodnih sporazuma. Svi oni su deo okvira koji je još davno definisao Non-proliferation Treaty (NPT), ključni ugovor iz 1968. godine. Zahvaljujući tome, ukupni arsenal apokalipse je sa više od 60.000 nuklearnih bojevih glava 1980-tih godina smanjen na današnjih 13.000.
Novi START je sporazum koji je potpisan još u aprilu 2010. godine je ograničio broj aktivnih bojevih nukleranih glava na 1550, kao i bombardera i projektila na 700 po državi. U skladu sa tim obe zemlje imaju ukupne kapacitete od oko 6000 bojevih glava, do kojih je samo oko 1500 aktivno. Sporazum je obnovljen 2021. godine odmah pošto je u SAD vlast preuzela Bajdenova administracija. Prethodno je Donald Tramp u više navrata kritikovao sporazum kao truli pakt Baraka Obame, ali je 2021. sa lakoćom dogovoreno njegovo produženje na pet godina.
Nažalost, sa početkom rata u Ukrajini Novi START je iznova doveden u pitanje. To svakako ne znači da smo na korak od „nuklearne razmene“, ali svet je danas ipak manje bezbedan nego pre nekoliko dana. Put ka miru sigurno ne vodi kroz povlačenje iz nuklearnih sporazuma.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ne postoji ratni cilj dovoljno veliki da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi – da se ne govori o daljim posledicama. Slučaj je takav da to važi na strani onog ko bude njome pogođen, ali i na strani onih koji bi atomsku bombu upotrebili. Može li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Prema novom izveštaju Čatam hausa, od Kubanske krize do danas dogodilo se čak trinaest, uglavnom tajnih, međunarodnih incidenata, koji su svet doveli na ivicu nuklearnog rata
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije
