Foto: Sam Williams/Pixabay
Ne samo da je reč „mir“ sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima, već je Rusija najavila povlačenje iz sporazuma koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava, tj. povećanje svog atomskog potencijala
Nuklearna bomba je opet postala jedna od tema u ratnoj propagandi. U složenim okolnostima tragičnog rata u Ukrajini, kao i u svakom ratu, mediji na obe strane ne prezaju da se posluže dezinformacijama, pretnjama i poluistinama ili, najčešće, preuveličavanjima. Nakon što je predsednik Ruske federacije Vladimir Putin u utorak najavio povlačenje iz takozvanog START sporazuma, debata koja se simultano vodi u ruskim i zapadnim medijima, kako konvencionalnim, tako i onim na društvenim mrežama, nije toliko otvorila pitanje rizika od nuklearnog sukoba, koliko je jastrebovima na obe strane pružila prostor za nove okršaje, uzajamne optužbe i neizbežna poređenja sa nacizmom.
Najava ruskog predsednika je, u svakom slučaju, vrlo obeshrabrujuća. U govoru nakon iznenadne posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Kijevu, a uoči prve godišnjice rata 24. februara, Putin je rekao da mimo sporazuma Novi START neće dozvoliti zapadne inspekcije ruskih nuklearnih kapaciteta. Mada nije rekao da se Rusija zaista povlači iz sporazuma, ukazao je da nije dovoljan balans ruskih i američkih projektila, koje obezbeđuje START, pošto projektile imaju i Velika Britanija i Francuska, a one nisu deo sporazuma. Takođe, optužio je SAD da krišom planiraju nuklearne probe i najavio da će, u slučaju američkog testiranja bombe, Rusija učiniti isto.
Američki zvaničnici su, kako je to bio slučaj i sa dosadašnjim pretnjama iz Moskve koje se odnose na nuklearni rat, reagovali odmereno, ne provocirajući dalju eskalaciju (što se ne može reći za „konvencionalne“ teme) – NATO je pozvao Rusiju da preispita takvu odluku, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je odluka „zaista nesrećna i vrlo neodgovorna“. Nažalost, reč „mir“ kao da je sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima.
Novi START je poslednji u seriji od sedam sukcesivnih sporazuma koji su nakon kraja Hladnog rata uspešno obuzdali nuklearni rizik. Otkako su, godinu dana nakon Kubanske krize, u avgustu 1963. godine, SAD, SSSR i Velika Britanija potpisale sporazum kojim su zabranjene nuklearne probe u atmosferi, pod vodom i u svemiru, tokom druge polovine 20. i početkom 21. veka sklopljen je niz odgovarajućih međunarodnih sporazuma. Svi oni su deo okvira koji je još davno definisao Non-proliferation Treaty (NPT), ključni ugovor iz 1968. godine. Zahvaljujući tome, ukupni arsenal apokalipse je sa više od 60.000 nuklearnih bojevih glava 1980-tih godina smanjen na današnjih 13.000.
Novi START je sporazum koji je potpisan još u aprilu 2010. godine je ograničio broj aktivnih bojevih nukleranih glava na 1550, kao i bombardera i projektila na 700 po državi. U skladu sa tim obe zemlje imaju ukupne kapacitete od oko 6000 bojevih glava, do kojih je samo oko 1500 aktivno. Sporazum je obnovljen 2021. godine odmah pošto je u SAD vlast preuzela Bajdenova administracija. Prethodno je Donald Tramp u više navrata kritikovao sporazum kao truli pakt Baraka Obame, ali je 2021. sa lakoćom dogovoreno njegovo produženje na pet godina.
Nažalost, sa početkom rata u Ukrajini Novi START je iznova doveden u pitanje. To svakako ne znači da smo na korak od „nuklearne razmene“, ali svet je danas ipak manje bezbedan nego pre nekoliko dana. Put ka miru sigurno ne vodi kroz povlačenje iz nuklearnih sporazuma.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Jedan učenik u petak (5. decembar) pronašao je u OŠ „Nadežda Petrović“ poruku uznemirujuće sadržine. Neki roditelji odbili su da pošalju 8. decembra decu u školu, a Ministarstvo prosvete saopštava da se sprovode mere za postupanje u kriznim situacijama
Posle saznanja Nove da je jedna smena policajaca iz Policijske stanice Palilula odbila da obezbeđuje Ćacilend, Ministarstvo unutrašnjih poslova te navode demantuje
Sudije i tužioci iz cele Srbije okupili su se ispred Ustavnog suda u Beogradu na protestu protiv političkih pritisaka na pravosuđe, povodom sprečavanja tužiteljke da izvrši uviđaj nakon incidenta u šatorskom naselju ispred Skupštine.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ne postoji ratni cilj dovoljno veliki da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi – da se ne govori o daljim posledicama. Slučaj je takav da to važi na strani onog ko bude njome pogođen, ali i na strani onih koji bi atomsku bombu upotrebili. Može li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Prema novom izveštaju Čatam hausa, od Kubanske krize do danas dogodilo se čak trinaest, uglavnom tajnih, međunarodnih incidenata, koji su svet doveli na ivicu nuklearnog rata
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije
