Foto: Tanjug
U utorak, na sednici Gradske skupštine, odbornici će odlučivati o visini poreza na imovinu u idućoj godini. Predloženo je da to uvećanje ne bude veće od pet posto. Demokratska stranka traži da se porez skine s dnevnog reda, a Ne davimo Beograd da se oblast poreza reformiše
Jedna od atraktivnih tačaka na dnevnom redu predstojeće sednice Skupštine grada Beograda ovog utorka, biće povećanje porez na imovinu za iduću godinu.
Kao i do sad, koliko će građani plaćati porez na teritoriji glavnog grada zavisi od zone i vrste nepokretnosti koju poseduju.
Porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po kvadratnom metru, a prosečne cene se formiraju na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu. U skladu sa skokom cena nekretnina dolazi i do povećanja poreza na imovinu.
Beograd je podeljen na 14 zona. U svakoj zoni prosečna cena kvadrata je drugačija, pa samim tim i visina poreza.
Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar – Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna i Surčin, dok četvrta i peta zona periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.
Prema predlogu odluke o kojoj odbornici treba da se izjasne, povećanje poreza neće preći pet posto: „Porez na imovinu za 2023. za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti može biti utvrđen u iznosu koji je do pet odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku obavezu tog obveznika za 2022. godinu“.
Na primeru, to izgleda ovako: kvadrat stana u prvoj zoni glavnog grada sada vredi 227. 978 dinara, a lane je vredeo 215, 296 dinara, što je rast od 5,9 odsto. Ako se u utorak usvoji pomenuta odluka, stanovnici prve zone neće plaćati porez uvećan za 5.9 odsto, već za – pet.
Demokratska stranka će u utorak tražiti da se sa „dnevnog reda skinu tačke od 6 do 9, koje se odnose na predloge odluka o izmenama i dopuna odluka o visini cena i stopa poreza na imovinu građana i o određivanju zona na teritoriji Beograda.“
Kažu da „aktuelna vlast nije po osnovu ovih predloga organizovala nijednu javnu raspravu, iako je to zakonska obaveza shodno članu 142 Statuta grada Beograda. Ukoliko vlast odbije da skine ove tačke sa dnevnog reda i da se organizuju javne rasprave, DS će ove nezakonite odluke obarati pred sudom“, navodi se u saopštenju DS.
Pokret Ne davimo Beograd predlaže da se oblast poreza na imovinu potpuno reformiše.
Dobrica Veselinović odbornik ovog pokreta kaže da je povećanje poreza očekivano zato što zavisi od cena nekretnina koje su poskupele 30 odsto, ali ocenjuje da su predložene odluke „samo gašenje požara, da ne dođe do nezadovoljstva građana jer je porasla cena nekretnina koje bi trebalo da prati porez.“
Zato Ne davimo Beograd predlaže da se ova oblast totalno reformiše.
„Naš predlog je da se porez na jedini dom, porodični dom, ne plaća, a da se onda porez progresivno plaća na svu imovinu koju ljudi imaju van osnovnog stana u kome žive“, pojasnio je Veselinović.
Interesantno je znati da se u Hrvatskoj i Sloveniji ne plaća porez na stan u kome živite.
S.Ć./N1/Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
