Iz dana u dan širom Srbije se organizuju protesti protiv rudarenja litijuma na kojima ima veoma mnogo ljudi. Centralni protest, na kojem bi trebalo da se okupe svi oni koji misle da životnoj sredini preti katastrofa biblijskih razmera, oni koji ne veruju Aleksandru Vučiću i njegovim izabranicima i oni koji u litijumskoj priči vide mogućnost za slabljenje režima, zakazan je 10. avgust u Beogradu.
Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta govori o „seljačkoj buni“.
Postavlja se pitanje kakve političke posledice mogu imati konfuzna i vrela događanja glede moguće eksploatacije litijuma u okolini Loznice, da li će deo naprednjačkog biračkog tela napustiti udobnu poziciju glasača vlasti ukoliko projekat “Jadar” bude sproveden, kako se opozicija u svemu ovome snalazi, da li ima prostora i vremena da se konsoliduje posle prolećnih svađa i debakla na decembarskim i junskim izborima.
Nezavidna pozicija vlasti
„Svakako da je pozicija vlasti nezavidna. To je bilo jasno još onda kada se priča o litijumu i mogućim lošim posledicama njegove eksploatacije – prvi put zavrtela u javnosti. Kada su pozvani da protestuju protiv rudarenja, odziv građana je bio iznenađujuće velik. Tada je već bilo evidentno da litijum ima ogroman politički i mobilizatorski potencijal. A kao što znamo, nema mnogo tema u Srbiji koje pokreću ljude“, kaže za „Vreme“ politički analitičar i istoričar Dragan Popović.
Što se tiče glasača Srpske napredne stranke, odnosno Aleksandra Vučića, postoje ne samo spekulacije nego i istraživanja koja kazuju da oni nisu baš najsrećniji zbog rudnika.
„Ipak, treba biti oprezan“, upozorava Popović. „Ne znači to da će sama ta činjenica značajno uticati na rezultate nekih narednih izbora. Na kraju, takvo što se nije desilo ni u prethodnim izbornim ciklusima. Naprednjaci su i na području Loznice i okoline, dakle u regionu koji je najviše ugrožen, premoćno pobeđivali. Čak se može reći da je taj prostor jedno od najjačih naprednjačkih uporišta“.
Međutim, masovna mobilizacija građana, protesti, snažan pritisak – utiču na to da se kruni utisak da je Vučić svemoćan. Sa te strane litijum ugrožava naprednjačku vlast, koja upravo počiva na percepciji svemoći Vučića i njegove stranke. Osim toga, postaje vidljivo da postoji i neko drugi i nešto drugo osim njega i SNS-a.
„Postoje dva preduslova da tzv. meko naprednjačko biračko telo glasa protiv Vučića. Prvi je da ljudi uvide da postoji jaka i ozbiljna alternativa, odnosno da uvide da on nije jedini koji im garantuje bazičnu bezbednost. Drugi preduslov je da posumnjaju u njegovu svemoć“, kaže Popivić.
„Setimo se devedesetih. Kada su ljudima počele da padaju bombe na glavu, oni su počeli da okreću glavu od Miloševića. Istovremeno, pojavila se i kredibilna opozicija u vidu DOS-a koja je imala snažnu podršku iz inostranstva. Ljudi su to percipirali ovako: pojavio se neko ko je jak, a Milošević nam očigledno više ne garantuje sigurnost. Veliki deo mekog biračkog tela Socijalističke partije Srbije prešao je tada na drugu stranu“.
Pročitajte sa ceo intervju Draganom Popovićem u dvobroju „Vremena“ koje je dostupno na trafikama i u digitalnom izdanju od četvrtka, 1. avgusta 2024.