Napori Evropske komisije da pogura pristupanje Srbije Evropskoj uniji mogli bi da ostanu bez dovoljne podrške država članica, što otkriva sve dublji jaz unutar Unije oko pitanja kako zemlje kandidati treba da napreduju ka članstvu.
Evropska komisija zatražiće od ambasadora zemalja članica EU, koji se u sredu sastaju u Briselu, da odobre otvaranje novog, trećeg pregovaračkog klastera sa Srbijom – grupe poglavlja koja obuhvata određene reforme koje kandidat mora da sprovede pre ulaska u Uniju. Međutim, nekoliko država članica skeptično je prema toj ideji, dok je Holandija spremna da uloži veto, navelo je za Politiko pet diplomata i zvaničnika upoznatih sa zatvorenim pregovorima.
Spor oko Srbije deo je šire rasprave o budućnosti proširenja EU. Evropska komisija poslednjih godina sve više posmatra proširenje kao geopolitički instrument kojim bi zemlje u susedstvu Unije trebalo podstaći da se približe Evropi i udalje od uticaja konkurentskih sila. Međutim, deo članica strahuje da bi države kandidati mogle dobiti nagrade pre nego što naprave dovoljan napredak u oblastima demokratije, vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa.
Otvaranje trećeg klastera omogućilo bi početak pregovora o usklađivanju srpskih propisa sa pravilima jedinstvenog tržišta EU, uključujući prekogranične usluge, priznavanje stručnih kvalifikacija i olakšavanje poslovanja između država.
„Otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa EU odavno kasni“, rekao je ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović. On je ocenio da je Srbija gotovo pet godina zaglavljena na toj tački procesa pristupanja.
„Bilo bi teško tvrditi da reforme koje je državna uprava Srbije sprovela od 2022. godine ne zaslužuju ovako skroman napredak u procesu“, rekao je Starović.
Prema njegovim rečima, novo odlaganje odluke predstavljalo bi propuštenu priliku da se podstaknu buduće reforme i bilo bi „najbolji mogući poklon antievropskim političkim snagama, kako u Srbiji tako i širom kontinenta“.
Evropska komisija uglavnom deli takvu procenu. Zvaničnici u Briselu već dugo preporučuju otvaranje klastera, ali odluka zahteva jednoglasnu podršku svih 27 članica EU. Proces je zaustavljen zbog zabrinutosti pojedinih država oko stanja ljudskih prava u Srbiji.
Holandija, međutim, nastavlja da se protivi otvaranju novih mogućnosti za napredak Srbije na njenom sadašnjem kursu. Diplomate još dve članice EU ocenile su da otvaranje novog klastera u skorije vreme nije verovatno.
Jedan od njih smatra da bi napredovanje Srbije, koja održava bliske odnose sa Rusijom, poslalo pogrešnu poruku u trenutku kada Ukrajina i Moldavija još nisu otvorile sve formalne pregovaračke klastere.
„Korišćenje proširenja kao geopolitičkog sredstva da se Srbija zadrži uz Evropu funkcioniše samo dok zemlja ne uđe u Uniju. Posle toga postaje glavobolja geopolitičkih razmera“, rekao je jedan diplomata koji kritikuje takav pristup.
Suprotne procene o reformama u Srbiji
Beogradski parlament je prošlog meseca usvojio izmene niza spornih zakona koje je vladajuća stranka donela početkom godine. Pravni stručnjaci upozoravali su da bi te izmene mogle da ugroze nezavisnost pravosuđa i borbu protiv korupcije.
Istovremeno, srpske vlasti ukazuju na gotovo dve desetine zakonskih promena usvojenih radi usklađivanja sa pravilima EU, uključujući jačanje upravljanja evropskim fondovima i približavanje propisima jedinstvenog tržišta Unije.
Ipak, procene Evropske komisije šalju različite poruke.
U internom dokumentu koji je podeljen ambasadorima država članica pred sastanak u sredu, a u koji je Politico imao uvid, Komisija navodi da je Srbija „nedavno sprovela značajne delove obaveza“ koje je preuzela prema Briselu.
U dokumentu se zaključuje da je Srbija „otklonila nazadovanje“ koje je nastalo nakon usvajanja spornih zakona u januaru i da bi njen zahtev za napredak u pregovorima trebalo da bude podržan.
Međutim, samo nekoliko nedelja ranije, u poverljivom izveštaju o Srbiji do kojeg je došao Politico, Komisija je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog stanja ljudskih prava.
U izveštaju se navodi da je „pritisak na organizacije civilnog društva i novinare intenziviran“, uključujući kampanje diskreditacije protiv pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije.
Analiza Evropske komisije takođe ocenjuje da nije bilo napretka u nizu velikih slučajeva korupcije, uključujući istrage povodom pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi i što je izazvalo veliki talas protesta širom Srbije.
Ukoliko odluka o otvaranju klastera ne bude doneta, Evropska komisija će pokušati da pronađe druge načine da nagradi Beograd zbog sprovedenih zakonskih promena, navela su dva zvaničnika.
U Briselu se priprema lista mogućih opcija, ali ona verovatno neće biti predstavljena pre vanrednih parlamentarnih izbora koji se očekuju narednih meseci, nakon iznenadne najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se neće ponovo kandidovati za predsednika. Očekuje se da će se kandidovati za mesto premijera.
„Ostajemo u potpunosti posvećeni sprovođenju daljih reformi i očekujemo da ti napori budu priznati kroz odluke zasnovane na zaslugama“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za Politico.
On je ocenio da je u slučaju Srbije proširenje EU „očigledno obostrano korisno“ i „čin strateške predvidljivosti“.
„Dovoljno je pogledati mapu“, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednje vreme preduzela „značajne zakonodavne i institucionalne korake“ kako bi ojačala vladavinu prava i direktno odgovorila na preporuke Evropske komisije.
Izvor: Politiko
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
