Udruženja poljoprivrednika će u sredu održati sastanke na kojima će biti odlučeno kako će i gde biti organizovane blokade ukoliko vlast ne ispuni njihove zahteve. Za sada se zna da će blokade početi u 11.52, kada i skupovi u znak sećanja na žrtve novosadske tragedije
Ukoliko ne bude smenjen celokupni vrh Ministarstva poljoprivrede na čelu s ministrom Aleksandrom Martinovićem, i ukoliko se isto ne bude dogodilo i sa vrhom skupštinskog Odbora za poljoprivredu na čelu s Marijanom Rističevićem i sa premijerom Milošem Vučevićem, poljoprivrednici će u petak, 13. decembra, otpočeti blokade.
Kako „Vreme“ saznaje, poljoprivrednici će u sredu imati sastanke u svojim udruženjima, pa će se o planovima za blokade znati detaljno tek u četvrtak ujutro. Nije poznato ni da li bi protest podrazumevao blokade međugradskih saobraćajnica ili bi poljoprivrednici došli i u same gradove.
Jedino se zna da će, ako ih bude, blokade trajati od 11.52, kad počinju i komemorativni skupovi i da će trajati do 13 sati, ali i to je nezvanično.
Septembarske blokade
Poslednji put zemljoradnici su blokirali puteve krajem septembra, kada su između ostalih bili blokirani putevi u okolini Subotice, u Bavaništu i Požarevcu. Iako same blokade nisu trajale dugo, očigledno su davale rezultate, jer je već sledećeg dana Vlada Srbije pozvala poljoprivrednijke na razgovor.
Na tim razgovorima tražili su usvajanje moratorijuma na poljoprivredne kredite, isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme za sve poljoprivrednike, bez pravdanja kupovine računom po „lex specialisu“.
Tražili su tada da se izmene i dopune Zakona o akcizi na gorivo donesu najkasnije do 30. novembra, i da to operativno na svim benziskim pumpama da bude poštovano od 1. januara 2025. godine.
Zahtevali su i uređenje tržišta, robnog zapisa, javnih skladišta, sa preciziranim budućim koracima i rokovima, a od države su tražili i tačan datum do kada će svaka stavka biti realizovana.
Zbog tog prostesta dogodio se i to tada nezabeleženi odgovor vlasti – vođe poljoprivrednih protesta država je prepoznala kao „opasnost po ustavni poredak“, pa je na njih poslala pripadnike BIA koji su poljoprivrednike privodili i sasluđavali, a u nekim slučajevima te akcije izgledale su kao prave filmske otmice, sa državnim službenicama koji se ne identifikuju legitimacijama i „ubacuju“ poljoprivrednike u svoja vozila.
Neispunjeni zahtevi i pasivan status
Od onoga što su poljoprivrednici tražili malo toga je ispunjeno. Poljoprivrednici su pristali da im bude isplaćeno po 10.000 dinara po hektaru, ali se i sa tim isplatama kasni, iako je trebalo da budu završene krajem novembra.
Kao što je „Vreme“ pisalo, poljoprivrednici su nezadovoljni nizom uslova pod kojima moraju da rade i tretmanom koji im država pruža.
Umesto da im izađe u susret, država je posredstvom Ministarstva poljoprivrede pojačala represiju tako što je 235 gazidinstava stavila u pasivan status, uz navode da se ne radi o političkom progonu, iako poljoprivrednici navode da niko od onih koji zajedno sa državom učestvuju u malverzacijama nije obuhvaćen merom pasivnog statusa.
Istovremeno, poljoprivrednici upozoravaju da su im zbog pasivnog statusa vezane ruke, da ne dobijaju subvencije od države ni za mleko, ni za priplodna grla, ni za zemljište, i ne može da prodaje svoju robu, ukazujući da „kada Ministarstvo poljoprivrede nekog stavi u takav status taj je osuđen na propast“.
Zbog svega, ali i zbog toga što nema nikakvih rezultata Radne grupe za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta, i zbog toga što nema reči ni o osnivanju berze poljoprivrednih proizvoda, poljoprivrednici su za petak najavili blokade.
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
