Foto: AP Photo/Petros Giannakouris
Vojna komanda u Kijevu ne isključuje više da bi u oružane sukobe na jugoistoku Ukrajine mogle da se uključe vojne snage stacionirane u u proruskoj Republici Transnistriji, koja je formalno u sastavnom delu Moldavije, ali faktički pod kontrolom Moskve. Kremlj to demantuje, ali Kremlj je demantovao i da Rusija planira da napadne Ukrajinu
Rukovodsvo Ukrajine se pribojava ruskog napada sa zapada iz pravca Moldavije. „Ne može se isključiti da će ruska vojska stacionirana u Transnistriji vršiti provokacije“, saopštio je ukrajinski Generalštab u ponedeljak.
Transnistrija formalno pripada Republici Moldaviji koja insistira na svom neutralnom statusu, ali je od 1990. pod kontrolom Rusije. Ukoliko bi se ruska vojska i paravojne formacije odane Moskvi iz te oblasti umešale u rat u Ukrajini, ukrajinske snage na jugu zemlje, naročito u okolini Odese na Crnom moru, bi mogle da se nađu u obruču.
Polazi se od toga da je u Transnistriji stacionirano oko 1200 ruskih vojnika kao deo „mirovne misije“. Vojska Transnistrije broji između 4000 i 4500 vojnika, raspolaže sa dvadesetka tenkova, pozamašnim brojem najmodernijih ruskih raketnih sistema i borbenim helikopterima. Prema procenama zapadnih službi u Transnistriji bi moglo da se regrutuje do 120.000 vojnika.
U Transnistriji se svake godine održavaju združene vojne vežbe separatističke transnistrijske i ruske vojske. „Cilj“ manevara je uvek glavni grad Moldavije Kišinjev. Manevri nikada nisu predviđali napad na Ukrajinu.
Faktičku nezavisnost Transnistrije u kojoj živi oko 470.000 ljudi ne priznaje niko, njen status podseća na status Donjecke i Luganske narodne republike pre nego što ih je dan uoči napada na Ukrajinu priznala Rusija. Zvanični jezici su ruski, ukrajinski i rumunski, glavni grad je Tiraspolj. Novac izgeda nestvarno, baš kakva je i transnistrijska republika: plastičan je, kao da je iz neke dečje igre.
Kao da je vreme stalo, na ulasku u kasarnu u Tiraspolju stoje crvene zvezde i spomenik Lenjinu, piše nemački „Frajtag“. Sovjetski srp i čekić su preživeli na transnistrijskoj zastavi. Kasarnu osim ruske i ukrajinske zastave krase zastave drugih nepriznatih proruskih republika: Južne Osetije, Abhazije, Luganske i Donjecke republike.
J.H./CNN/Spiegel/DW/Freitag
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dodik je zakasnio, ali mu je ipak oslobođeno mesto do Vučića, na paradi je izvedena pokazna vežba iako joj tu nije mesto, 50 posto vojnih sredstava je bilo iz prošlog veka – utisci su koje građani nisu imali prilike da čuju o najnovijoj vojnoj paradi u Beogradu
Na zvaničnom sajtu VJT Beograd piše da je student Dimitrije Dimić iz Niša u bekstvu. Dimić se javio iz kućnog pritvora gde je sa nanogicom još od avgusta
Združeno i zaverenički upregli su sve moguće snage bezbednosne i pravne karike režima da što više studenata zadrže iza rešetaka
Sve u duhu „snage jedinstva“ Policijska brigada i Žandarmerija preprečile su put studentima koji su pošli na vojnu paradu i građanima koji su im se priključili. Došlo je do jurnjave po blokovima
Novinaru “Vremena” koji trideset godina prati vojsku nije odobrena akreditacija za vojnu paradu “Snaga jedinstva”. Ali su svečane pozivnice zato dobili višestruko osuđivani kriminalci, ratni profiteri i dezerteri, ubice, penzionisani oficiri koji ratišta nisu videli, samozvani vojni analitičari i slične pojave
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
