Foto: AP Photo/Petros Giannakouris
Vojna komanda u Kijevu ne isključuje više da bi u oružane sukobe na jugoistoku Ukrajine mogle da se uključe vojne snage stacionirane u u proruskoj Republici Transnistriji, koja je formalno u sastavnom delu Moldavije, ali faktički pod kontrolom Moskve. Kremlj to demantuje, ali Kremlj je demantovao i da Rusija planira da napadne Ukrajinu
Rukovodsvo Ukrajine se pribojava ruskog napada sa zapada iz pravca Moldavije. „Ne može se isključiti da će ruska vojska stacionirana u Transnistriji vršiti provokacije“, saopštio je ukrajinski Generalštab u ponedeljak.
Transnistrija formalno pripada Republici Moldaviji koja insistira na svom neutralnom statusu, ali je od 1990. pod kontrolom Rusije. Ukoliko bi se ruska vojska i paravojne formacije odane Moskvi iz te oblasti umešale u rat u Ukrajini, ukrajinske snage na jugu zemlje, naročito u okolini Odese na Crnom moru, bi mogle da se nađu u obruču.
Polazi se od toga da je u Transnistriji stacionirano oko 1200 ruskih vojnika kao deo „mirovne misije“. Vojska Transnistrije broji između 4000 i 4500 vojnika, raspolaže sa dvadesetka tenkova, pozamašnim brojem najmodernijih ruskih raketnih sistema i borbenim helikopterima. Prema procenama zapadnih službi u Transnistriji bi moglo da se regrutuje do 120.000 vojnika.
U Transnistriji se svake godine održavaju združene vojne vežbe separatističke transnistrijske i ruske vojske. „Cilj“ manevara je uvek glavni grad Moldavije Kišinjev. Manevri nikada nisu predviđali napad na Ukrajinu.
Faktičku nezavisnost Transnistrije u kojoj živi oko 470.000 ljudi ne priznaje niko, njen status podseća na status Donjecke i Luganske narodne republike pre nego što ih je dan uoči napada na Ukrajinu priznala Rusija. Zvanični jezici su ruski, ukrajinski i rumunski, glavni grad je Tiraspolj. Novac izgeda nestvarno, baš kakva je i transnistrijska republika: plastičan je, kao da je iz neke dečje igre.
Kao da je vreme stalo, na ulasku u kasarnu u Tiraspolju stoje crvene zvezde i spomenik Lenjinu, piše nemački „Frajtag“. Sovjetski srp i čekić su preživeli na transnistrijskoj zastavi. Kasarnu osim ruske i ukrajinske zastave krase zastave drugih nepriznatih proruskih republika: Južne Osetije, Abhazije, Luganske i Donjecke republike.
J.H./CNN/Spiegel/DW/Freitag
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
