Eksplozijom u Trajalu je nastavljen crni niz pogibija radnika u Srbiji. Nakon tragedija, u svega tri odsto slučajeva neko mora u zatvor, a nadležni često reaguju nonšalantno, kaže za „Vreme“ stručnjak za radno pravo Mario Reljanović
Eksplozija u pogonu za mešanje raketnog goriva kruševačkog Trajala u utorak je odnela život 18-godišnjeg mladića, dok je četvoro povređenih kolega u teškom stanju.
To je treća nesreća u Trajalu u proteklih sedamnaest godina, prva sa smrtnim ishodom.
Fabrika je saopštila da su primenjivani svi bezbednosni standardi i da je objekat bio pod video-nadzorom. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić obišao je mesto nesreće i najavio obuhvatnu istragu.
„U medijima se nagađa da li je ovo krivica zaposlenog. Ali, uvek je u pitanju odgovornost poslodavca“, kaže naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović.
„Jer, kod opasnih poslova i rukovanja opasnim materijama poslodavac ima objektivnu odgovornost da utvrdi sve mere predostrožnosti i adekvatno obuči radnike“, dodaje Reljanović za „Vreme“.
Za neke opasne poslove, pojašnjava, radnici moraju da imaju barem 21 godinu pa zbunjuje zašto rad sa raketnim gorivom ne spada u to. „Jer, radnik od 18 godina nikako nije mogao da ima iskustva u rukovanju opasnim materijama.“
Niko nije kriv
U Srbiji godišnje ginu desetine radnika – u namenskoj industriji, drugim fabrikama, na gradilištima.
Prema podacima za 2022. godinu, to je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto. To Reljanović označava „katastrofalnim“.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, kaže Reljanović za „Vreme“.
„Pa dešava se“
Bivalo je u prošlosti da najviši zvaničnici na pogibije radnika reaguju u stilu „dešava se“.
Kada su 2018. stradala dvojica radnika na gradilištu Beograda na vodi, predsednik Aleksandar Vučić je, izjavljujući saučešće porodicama, rekao: „To je život, to su stvari koje se dešavaju.“
Nakon pogibije radnika Krušika 2020. predsednik je rekao da se takve „tehničke stvari“ prilikom ispitivanja novih sredstava „uvek dešavaju sa oružjem i dešavaće se“.
„Primetna je matrica relativizacije vrednosti ljudskih života, posebno u namenskoj industriji i uopšte industriji bliskoj državi, vojsci ili policiji“, kaže o tome Reljanović.
Posebno mučna epizoda odigrala se nakon pogibije dvojice radnika lučanske fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ 2017. godine. Na suđenju dve godine kasnije, ceo radni kolektiv je doveden pred sudnicu – da podrži direktora kojem se sudilo.
„Takav odnos bi jednom mogao da dovede do ogromnog incidenta sa mnogo više žrtava. Jer, ne ulaže se, a pažnja se odvlači plitkim argumentima“, navodi Reljanović. „Mi i oružje, municiju pa, evo, i raketno gorivo proizvodimo kao pre nekoliko decenija.“
Kaže, vredelo bi uložiti više u robotizaciju opasnih poslova jer Srbiji treba industrija – ali joj trebaju i živi ljudi.
„Uvek postoji veći rizik kod opasnih poslova i ljudi koji ih obavljaju moraju da ih budu svesni. Ali, to ne znači da rizici ne mogu da se svedu na minimum. A kod nas toga nema, radi se samo krizni menadžment kad se desi tragedija.“
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
