Eksplozijom u Trajalu je nastavljen crni niz pogibija radnika u Srbiji. Nakon tragedija, u svega tri odsto slučajeva neko mora u zatvor, a nadležni često reaguju nonšalantno, kaže za „Vreme“ stručnjak za radno pravo Mario Reljanović
Eksplozija u pogonu za mešanje raketnog goriva kruševačkog Trajala u utorak je odnela život 18-godišnjeg mladića, dok je četvoro povređenih kolega u teškom stanju.
To je treća nesreća u Trajalu u proteklih sedamnaest godina, prva sa smrtnim ishodom.
Fabrika je saopštila da su primenjivani svi bezbednosni standardi i da je objekat bio pod video-nadzorom. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić obišao je mesto nesreće i najavio obuhvatnu istragu.
„U medijima se nagađa da li je ovo krivica zaposlenog. Ali, uvek je u pitanju odgovornost poslodavca“, kaže naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović.
„Jer, kod opasnih poslova i rukovanja opasnim materijama poslodavac ima objektivnu odgovornost da utvrdi sve mere predostrožnosti i adekvatno obuči radnike“, dodaje Reljanović za „Vreme“.
Za neke opasne poslove, pojašnjava, radnici moraju da imaju barem 21 godinu pa zbunjuje zašto rad sa raketnim gorivom ne spada u to. „Jer, radnik od 18 godina nikako nije mogao da ima iskustva u rukovanju opasnim materijama.“
Niko nije kriv
U Srbiji godišnje ginu desetine radnika – u namenskoj industriji, drugim fabrikama, na gradilištima.
Prema podacima za 2022. godinu, to je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto. To Reljanović označava „katastrofalnim“.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, kaže Reljanović za „Vreme“.
„Pa dešava se“
Bivalo je u prošlosti da najviši zvaničnici na pogibije radnika reaguju u stilu „dešava se“.
Kada su 2018. stradala dvojica radnika na gradilištu Beograda na vodi, predsednik Aleksandar Vučić je, izjavljujući saučešće porodicama, rekao: „To je život, to su stvari koje se dešavaju.“
Nakon pogibije radnika Krušika 2020. predsednik je rekao da se takve „tehničke stvari“ prilikom ispitivanja novih sredstava „uvek dešavaju sa oružjem i dešavaće se“.
„Primetna je matrica relativizacije vrednosti ljudskih života, posebno u namenskoj industriji i uopšte industriji bliskoj državi, vojsci ili policiji“, kaže o tome Reljanović.
Posebno mučna epizoda odigrala se nakon pogibije dvojice radnika lučanske fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ 2017. godine. Na suđenju dve godine kasnije, ceo radni kolektiv je doveden pred sudnicu – da podrži direktora kojem se sudilo.
„Takav odnos bi jednom mogao da dovede do ogromnog incidenta sa mnogo više žrtava. Jer, ne ulaže se, a pažnja se odvlači plitkim argumentima“, navodi Reljanović. „Mi i oružje, municiju pa, evo, i raketno gorivo proizvodimo kao pre nekoliko decenija.“
Kaže, vredelo bi uložiti više u robotizaciju opasnih poslova jer Srbiji treba industrija – ali joj trebaju i živi ljudi.
„Uvek postoji veći rizik kod opasnih poslova i ljudi koji ih obavljaju moraju da ih budu svesni. Ali, to ne znači da rizici ne mogu da se svedu na minimum. A kod nas toga nema, radi se samo krizni menadžment kad se desi tragedija.“
Putnički vozovi između Beograda i Novog Sada ne saobraćaju od popodneva 31. oktobra do jutra 1. novembra. Komemorativni skup povodom godišnjice tragedije pod nadstrešnicom zakazan je za sutra, a građani ne mogu da kupe karte ni onlajn
Dan drugi. Studenti su prenoćili u Inđiji, mnogi od njih pod vedrim nebom. Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović je sa njima. Do Novog Sada preostalo je još 26 kilometara
Na Kosovu ni devet meseci nakon održanih izbora nema Vlade. Uskoro će se morati na prevremene izbore, a Kosovu preti i ekonomska kriza
Sutdenti su stigli u Inđiju. Dočekao ih je veliki broj meštana. Naprednjačka gradska vlast zatvorila je sve veće prostore. Zato će jedan broj studenata morati da spava na otvorenom
Kolona duga više od kilometra, u kojoj su mahom studenti, prošla je danas Bulevarom Nikole Tesle u Zemunu
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Odluka Beogradskog sajma da kazni izdavače koji će 1. novembra zatvoriti štandove najnovija je bruka i urušavanje ugleda Sajma knjiga. Režimsko gaženje institucija kulture se nastavlja
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
