Eksplozijom u Trajalu je nastavljen crni niz pogibija radnika u Srbiji. Nakon tragedija, u svega tri odsto slučajeva neko mora u zatvor, a nadležni često reaguju nonšalantno, kaže za „Vreme“ stručnjak za radno pravo Mario Reljanović
Eksplozija u pogonu za mešanje raketnog goriva kruševačkog Trajala u utorak je odnela život 18-godišnjeg mladića, dok je četvoro povređenih kolega u teškom stanju.
To je treća nesreća u Trajalu u proteklih sedamnaest godina, prva sa smrtnim ishodom.
Fabrika je saopštila da su primenjivani svi bezbednosni standardi i da je objekat bio pod video-nadzorom. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić obišao je mesto nesreće i najavio obuhvatnu istragu.
„U medijima se nagađa da li je ovo krivica zaposlenog. Ali, uvek je u pitanju odgovornost poslodavca“, kaže naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović.
„Jer, kod opasnih poslova i rukovanja opasnim materijama poslodavac ima objektivnu odgovornost da utvrdi sve mere predostrožnosti i adekvatno obuči radnike“, dodaje Reljanović za „Vreme“.
Za neke opasne poslove, pojašnjava, radnici moraju da imaju barem 21 godinu pa zbunjuje zašto rad sa raketnim gorivom ne spada u to. „Jer, radnik od 18 godina nikako nije mogao da ima iskustva u rukovanju opasnim materijama.“
Niko nije kriv
U Srbiji godišnje ginu desetine radnika – u namenskoj industriji, drugim fabrikama, na gradilištima.
Prema podacima za 2022. godinu, to je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto. To Reljanović označava „katastrofalnim“.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, kaže Reljanović za „Vreme“.
„Pa dešava se“
Bivalo je u prošlosti da najviši zvaničnici na pogibije radnika reaguju u stilu „dešava se“.
Kada su 2018. stradala dvojica radnika na gradilištu Beograda na vodi, predsednik Aleksandar Vučić je, izjavljujući saučešće porodicama, rekao: „To je život, to su stvari koje se dešavaju.“
Nakon pogibije radnika Krušika 2020. predsednik je rekao da se takve „tehničke stvari“ prilikom ispitivanja novih sredstava „uvek dešavaju sa oružjem i dešavaće se“.
„Primetna je matrica relativizacije vrednosti ljudskih života, posebno u namenskoj industriji i uopšte industriji bliskoj državi, vojsci ili policiji“, kaže o tome Reljanović.
Posebno mučna epizoda odigrala se nakon pogibije dvojice radnika lučanske fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ 2017. godine. Na suđenju dve godine kasnije, ceo radni kolektiv je doveden pred sudnicu – da podrži direktora kojem se sudilo.
„Takav odnos bi jednom mogao da dovede do ogromnog incidenta sa mnogo više žrtava. Jer, ne ulaže se, a pažnja se odvlači plitkim argumentima“, navodi Reljanović. „Mi i oružje, municiju pa, evo, i raketno gorivo proizvodimo kao pre nekoliko decenija.“
Kaže, vredelo bi uložiti više u robotizaciju opasnih poslova jer Srbiji treba industrija – ali joj trebaju i živi ljudi.
„Uvek postoji veći rizik kod opasnih poslova i ljudi koji ih obavljaju moraju da ih budu svesni. Ali, to ne znači da rizici ne mogu da se svedu na minimum. A kod nas toga nema, radi se samo krizni menadžment kad se desi tragedija.“
Članovi delegacije Evropskog parlamenta obišli su izložbu „Jasenovac – trajna opomena“ u Narodnoj skupštini Srbije, čime su demantovali tvrdnje predstavnika vlasti da su odbili da prođu kroz centralni hol parlamenta zbog postavke o stradanju u ovom logoru
Dok se svetski poredak u Davosu rastače pod naletom fiks ideja Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić muku muči s krevetom
Sudija i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov izabran je za predsednika Ustavnog suda. Njegovo ime se javnosti više vezuje za odbranu vlasti i napade na studente, nego za nezavisnost pravosuđa
Pošto su dobili potpise gotovo 400.000 ljudi, studenti u blokadi naredne subote organizuju akciju u Beogradu u okviru koje će biti moguće potpisivanje za sve one koji su bili sprečeni da popune papir krajem 2025.
Policija i Žandarmerija silom su sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izbacili studente i profesore koji su blokirali zgradu zbog otkaza Jeleni Kleut. Vlast tvrdi da je intervencija bila zakonita. Opozicija i akademska zajednica upozoravaju na početak otvorene represije. Opomene stižu i iz Evropske unije
Postava o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
