Počelo suđenje sedmorici optuženih za genocid u Srebrenici

Suđenje sedmorici bivših pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS), optuženih za genocid i druge ratne zločine počinjene 1995. godine u istočnoj Bosni, počelo je danas pred Sudom Bosne i Hercegovine, javlja Radio Slobodna Evropa.

Ratko Vujović, Ljubomir Vlačić, Vitomir Pepić, Milovan Ognjenović, Goran Višković, Željko Dupljanin i Vlastimir Golijan optuženi su za pomaganje u streljanju najmanje 65 zarobljenih bošnjačkih muškaraca i dečaka koji su pokušavali da pobegnu iz Srebrenice u julu 1995.

Optužnica ih tereti i da su pomagali u prisilnom premeštanju žena, dece i staraca s ciljem da ih tako unište kao grupu.

Državni tužilac Tarik Crnkić naveo je u uvodnoj reči da je prvooptuženi Ratko Vujović, s Vujadinom Popovićem, koji je kao nekadašnji načelnik za sigurnost Drinskog korpusa VRS pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu 2015. godine osuđen na doživotni zatvor, učestvovao u „sistematskom hvatanju, zatvaranju, ubijanju, pokapanju, iskopavanju i ponovnom ukopavanju“ srebreničkih Bošnjaka.

„Iz zatvora Sušica su izvodili zarobljene bošnjačke muškarce i dječake, odvozili ih na tri lokaliteta, vezane ih iz kamiona izvodili jednog po jednog, pucali im u glave i leđa, bacali u jamu i nakon toga bacali bombe“, kazao je Crnkić, dodajući da je većina optuženih pomagala u ubijanjima i počinjenju genocida, dok je za optužene Viškovića i Dupljanina kazao da su „lično učestovali u streljanjima“.

Predsedavajući sudskog veća Dragan Vukajlović zakazao je nova ročišta za 19. april i 17. maj.

Optužnica protiv sedmorice bivših pripadnika VRS podignuta je početkom decembra 2023. i potvrđena 4. januara 2024. Višković je ranije osuđen u dva procesa na ukupno 20 godina zatvora za zločine progona bošnjačkog stanovništva, ubistva, teška oduzimanja slobode i druga nečovečna dela. Golijan je ranije osuđen na 15 godina zatvora za učestvovanje u streljanju oko 800 muškaraca na vojnoj ekonomiji „Branjevo“ kod Zvornika 1995. Višković i Golijan priznali su tada krivicu za ratne zločine.

Dodik: Genocid je izmišljen kao pokušaj svaljivanja krivice na srpski narod

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da javno govori da se genocid u Srebrenici nije dogodio i da je to izmišljeno kako bi se krivica kolektivno svalila na srpski narod, istakavši da će, ako se o tome bude odlučivalo, Republika Srpska napustiti odlučivanje u Bosni i Hercegovini.

„Ako dođe do odlučivanja o onome što se pokreće mimo procedura, Republika Srpska će napustiti odlučivanje u BiH, ne vidi nikakav smisao da ostane sastavni deo BiH i mi ćemo naš status tražiti i regulisati da samostalno nastavimo dalje“, rekao je Dodik.

On je dodao da će do 5. maja pokušati da ubedi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da podrži sve odluke koje namerava donese Republika Srpska. Dodik je istakao da je donošenje deklaracije o genocidu direktno rušenje mogućnosti da se živi zajedno u Bosni i Hercegovini.

„Genocid je izmišljena forma kojom su pokušali da satanizuju čitav srpski narod i da kroz individualne presude to prebace na čitav narod“, kazao je Dodik.

Vučić: Borićemo se za svaki glas u Ujedinjenim nacijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas posle sastanka sa vrhom Republike Srpske da će se Srbija svim političkim sredstvima suprotstaviti NATO zemljama u vezi sa donošenjem rezolucije o genocidu u Srebrenici, dodavši da su šanse male, ali da će se boriti za svaki glas u Ujedinjenim nacijama.

„Srbija će sama političkim sredstvima da se suprotstavi svim NATO zemljama, od Turske do Nemačke, s tim da znamo da su nam šanse minimalne, ali ćemo se boriti do poslednjeg trenutka za svaki glas“, rekao je Vučić novinarima posle sastanka.

On je istakao da se gotovo po svaku cenu mora sačuvati mir i međunarodni poredak.

„Kada budete usvajali rezoluciju, i tog dana pokazaćemo vam koliko smo ponosni i da nas nikada nećete podjarmiti i nikada srpski narod neće pristati na sve vaše pritiske, ucene i besmislene optužbe“, kazao je Vučić.

On je dodao da će Srbi dan kasnije istaći nacionalna obeležja „da im pokažemo da Srbiju i srpski narod nikada neće moći da sruše, ma koliko se trudili“. Kako je rekao, molio je ljude u Republici Srpskoj da još jednom razmisle o svim svojim odlukama i potezima, a Srbija svakako nema nameru da uvodi sankcije Republici Srpskoj, niti da je se odrekne.

Vučić je naveo da velike zemlje žele da prebace odlučivanje iz Saveta bezbednosti u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija iz proceduralnih razloga. On je postavio pitanje zbog čega se sada donosi rezolucija, na 29. godišnjicu Srebrenice, i odgovorio da je razlog što bi sledeće godine manje država galsalo za to, jer globalni jug dobija više prostora u svetu i zemlje se oslobađaju „kolonijalnih stega“.

Vučić je dodao da će oni koji guraju rezoluciju dobiti 65 glasova „za“, što će biti za 10 ili 15 više nego što će biti glasova „protiv“. Kako je istakao, rezoluciju sponzorišu Nemačka, Velika Britanija, Amerika, Francuska i Turska.

Poručio je i da se u Srbiji mora živeti u miru sa Bošnjacima, jer oni ni za šta nisu krivi i ukazao da je pred Srbijom i težak period kada je reč o borbi protiv prijema Kosova u Savet Evrope.

Negiranje genocida kažnjivo u Bosni i Hercegovini

Negiranje genocida i drugih ratnih zločina, kao i veličanje ratnih zločinaca zabranjeno je u Bosni i Hercegovini od 2021. godine. U roku od jedanaest meseci od objavljivanja dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine koje je nametnuo u tom trenutku odlazeći Visoki predstavnik Valentin Inzko, u Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je pristiglo 40 prijava za negiranje genocida, prenosi Radio slobodna Evropa.

Između ostalog, u avgustu 2021. je Institut za istraživanje genocida Kanade podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, za „kontinuirano negiranje genocida u Srebrenici“. Dva meseca kasnije podnesena je i krivična prijava protiv Željke Cvijanović.

Za one koji krše Zakon predviđena je kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina.

Prema ovoj odluci, kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kazniće se onaj ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen punomoćnom presudom.

Odlukom je predviđeno i da će se kaznom od najmanje tri godine kazniti onaj ko dodeli priznanje, nagradu ili bilo kakav podseetnik, privilegiju ili slično, osobi osuđenoj punomoćnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin.

Odluka predviđa i da će se počinilac krivičnog dela koji je zvaničnik, odgovorna osoba, zaposleni u instituciji vlasti ili bilo kojem organu koji se finansira putem javnog budžeta, kazniti zatvorom od najmanje tri godine.