Šta očekuju studenti, a šta analitičari od velikog studentskog protesta 28. juna u Beogradu
„Što se tiče brojnosti, svakako očekujemo da protest na Vidovdan bude sličan 15. martu. Ali se takođe nadamo da ćemo uraditi više toga i konkretnije nego tada.“
Ovako za „Vreme“ komentariše studentske planove za protest 28. juna jedan student Pravnog fakulteta u Beogradu. Nije prvi koji je naredni protest uporedio sa onim od 15. marta ove godine, kada se na ulicama Beograda slilo najviše ljudi u savremenoj srpskoj istoriji – prema procenama Arhiva javnih skupova preko 300.000 nezadovoljnih građana.
Država je na miran protest odgovorila insceniranim nasiljem u Pionirskom parku i nepotvrđenim korišćenjem zvučnog oružja, o čemu je redakcija „Vremena“ uradila celu seriju tekstova koji su objedinjeni u „Dosijeu Huk“.
Šta se očekuje 28. juna
Iako se svi slažu da je 15. mart pokazao koliko veliki broj ljudi u Srbiji podržava studentski bunt, izostala je konkretna akcija.
„Još uvek nisam siguran šta je to. Nadam se da će biti bolje nego prošli put“, kaže student Pravnog.
Da je protest 15. marta pokazao da ogroman broj ljudi podržava studente i nezadovoljan je stanjem u zemlji, ali da nije doveo do konkretnih promena, slaže se i politikolog Cvijetin Milivojević.
„Ne znam stvarno šta pripremaju studenti, ali znam šta očekuju građani, oni koji su 15. marta bili na ulicama. Oni sada očekuju neku vrstu akcije“, kaže Milivojević za „Vreme“. „Ne govorim o onome što režimska propaganda želi da imputira studentima, da hoće da izvrše nekakav državni udar. Na stranu što državni udar, po definiciji, izvršavaju državne institucije, to je udar koji dolazi iz samog sistema, a ne od građana. Mi sada govorimo o konkretnim postupcima koji se očekuju od studenata, ali i drugih subjekata.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zacrtati rokove
Tako bi 28. jun mogao da bude nova šansa za Studente u blokadi, jer su 15. marta „zakasnili sa reakcijom”.
„Studenti bi trebalo da oroče svoje zahteve, nema čekanja unedogled. A ne da sedam meseci predsednik države izigrava neku vrstu božanstva i svevladara i femka se šta će pristati da uradi, a šta ne. Oni treba da traže da se, na primer, predsednik republike vrati u svoj zakonski okvir do određenog roka. Ako to ne uradi, a ne reaguje ni Ustavni sud, studenti odmah treba da kažu šta će se dogoditi“, smatra Milivojević i dodaje da možda njegova ideja nije najbolja, ali „kako studenti vrcaju od ideja, ubeđen je da će smisliti nešto konkretno kako ne bi došlo do do razočaranja kao 15. marta“.
Kao dobar primer za postavljanje roka, politikolog govori o blokadi RTS-a kada su studenti dve nedelje blokirali zgrade javnog servisa. Sada smatra da treba otići korak dalje.
„A opozicija konačno mora da zauzme neki stav i da izađe iz uloge Vučićevog fikusa u parlamentu. Ne moraju da vrate poslaničke mandate, ali moraju da naprave peticiju kojom se traže izbori“, kaže Milivojević, koji misli da studentskom zahtevu za raspisivanje izbora – nedostaje adresa koju treba da upute stranke koje se bore protiv sadašnje vlasti u Srbiji.
Zato dodaje da bi peticija za raspisivanjem izbora opozicije koja učestvuje bila ta adresa.
„Opozicija peticiju treba da sastavi najkasnije do 28. juna, Bez čekanja jeseni i sujete i straha od toga – kako bi prošli na izborima“, dodaje politikolog.
Firma sa samo dva zaposlena za manje od godinu dana ostvarila je rast prihoda od preko 1000 odsto, i to gotovo isključivo kroz poslove sa Gradom Beogradom, upozorava organizacija „Beograd u pokretu“
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vraća na radikalska podešavanja, a mediji pod njegovom kontrolom prskaju šovinizam i mržnju po javnom prostoru, građani dočekuju studente koji pešače iz Novog Pazara zagrljajima, suzama, burom emocija. Na delu je bukvalno borba dobra i zla
Radio-televizija Srbije je raspisala konkurs za generalnog direktora. Pod upravom Dragana Bujoševića opozicija je RTS kritikovala da je glasilo naprednjaka, a Aleksandar Vučić besneo na svaku naznaku nepokoravanja. Bitka za nezavisnost Javnog servisa sada ulazi u novu fazu
Bogoljub Karić, koji je poslovnu imperiju izgradio u vreme Slobodana Miloševića, u Srbiju se vratio tek kad su naprednjaci došli na vlast. Sada se žali da u Srbiji nema mesta njegovom biznisu
Incident u Ćacilendu je najnovije u nizu zaoštravanja situacije u Srbiji od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, piše "Njujork tajms"
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
