Foto: AP Photo/Michael Probst
Evropska komisija je odobrila šest milijardi evra kao pomoć za ekonomski rast Zapadnog Balkana. Uslov za Srbiju da povuče deo tih sredstava je da primeni Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom
Članice EU spremne su da daju zeleno svetlo za plan ekonomskog rasta za Zapadni Balkan, ali da napredak u vladavini prava i usklađenost sa spoljnom politikom EU budu uslovi za korišćenje novca.
U slučaju Srbije, dodatni uslov za korišćenje sredstava iz plana od šest milijardi evra koji je u novembru predložila Evropska komisija je i primena sporazuma o normalizaciji sa Prištinom, objavio je RTS.
„Zemlje članice načelno podržavaju predloženi koncept i iznos plana, ali insistiraju na čvrstim uslovima. Zemlje regiona koje ne napreduju ili nazaduju u vladavini prava ne mogu da računaju na dodatna sredstva. Isto važi i za usklađenost sa spoljnom politikom EU“, naveli su diplomatski izvori.
Članice su već započele internu raspravu o odobravanju plana za Zapadni Balkan.
Konačna odluka bi mogla da bude doneta u februaru, ako do tada bude postignut dogovor o rebalansu budžeta EU, koji je odložen zbog veta Mađarske na finansijsku pomoć Ukrajini.
Belgija, kao predsedavajuća EU, želi da debata o planu za Balkan i razgovori o tome sa Evropskim parlamentom budu završeni pre evropskih izbora u junu, kako primena plana ne bi morala da čeka na formiranje nove evropske administracije, navode izvori u Evropskom savetu.
Usporavanje pregovora
Plan za rast Zapadnog Balkana vredan je šest milijardi evra, od čega su dve milijarde nepovratna sredstva.
Reč je o dodatnim, novim sredstvima u odnosu na predpristupne IPA fondove koje Srbija i druge zemlje kandidati već imaju na raspolaganju.
Plan Evropske komisije podrazumeva i postepenu integraciju privreda Zapadnog Balkana u sedam sektora zajedničkog tržišta EU već tokom faze pristupanja.
Primenom plana Srbija bi, okvirno, mogla da udvostruči iznos bespovratnih sredstava, koji je trenutno na nivou od oko 200 miliona evra godišnje, ali diplomatski izvori navode da bi postavljeni uslovi, koji već usporavaju pregovore Srbije o članstvu, mogli da utiču i na korišćenje sredstava iz budućeg fonda za rast.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
