Prema najnovijim podacima PISA testa za 2022. godinu učenici iz Srbije nalaze se ispod proseka vršnjaka iz zemalja OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti.
Đaci iz Srbije ostvarili su mali napredak na listama, pa su sada u čitanju na mestu broj 40, a bili su 45, dok su u matematici 42, a bili su na 46. mestu.
O tome šta nam govore ovi rezultati i da li oni prikazuju realan nivo funkcionalnog znanja koje naši đaci imaju, razgovarali smo sa profesorkom srpskog jezika i članicom sindikata prosvete Nezavisnost Vesnom Vojvodić Mitrović.
Neprimereno ushićenje Vlade Srbije
Sagovornica portala “Vremena” smatra da je ushićenje napretkom, iskazano u saopštenju Vlade Srbije, ne samo neprimereno već i nametljivo.
“Ono dolazi pre saopštenja Ministarstva prosvete i baš, nekako, zgodno pred izbore, već i tragikomično – pokazuje da se problem funkcionalne (ne)pismenosti, u smislu razumevanja pročitanih podataka, preliva i na Vladine stručnjake.
Podaci o 36,4 odsto funkcionalno nepismenih svršenih osnovaca u oblasti čitalačke pismenosti, 43,1 odsto u oblasti matematičke i 35,1 odsto u oblasti naučne pismenosti veoma zabrinjavaju jer ogoljavaju poražavajuću činjenicu da je reč o učenicima koji ne mogu da koriste nikakav udžbenik u nastavi, nisu sposobni da jednostavnu životnu situaciju predstave matematičkom formulom, niti da izvedu zaključke iz jednostavnih istraživanja.
Realno je zapitati se kako takvi učenici uopšte savladavaju izazove srednjoškolskog obrazovanja, a ipak, u najvećoj meri, formalno stiču diplome”, kaže Vojvodić Mitrović.
Loši rezultati na celom Balkanu
Ne samo Srbija, već su i sve balkanske zemlje postigle loše rezultate.
“Nema nikakve sumnje da naši učenici, kao ni deca u regionu, nisu intelektualno i kognitivno inferiorni niti superiorni u odnosu na druge ispitanike na svetu, ali je očigledno da obrazovni sistem ne podstiče niti razvija njihove potencijale na način koji bi bio produktivan i koristan celom društvu. Umesto da sa reproduktivnog znanja pređemo na problemski zasnovanu nastavu i kritičku zapitanost, mi slavimo tuđe padove na PISA rangiranju”, kaže Vojvodić Mitrović.
Ona upozorava da je žalostan nedostatak hrabrosti za realno sagledavanje istine – društvo koje ima mnoštvo problema i izazova jedini nepresušni izvor napretka treba i mora da vidi u domaćoj pameti i funkcionalnim znanjima.
Neophodna depolitizacija obrazovnog sistema i podizanje ugleda nastavničke profesije
“Zato je, umesto partikularnih reformskih pokušaja, važan povratak strateškom cilju – podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa stanovništva kroz depolitizaciju obrazovnog sistema, podizanje ugleda nastavničke profesije, promenu kurikuluma i otklon od modela dualnog obrazovanja”, kaže Vojvodić Mitrović.
PISA test nudi najrelevantnije spoljašnje evaluiranje onoga šta naši petnaestogodišnjaci znaju i umeju da urade, odnosno u kojoj meri su sposobni da znanja stečena u školi, porodici, široj zajednici, na internetu upotrebe u realnim životnim situacijama.
Stoga, sagovornica portala „Vremena“ dodaje da je to važan indikator i pokazatelj strateškog kursa plovidbe jednog obrazovnog sistema.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
