Foto: Unsplash/Ivan Aleksić
Rezultati najnovijeg PISA testa za 2022. godinu pokazali su da se učenici iz Srbije nalaze se ispod OECD proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti. Profesorka srpskog jezika i članica sindikata prosvete Nezavisnost Vesna Vojvodić Mitrović kaže za portal “Vremena” da je ushićenje napretkom, iskazano u saopštenju Vlade Srbije, ne samo neprimereno već i nametljivo
Prema najnovijim podacima PISA testa za 2022. godinu učenici iz Srbije nalaze se ispod proseka vršnjaka iz zemalja OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti.
Đaci iz Srbije ostvarili su mali napredak na listama, pa su sada u čitanju na mestu broj 40, a bili su 45, dok su u matematici 42, a bili su na 46. mestu.
O tome šta nam govore ovi rezultati i da li oni prikazuju realan nivo funkcionalnog znanja koje naši đaci imaju, razgovarali smo sa profesorkom srpskog jezika i članicom sindikata prosvete Nezavisnost Vesnom Vojvodić Mitrović.
Neprimereno ushićenje Vlade Srbije
Sagovornica portala “Vremena” smatra da je ushićenje napretkom, iskazano u saopštenju Vlade Srbije, ne samo neprimereno već i nametljivo.
“Ono dolazi pre saopštenja Ministarstva prosvete i baš, nekako, zgodno pred izbore, već i tragikomično – pokazuje da se problem funkcionalne (ne)pismenosti, u smislu razumevanja pročitanih podataka, preliva i na Vladine stručnjake.
Podaci o 36,4 odsto funkcionalno nepismenih svršenih osnovaca u oblasti čitalačke pismenosti, 43,1 odsto u oblasti matematičke i 35,1 odsto u oblasti naučne pismenosti veoma zabrinjavaju jer ogoljavaju poražavajuću činjenicu da je reč o učenicima koji ne mogu da koriste nikakav udžbenik u nastavi, nisu sposobni da jednostavnu životnu situaciju predstave matematičkom formulom, niti da izvedu zaključke iz jednostavnih istraživanja.
Realno je zapitati se kako takvi učenici uopšte savladavaju izazove srednjoškolskog obrazovanja, a ipak, u najvećoj meri, formalno stiču diplome”, kaže Vojvodić Mitrović.
Loši rezultati na celom Balkanu
Ne samo Srbija, već su i sve balkanske zemlje postigle loše rezultate.
“Nema nikakve sumnje da naši učenici, kao ni deca u regionu, nisu intelektualno i kognitivno inferiorni niti superiorni u odnosu na druge ispitanike na svetu, ali je očigledno da obrazovni sistem ne podstiče niti razvija njihove potencijale na način koji bi bio produktivan i koristan celom društvu. Umesto da sa reproduktivnog znanja pređemo na problemski zasnovanu nastavu i kritičku zapitanost, mi slavimo tuđe padove na PISA rangiranju”, kaže Vojvodić Mitrović.
Ona upozorava da je žalostan nedostatak hrabrosti za realno sagledavanje istine – društvo koje ima mnoštvo problema i izazova jedini nepresušni izvor napretka treba i mora da vidi u domaćoj pameti i funkcionalnim znanjima.
Neophodna depolitizacija obrazovnog sistema i podizanje ugleda nastavničke profesije
“Zato je, umesto partikularnih reformskih pokušaja, važan povratak strateškom cilju – podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa stanovništva kroz depolitizaciju obrazovnog sistema, podizanje ugleda nastavničke profesije, promenu kurikuluma i otklon od modela dualnog obrazovanja”, kaže Vojvodić Mitrović.
PISA test nudi najrelevantnije spoljašnje evaluiranje onoga šta naši petnaestogodišnjaci znaju i umeju da urade, odnosno u kojoj meri su sposobni da znanja stečena u školi, porodici, široj zajednici, na internetu upotrebe u realnim životnim situacijama.
Stoga, sagovornica portala „Vremena“ dodaje da je to važan indikator i pokazatelj strateškog kursa plovidbe jednog obrazovnog sistema.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu Generalštab. Zato je „Vreme“ proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Umesto najavljivanog dugoročnog gasnog aranžmana, postignut je dogovor o snabdevanju do 31. marta 2026. godine
Na više lokacija u Srbiji 28. decembra studenti proveravaju koliku podršku imaju za vanredne parlamentarne izbore
Režim Aleksandra Vučića steže obruč oko delova pravosuđa koji ne podležu partijskoj kontroli. Šta se krije iza predloga izmena zakona o tužilaštvu, sudovima i sudijama poslanika SNS-a Uglješe Mrdića, onog što je štrajkovao glađu ispred Skupštine
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su budžet za 2026. godinu. Dok ga odbornici vladajuće koalicije hvale, odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić kaže za „Vreme” da je vlast ponovo napravila platformu za izvlačenje novca u privatne džepove
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Prosečno postignuće đaka iz Srbije u oblastima matematike i čitanja je 440, a iz nauke 447. Prosek učenika iz zemalja OECD je 472 iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke
