Petković u Briselu predstavio mere, Bisljimi odbio trojni sastanak

U Briselu je u utorak, 17. septembra, održan sastanak delegacije Beograda predvođene direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, piše RTS.

Prethodno održan je sastanak delegacije Prištine sa Lajčakom. A trojni sastanak na kraju nije održan.

Među temama koje je Beograd predložio da se nađu na dnevnom redu je i pitanje mosta na Ibru, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.

Petković je nakon sastanka sa Lajčakom rekao da je predstavio mere koje je izneo predsednik Vučić, a koje podrazumevaju oživljavanja dijaloga i zaštitu Srba na KiM.

„Dijalog nam je svima preko potreban. Do sastanka sa prištinskom delegacijom nije došlo, jer je Bisljimi to odbio. Ne žele da razgovaraju o temama koje smo mi predložili, a to je pre svega pitanje formiranja Zajednice srpskih opština. Mi smo uvek spremni na razgovore sa delegacijom Prištine, spremni smo da razgovaramo i o temama koje oni predlažu, i imali bismo šta da kažemo“, rekao je Petković.

Predat je spisak uhapšenih Srba

On je rekao i da je Miroslavu Lajčaku predao spisak svih uhapšenih Srba, među kojima je puno onih koji su učestvovali u protestima, a za koje je postojao dogovor da neće biti hapšeni.

„Naša politika jeste politika mira i stabilnosti, i zato smo i izneli niz mera koje treba da vrate u život dijalog. Sever KiM se iz dana u dan pretvara u Kurtijev policijski poligin na kome se iživljava nad Srbima,“ rekao je Petković.

Petković je najavio i da će u Briselu razgovarati sa delegacijom NATO-a o pitanju otvaranja mosta na Ibru, i koje bi, pored pravnih, imalo i bezbednosne posledice.

„Pre svega da ukažemo na sve opasnosti do kojih bi došlo ukoliko bi Kurti krenuo u jednostrano otvaranje mosta. Važno je što oni to razumeju, i sami su nam rekli da to pitanje nije vremenski ograničeno i da treba da ostane deo dijaloga“, rekao je Petković.

Šta Srbija traži?

Vučić je rekao da Srbija traži da se po pitanju Kosova sve vrati na ono što je postignuto u postupku dijaloga, slobodne lokalne izbore, povratak Srba u policiju i pravosuđe i oslobađanje političkih zatvorenika.

„Smatramo da je za bilo kakav ozbiljan napredak u dijalogu potrebno raspisivanje slobodnih i demokratskih izbora na severu Kosova“, rekao je Vučić.

Srbija će tražiti i formiranje regionalnog direktorata Sever, u kojem će policajci biti Srbi.

Biće traženo i da se na funkcije vrate srpski tužioci i sudije i da se iz institucija na severu Kosova povuku kosovski policajaci.

„Tražimo hitno, neodložno i konačno fomiranje Zajednice srpskih opština“, istakao je Vučić.

Dodao je i da Srbija traži primenu garancija Evropske unije i SAD od 28. decembra i oslobađanje svih političkih zatvorenika, uz navode da je 86 ljudi je uhapšeno, a da 98 na spisku za hapšenje.

Vučić je tražio i neodložno omogućavanje nesmetanog platnog prometa i poštanskih usluga.

Istakao je da je sve to predviđeno u sporazumima i pozvao Kvintu i međunarodnu zajednicu da se drže onoga što su sami napisali.

Raniji pokušaji dijaloga

Na jednom od poslednjih sastanaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa kosovskim premijerom Aljbin Kurtijem, Vučić je izjavio da Kurti nije želeo da razgovara sa njim u Briselu.

„Neće čovek da me vidi, nije spreman na sastanak sa mnom“, rekao je Vučić novinarima u Briselu govoreći o susretu s Kurtijem.

Međutim, tada je Lajčak istakao da Ohridski sporazum daje jasan okvir za kretanje napred i da otvara vrata za pregovore o konačnom pravno-obavezujućem sporazumu između Beograda i Prištine, „a da bi se stiglo do tamo, obe strane moraju u potpunosti da primene ono što je dogovoreno u Ohridu, što se za sada ne dešava“.