Prošlo je šest meseci od tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, a od tada u Srbiji mnogo toga nije isto
Da li se sećate kako ste proveli poslednji dan oktobra prošle godine? Možda ne, ali verovatno znate gde vas je zatekla vest o tome da je ogromna betonska konstrukcija novosadske železničke stanice usmrtila dan kasnije četrnaestoro ljudi.
Broj žrtava u međuvremenu je porastao na 16, a krenuli su i svakodnevni minuti tišine kojima se stradalima odaje počast.
Studenti su zatim blokirali fakultete, veliki broj škola u međuvremenu nije radio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić osnovao je pokret, pala je Vlada premijera Miloša Vučevića, endokrinolog Đuro Macut postao je novi premijer, na protestu u Beogradu dogodio se incident kada je, kako se sumnja, upotrebljeno zvučno oružje.
Ako se prisetite šta se dogodilo tokom vremena 1. novembra, naići ćete na podatak da je tog dana osovana Srpska kraljevska akademija, preteča Srpske akademije nauka i umetnosti, da je Prva srpska armija u Prvom svetskom ratu oslobodila Beograd, da je Velika Britanija saopštila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvršio samoubistvo u bunkeru u Berlinu, da je istog dana formalno uspostavljena Evropska unija, te da su počeli mirovni pregovori u Dejtonu, a da je Crna Gora zvanično kao jedinu valutu počela da koristi marku.
Spisku je dodata i novosadska tragedija, od koje u Srbiji više ništa nije isto.
Protesti
Ubrzo po padu nadstrešnice, studenti su stupili u blokade fakulteta, koje traju duže od pet meseci. Sve je krenulo sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a ubrzo se talas blokada proširio na sve državne univerzitete u zemlji i neke privatne.
Krenuli su ubrzo protesti. Prvi je organizovala opozicija u Novom Sadu već 5. novembra. Kamenice, baklje i crvena farba leteli su tada ka Gradskoj kući u Novom Sadu nakon protesta sa kojeg se tražila odgovornost vlasti zbog pogibije ljudi u obrušavanju nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu.
Razbijena su stakla na vratima i prozorima Gradske kuće, a grupa muškaraca pod maskama unutra je ubacivala pirotehnička sredstva. Jake policijske snage u opremi za razbijanje demonstracija odgovorile su upotrebom biber spreja i hapšenjima.
Vlast je za incidente optužila opoziciju koja je pozvala na protest, a tokom večeri je u Novi Sad došao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se obratio pristalicama ispred prostorija vladajuće Srpske napredne stranke u tom gradu.
Opozicija je odgovorila da iza incidenata stoji vlast.
Opozicija se zatim povukla, a proteste širom zemlje počeli su da organizuju studenti, ograđujući se od svih političkih aktera – vlasti, opozicije, nestranačkih organizacija.
Organizovani su veliki skupovi najpre na Trgu Slavija u Beogradu, zatim u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, ponovo u Beogradu, pa u Novom Pazaru.
I po gotovo svim drugim mestima u Srbiji organizovan je najmanje jedan skup odavanja pošte stradalima u padu nadstrešnice.
Otišli su studenti i ne jedan, već stotine hiljada koraka dalje, organizujući marševe po Srbiji. Najpre se pešačilo do Novog Sada na blokadu tri mosta prvog dana februara, a po istom principu, studenti, u pratnji građana, šetali su na svaki veliki protest, gde bi ih ljudi dočekivali kao oslobodioce.
Prešli su studenti tako poslednjih meseci zemlju uzduž i popreko, a svuda su dočekivani uz bogatu trpezu, aplauze i suze i ljude kojima su probudili nadu. Želećli su studenti i da na ovaj način pokažu da od sopstvenih zahteva ne odustaju.
U startu su postavili četiri zahteva, a kasnije je njihov broj narastao na šest.
Osim odlaska na velike skupove, počeli su studenti da obilaze i sela, kako bi razgovarali s meštanima, a da prošire vest o dešavanjima u Srbiji, vozili su i bicikle do Strazbura, a krajem aprila krenuli su u štafetni ultramaraton do Brisela.
Protesti koje su organizovali protekli su mirno, ali se skup u Beogradu izdvojio po jednom incidentu u Ulici kralja Milana, kada se navodno začuo huk koji je razdvojio desetine hiljada okupljenih u tom delu ulice na dva dela.
Istraga o tome da li je na najvećem protestu organizovanom u Srbiji upotrebljeno zvučno oružje i dalje traje. Vodi se pred domaćim tužilaštvom, a u Srbiji su tim povodom boravili i agenti ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), koji su demantovali upotrebu bilo kakvog soničnog oružja.
Poslednjeg dana aprila oglasio se i Evropski sud za ljudska prava koji je prema Srbiji izrekao privremenu meru upotrebe soničnog oružja za kontrolu okupljenih građana.
Nezadovljna protestima, vlast je krenula da vrši pritisak na studente i zaposlene na fakultetima.
Nazivajući ih „blokaderima”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i svita istomišljenika oko njega, mesecima najavljuje rušenje blokada i takozvane „obojene revolucije”. Studentima se preti obaranjem akademske godine, dekani i rektori se javno prozivaju preko medija bliskih vlasti, ukinute su im zarade, a protiv nekih su podnete i tužbe.
Neki fakulteti otpočeli su onlajn nastavu, a na novosadskom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja policija je pre nekoliko dana upotrebila i fizičku silu i biber sprej.
Protesti tužilaca, advokata, prosvetara…
Po receptu i na poziv studenata, mnoge druge struke stupale su u međuvremenu u proteste i privremene obustave rada. Dva puta je bilo pokušaja takozvanog generalnog štrajka, a najizdrživji bili su prosvetni radnici.
Pošto je u školama prvo polugodište završeno nekoliko dana ranije u odnosu na kalendar školske godine, zbog nebezbednosti usled protest, mnogi učitelji i nastavnici odlučili su da obustave početak drugog polugodišta.
Mnogi su u tome, uprkos pretnjama otkazima, neisplaćenim zaradama, izdržali gotovo puna dva meseca, ali se na kraju većina vratila za katedre. Podaci o tome koliko je tačno škola i prosvetnih radnika bilo u obustavi i štrajku od starta su se razlikovali u zavisnosti od toga da li ih saopštava Ministarstvo prosvete ili prosvetni radnici u obustavi rada i sindikati.
Krajem aprila, pojedini nastavnici i dalje ne drže nastavu. Školska godina će biti produžena, maturski ispiti odloženi su za nekoliko dana, a u međuvremenu je ministarsku fotelju u tom resoru zauzeo Dejan Vuk Stanković.
On se našao na spisku novih ministara pošto je usled protesta Vlada Miloša Vučevića pala.
Politička kriza
Da će protesti i nestabilna politička situacija u Srbiji potrajati pola godine posle pada nadstrešnice, verovatno niko nije očekivao.
Ali, početak je maja, a u Srbiji dosta toga nije isto kao pre šest meseci.
Obilazeći mesta po zemlji, studenti su naizgled prodrmali uspavane građane. Srpska napredna stranka više nema toliku moć kao ranije, a krajem januara, premijer Vlade Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku.
Naslednika je, pak, dobio tek dva i po meseca kasnije. Usvajanju ostavke Miloša Vučevića prethodila je skupštinska sednica na kojoj je opozicija upotrebila dimne bombe, a kasnije odbila da učestvuje u raspravi.
Sredinom aprila, izabrana je nova Vlada na čelu s endokrinologom Đurom Macutom i jednim od osnivača novog političkog pokreta koji je predsednik Vučić godinama najavljivao.
Da bi predstavio novi pokret, Vučić je u Beogradu nekoliko dana pre izbora nove Vlade, organizovao trodnevni skup. Na njemu je bilo mnogo hrane i pića, muzičkog programa i govora, ali i ljudi „dovučenih” iz svih krajeva zemlje da aplaudiraju predsedniku.
Među govornicima bio je i student Miloš Pavlović, srpskoj javnosti poznatiji od kraja januara i skupa Srpske napredne stranke u Jagodini. Pavlović se tada našao među govornicima uz predsednika Vučića, a kasnije je postao vođa takozvanih „Studenata koji žele da uče”.
Grupa ovih studenata, među kojima je, kasnije će se ispostaviti, veliki broj lokalnih predstavnika vlasti, te članova vladajuće i njoj bliskih stranaka, postavila je šatore i sopstvene zahteve u Pionirskom parku u centru Beograda nekoliko dana pre održavanja protesta 15. marta.
Park i njihov kamp od tada nose kolokvijalni naziv „Ćacilend”, a njihovi zahtevi su da se fakulteti prorade.
Posećivao ih je više puta i sam predsednik.
Šatori su kasnije postavljeni i na platou ispred Narodne skupštine, a do kada će tu biti, zasad nije poznato.
Ono što je poznato je da predsednik i njemu bliski ljudi svaku priliku koriste da kritikuju studentske blokade, prete studentima, dok, kao u paralelnom univerzumu, o studentima i svim ostalima u Pionirskom parku imaju samo reči hvale.
I dok oni kampuju u parku i ispred njega, studenti u blokadi dve nedelje su blokirali Radio-televiziju Srbije, nezadovoljni izveštavanjem te kuće o njihovim protestima. Njihov zahtev bio je i novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Pošto su dve nedelje blokirali RTS, a konkurs za REM je ponovo raspisan, blokada medijskog servisa je završena.
Opozicija u Srbiji i dalje traži drugačiju Vladu i raspisivanje novih izbora, a pominje se da bi jedna od izornih lista mogla da bude i studentska.
Poslednjih aprilskih dana u Beogradu je boravila i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je govorila i o tome da je ono što EU od Srbije traži slično zahtevima ljudi na ulicama.
Pitanje je šta će se dalje dešavati na političkoj sceni, da li je rejting predsednika Vučića zaista opao i ima li neka nova politička opcija šansu.
U junu se u Zaječaru i Kosjeriću održavaju lokalni izbori, a opozicija na njima učestvuje na jedinstvenim listama. Mnogi to vide kao lakmus papir za sve druge opštine, gradove, pa i republiku.
Mreža „Beograd ostaje“ upozorila je da izmene Prostornog plana za projekat „Beograd na vodi“ predstavljaju pokušaj legalizacije širenja ovog „koruptivnog projekta“, sve do centra grada i preko reke Save, i pozvala na javni otpor
Politički progon dvanaestorke iz Novog Sada treba da zastraši sve koji se usude da koriste slobodu mišljenja, kaže za „Vreme“ advokat Vladimir Horovic, branilac nekih od uhapšenika
Predlog zakona kojim se omogućava realizacija projekta Expo Belgrade 2027 biće povučen iz skupštinske procedure i prosleđen na javnu raspravu, saopštila je danas Vlada Srbije. Javnost će imati priliku da se o predlogu izjasni tokom narednog meseca
Duolingo je najpopularnija obrazovna aplikacija na svetu. U ponudi ima učenje 43 jezika. Da li se, međutim stvarno uči ili se upada u zamku gejmifikacije
Davoru Stefanoviću, jednom od pritvorenih aktivista okrivljenim za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka, polomljen je nos u pritvoru u Novom Sadu, potvrdio je za „Vreme“ u sredu (21. maj) njegov branilac Milan Pavković
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
U govoru besmislenom s gledišta logike i celine, Vučić je svojim glasačima ponudio sve što oni žele da čuju. Ali, sve u protivrečnostima. Duh pobune se pak ne može više vratiti u bocu jer je boca slomljena
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
