Foto: AP Photo/Darko Bandic
Zna se da se radi o bespilotnoj letelici sovjetske proizvodnje. Letela je brzinom mlaznih aviona preko dve države članica NATO i srušila se u trećoj. I Rusi i Ukrajinci tvrde da nemaju veze sa ovim dronom. Istraga je u toku, više detalja očekuje se kada se ostaci izvade iz kratera. Rat u Ukrajini je bukvalno pogodio Hrvatsku
Za „Vreme“ iz Zagreba
U četvrtak uveče 11. marta u glavnom gradu Hrvatske čuo se jak prasak. Nešto je palo sa neba, udarilo u zemlju i napravilo krater velike dubine. Razbacani ostaci oko kratera veoma brzo su pokazali da se ne radi o ostatku nekog meteora ili drugog nebeskog tela, već o vojnoj letelici. Na to su ukazivala dva padobrana na tlu oko rupe. Na ostatku pale konstrukcije videla se i crvena petokraka karakteristična za vojnu proizvodnju iz sovjetskog vremena.
Spletom čudnih okolnosti Hrvatsku je tako i bukvalno pogodio rat u Ukrajini.
Preko dve zemlje NATO-a do treće
Dosadašnja istraga pokazala je da se radi o letelici dugoj 14 metara i teškoj 5 tona. Prava je sreća što nema povređenih jer je pala na nekoliko desetina metara od velikog studentskog doma „Stjepan Radić“ i velikog broja stambenih objekata.
Za sada se zna da je bespilotna letelica do Zagreba došla iz pravca Ukrajine preko vazdušnog prostora Mađarske i Rumunije. Letela je 700 kilometara na sat na visini od 1300 metara. U Mađarskoj se zadržala čak 40 minuta, u Rumuniji 3, a nakon 6 minuta u hrvatskom vazdušnom prostoru letelica se sručila na Jarunskoj cesti u Zagrebu. Radi se o letelici srednjeg dometa TU 141 koja se proizvodila u SSSR. Mađari su potvrdili da su letelicu uočili i pratili, a isto to su uradili i Rumuni. Za mnoge je neverovatno da nijedna od tri članica NATO-a nije reagovalo i srušilo letelicu koja se kretala prema nuklearki Krško.
Ozbiljan bezbednosni propust
Čija je to letelica i zašto je pala u Zagrebu – to se još uvek ne zna. I Rusi i Ukrajinci tvrde da je nisu oni ansirali. Neke analize pokazuju da je Ukrajina jedini operater ovakvih dronova, kao i da su ih koristili u poslednje vreme u špijunske svrhe, ali i kao mamac u slučaju vazdušnih napada. Sa druge strane, ne isključuje se ni mogućnost da su ih Rusi izvukli iz skladišta i da ih sada koriste u iste svrhe kao Ukrajinci.
Vlasti u Hrvatskoj ocenile su da se radi o „ozbiljnom incidentu“, ali da ne treba širiti strah. Predsednik Zoran Milanović poručio je da se mora utvrditi kako je došlo do pada u Zagrebu i kako letelica nije srušena na putu do Hrvatske iznad drugih država članica NATO. „Mene jako zanima, kako nesofisticirana letelica može toliko dugo nesmetano leteti brzinom mlaznog aviona kroz NATO-ov zračni prostor“.
Psihoza straha
Iz NATO-a su saopštili kratko da je „integrisana vazdušna i raketna odbrana pratila put letenja objekta koji se na kraju srušio u Zagrebu“.
U subotu je nastavljena istraga. Nadležni su poručili da će se verovatno znati više detalja „ukoliko budu mogli“ da izvuku ostatak letelice iz kratera.
Studenti iz jednog paviljona studentskog doma nezadovoljni su zbog toga što su evakuisani iz bezbednosnih razloga i ne znaju kada će moći da se vrate u svoje sobe. Rečeno im je da moraju izaći na „neodređeno vreme“.
Kako pišu hrvatski mediji, građani su zabrinuti iako nisu u strahu. Vlasti apeluju da se ne spekuliše o ovoj temi dok se istraga ne završi, jer usred psihoze zbog korona virusa i sada rata ne treba ljude plašiti još više, nego što već jesu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
