Foto: AP Photo/Darko Bandic
Zna se da se radi o bespilotnoj letelici sovjetske proizvodnje. Letela je brzinom mlaznih aviona preko dve države članica NATO i srušila se u trećoj. I Rusi i Ukrajinci tvrde da nemaju veze sa ovim dronom. Istraga je u toku, više detalja očekuje se kada se ostaci izvade iz kratera. Rat u Ukrajini je bukvalno pogodio Hrvatsku
Za „Vreme“ iz Zagreba
U četvrtak uveče 11. marta u glavnom gradu Hrvatske čuo se jak prasak. Nešto je palo sa neba, udarilo u zemlju i napravilo krater velike dubine. Razbacani ostaci oko kratera veoma brzo su pokazali da se ne radi o ostatku nekog meteora ili drugog nebeskog tela, već o vojnoj letelici. Na to su ukazivala dva padobrana na tlu oko rupe. Na ostatku pale konstrukcije videla se i crvena petokraka karakteristična za vojnu proizvodnju iz sovjetskog vremena.
Spletom čudnih okolnosti Hrvatsku je tako i bukvalno pogodio rat u Ukrajini.
Preko dve zemlje NATO-a do treće
Dosadašnja istraga pokazala je da se radi o letelici dugoj 14 metara i teškoj 5 tona. Prava je sreća što nema povređenih jer je pala na nekoliko desetina metara od velikog studentskog doma „Stjepan Radić“ i velikog broja stambenih objekata.
Za sada se zna da je bespilotna letelica do Zagreba došla iz pravca Ukrajine preko vazdušnog prostora Mađarske i Rumunije. Letela je 700 kilometara na sat na visini od 1300 metara. U Mađarskoj se zadržala čak 40 minuta, u Rumuniji 3, a nakon 6 minuta u hrvatskom vazdušnom prostoru letelica se sručila na Jarunskoj cesti u Zagrebu. Radi se o letelici srednjeg dometa TU 141 koja se proizvodila u SSSR. Mađari su potvrdili da su letelicu uočili i pratili, a isto to su uradili i Rumuni. Za mnoge je neverovatno da nijedna od tri članica NATO-a nije reagovalo i srušilo letelicu koja se kretala prema nuklearki Krško.
Ozbiljan bezbednosni propust
Čija je to letelica i zašto je pala u Zagrebu – to se još uvek ne zna. I Rusi i Ukrajinci tvrde da je nisu oni ansirali. Neke analize pokazuju da je Ukrajina jedini operater ovakvih dronova, kao i da su ih koristili u poslednje vreme u špijunske svrhe, ali i kao mamac u slučaju vazdušnih napada. Sa druge strane, ne isključuje se ni mogućnost da su ih Rusi izvukli iz skladišta i da ih sada koriste u iste svrhe kao Ukrajinci.
Vlasti u Hrvatskoj ocenile su da se radi o „ozbiljnom incidentu“, ali da ne treba širiti strah. Predsednik Zoran Milanović poručio je da se mora utvrditi kako je došlo do pada u Zagrebu i kako letelica nije srušena na putu do Hrvatske iznad drugih država članica NATO. „Mene jako zanima, kako nesofisticirana letelica može toliko dugo nesmetano leteti brzinom mlaznog aviona kroz NATO-ov zračni prostor“.
Psihoza straha
Iz NATO-a su saopštili kratko da je „integrisana vazdušna i raketna odbrana pratila put letenja objekta koji se na kraju srušio u Zagrebu“.
U subotu je nastavljena istraga. Nadležni su poručili da će se verovatno znati više detalja „ukoliko budu mogli“ da izvuku ostatak letelice iz kratera.
Studenti iz jednog paviljona studentskog doma nezadovoljni su zbog toga što su evakuisani iz bezbednosnih razloga i ne znaju kada će moći da se vrate u svoje sobe. Rečeno im je da moraju izaći na „neodređeno vreme“.
Kako pišu hrvatski mediji, građani su zabrinuti iako nisu u strahu. Vlasti apeluju da se ne spekuliše o ovoj temi dok se istraga ne završi, jer usred psihoze zbog korona virusa i sada rata ne treba ljude plašiti još više, nego što već jesu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Štrajk prosvetnih radnika se nastavlja. Časovi će biti skraćeni na 30 minuta u školama u četiri grada u Srbiji. U međuvremenu, ministarka prosvete zaposlenima u obrazovanju čestita Dan prosvetnih radnika Srbije, ne obazirući se na njihove zahteve
Kompanija Gemius je objavila saopštenje u kojem je potvrdila da su brojni sajtovi u Srbiji, uključujući Alo, Blic, Novosti i druge, lažirali podatke o posećenosti
Policija je nakon protesta u Novom Sadu saopštila da je zbog izazivanja nereda uhapšeno 14 osoba. Bivši pokrajinski funkcioner Goran Ješić konstatovao je da nije poznat tačan broj ljudi koje je policija privela, dok pokrajinski poslanik Pokreta slobodnih građana Radivoje Jovović kaže za „Vreme" da ima informacije o 15 uhapšehih građana
Nedavno hapšenje Bore Ivanovića, optuženog za silovanje tokom rata u Bosni, ponovo je otvorilo bolne rane hiljada žrtava. Dok međunarodni sudovi postavljaju standarde za kažnjavanje ratnog seksualnog nasilja, ostaje otvoreno pitanje da li će žrtve konačno dobiti priznanje i pravdu koju zaslužuju
Čak 81 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je raspad Jugoslavije bio greška. Istoričari objašnjavaju za „Vreme“ da li je u pitanju famozna jugonostalgija ili nešto drugo
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
