Foto: AP Photo/Darko Bandic
Zna se da se radi o bespilotnoj letelici sovjetske proizvodnje. Letela je brzinom mlaznih aviona preko dve države članica NATO i srušila se u trećoj. I Rusi i Ukrajinci tvrde da nemaju veze sa ovim dronom. Istraga je u toku, više detalja očekuje se kada se ostaci izvade iz kratera. Rat u Ukrajini je bukvalno pogodio Hrvatsku
Za „Vreme“ iz Zagreba
U četvrtak uveče 11. marta u glavnom gradu Hrvatske čuo se jak prasak. Nešto je palo sa neba, udarilo u zemlju i napravilo krater velike dubine. Razbacani ostaci oko kratera veoma brzo su pokazali da se ne radi o ostatku nekog meteora ili drugog nebeskog tela, već o vojnoj letelici. Na to su ukazivala dva padobrana na tlu oko rupe. Na ostatku pale konstrukcije videla se i crvena petokraka karakteristična za vojnu proizvodnju iz sovjetskog vremena.
Spletom čudnih okolnosti Hrvatsku je tako i bukvalno pogodio rat u Ukrajini.
Preko dve zemlje NATO-a do treće
Dosadašnja istraga pokazala je da se radi o letelici dugoj 14 metara i teškoj 5 tona. Prava je sreća što nema povređenih jer je pala na nekoliko desetina metara od velikog studentskog doma „Stjepan Radić“ i velikog broja stambenih objekata.
Za sada se zna da je bespilotna letelica do Zagreba došla iz pravca Ukrajine preko vazdušnog prostora Mađarske i Rumunije. Letela je 700 kilometara na sat na visini od 1300 metara. U Mađarskoj se zadržala čak 40 minuta, u Rumuniji 3, a nakon 6 minuta u hrvatskom vazdušnom prostoru letelica se sručila na Jarunskoj cesti u Zagrebu. Radi se o letelici srednjeg dometa TU 141 koja se proizvodila u SSSR. Mađari su potvrdili da su letelicu uočili i pratili, a isto to su uradili i Rumuni. Za mnoge je neverovatno da nijedna od tri članica NATO-a nije reagovalo i srušilo letelicu koja se kretala prema nuklearki Krško.
Ozbiljan bezbednosni propust
Čija je to letelica i zašto je pala u Zagrebu – to se još uvek ne zna. I Rusi i Ukrajinci tvrde da je nisu oni ansirali. Neke analize pokazuju da je Ukrajina jedini operater ovakvih dronova, kao i da su ih koristili u poslednje vreme u špijunske svrhe, ali i kao mamac u slučaju vazdušnih napada. Sa druge strane, ne isključuje se ni mogućnost da su ih Rusi izvukli iz skladišta i da ih sada koriste u iste svrhe kao Ukrajinci.
Vlasti u Hrvatskoj ocenile su da se radi o „ozbiljnom incidentu“, ali da ne treba širiti strah. Predsednik Zoran Milanović poručio je da se mora utvrditi kako je došlo do pada u Zagrebu i kako letelica nije srušena na putu do Hrvatske iznad drugih država članica NATO. „Mene jako zanima, kako nesofisticirana letelica može toliko dugo nesmetano leteti brzinom mlaznog aviona kroz NATO-ov zračni prostor“.
Psihoza straha
Iz NATO-a su saopštili kratko da je „integrisana vazdušna i raketna odbrana pratila put letenja objekta koji se na kraju srušio u Zagrebu“.
U subotu je nastavljena istraga. Nadležni su poručili da će se verovatno znati više detalja „ukoliko budu mogli“ da izvuku ostatak letelice iz kratera.
Studenti iz jednog paviljona studentskog doma nezadovoljni su zbog toga što su evakuisani iz bezbednosnih razloga i ne znaju kada će moći da se vrate u svoje sobe. Rečeno im je da moraju izaći na „neodređeno vreme“.
Kako pišu hrvatski mediji, građani su zabrinuti iako nisu u strahu. Vlasti apeluju da se ne spekuliše o ovoj temi dok se istraga ne završi, jer usred psihoze zbog korona virusa i sada rata ne treba ljude plašiti još više, nego što već jesu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
