Osvajanje severa: „Briše se srpsko postojanje“

Pozamašan je bilans kosovskih vlasti na severu Kosova u poslednjih par dana. Pored glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici otvoren je novi most, izgrađen za nepuna dva meseca.

Prefarbani su grafiti i murali u Severnoj Mitrovici, Leposaviću i Zvečanu, od kojih neki govore o srpskom Kosovu ili imaju srpske nacionalne simbole.

U Leposaviću je u ponedeljak (25. avgust) Kosovska policija privela maloletnu devojčicu zbog ispisivanja navodno provokativnih grafita na zidu jedne kuće. U pitanju je nenaseljena kuća u mestu Sočanica. Iz policije nisu precizirali o kakvim porukama se radi.

Na vanrednoj sednici Skupštine opštine Severna Mitrovica govorilo se i o Predlogu o preimenovanju i imenovanju ulica u Severnoj Mitrovici.

Izmenjeni su i grbovi u sve četiri opštine na severu Kosova sa srpskom većinom tako da su iz njih uklonjeni srpski i pravoslavni simboli.

Srbe niko ništa nije pitao.

Krečenje u cik zore

U nedelju u cik zore krenulo se sa krečenjem grafita, prva na spisku bila je Severna Mitrovica. Prekrečen je mural patrijarhu Pavlu i mitropolitu Amfilohiju, ali i grafiti posvećeni Milanu Radoičiću, Ratku Mladiću, Marku Rošiću.

Dalje, oni sa natpisom „Kosovo je Srbija“, kao i onaj posvećen pripadnicima Vojske Srbije koji su bili na Košarama, a koji je prethodno bio išaran crnim sprejom.

U Leposaviću prefarban je mural posvećen tragično preminulim mladim ljudima, nastali na inicijativu njihovih drugara i porodica u znak sećanja.

Marko Milenković iz Nove društvene inicijative (NSI) se na društvenoj mreži „Iks“ osvrnuo baš na mural u Leposaviću i napisao da: „Ti murali nisu sadržali poruke mržnje niti netrpeljivosti. Naprotiv, bili su izraz zajedništva i sećanja“.

Sanja Sovrlić iz Leposavića, novinarka koja poslednjih nekoliko godina živi u Beogradu, za „Vreme“ kaže da je bilo nekih murala koji su sporni poput onog sa likom Ratka Mladića. Međutim, podseća, da je među muralima bilo i onih koji su umetnički.

„Ne znam kako bilo kakvu negativnu poruku šalju murali na kojima su mladići koji su preminuli. Radi se o mladićima od kojih je jedan poginuo u saobraćajnoj nesreći, neki od njih su preminuli od bolesti, među njima i jedan mladić u Leposaviću koji je preminuo od kancera. Za taj mural su građani sakupljali novac, kako bi ostalo sećanje na njih“, pojašnjava Sovrlić.

Ona dodaje da ne zna kako drugačije da gleda ovaj potez sem kao na brisanje sećanja na one koji su uopšte tu živeli i postojali i, „uopšte brisanje našeg postojanja“.

„Sve ono što je predstavljalo život Srba na severu Kosova nestaje i fizički i simbolički“, dodaje Sovrlić.

Opštinska inicijativa

Kompaniju koja je krečila angažovala je opština Severna Mitrovica, uz asistenciju Kosovske policije.

Skender Sadiku, potpredsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica za „Vreme“ kaže da je i sam bio za to da se grafiti uklone zbog govora mržnje.

„Veličan je ratni zločinac Ratko Mladić koji je u Hagu kažnjen za genocid u Srebrenici. Postojale su i druge parole koje nisu bile dobre za grad, a koje su protiv drugih zajednica, pretežno mislim na albansku i druge zajednice kao na primer bošnjačku“, ukazao je Sadiku.

Tvrdi da je opština morala da ih ukloni. „Ovom gradu ne treba fašizam, ovom gradu ne treba govor mržnje i to je logika koju smo sledili”, naveo je Sadiku.

Na pitanje da li su pitali srpsku zajednicu šta o tome misli, naš sagovornik kaže da „nažalost nisu“. „Srpska zajednica plaća danak što nema ljude koji treba da ih predstavljaju u skupštini. A s druge strane treba i u gradu neko da razlikuje koji su murali koji podstiču govor mržnje“, objašnjava on.

Srpsku zajednicu u Skupštini Severne Mitrovice predstavlja jedan odbornik, od ukupno 19. To se dogodilo nakon što su Srbi napustili kosovske institucije 2022. godine, a Centralna izborna komisija Kosova je tada odobrila zamenu odbornika u Skupštini opštine Severna Mitrovica.

Povratak Srba u kosovske institucije potencijalno se može dogoditi na predstojećim lokalnim izborima koji su zakazani za 12. oktobar ove godine.

Sadiku podseća da je ranije na mostu prefarban grafit koji je slao negativnu poruku prema srpskoj zajednici, a da je on tome prisustvovao.

Međunarodna zajednica, možda, postoji

Prisustvo međunarodnih aktera na Kosovu je i dalje snažno, međutim njihovo delovanje na terenu je gotovo nepostojeće. Čak perfidno pokušava da opravda postupke kosovskih vlasti, kaže Sovrlić.

„Imali ste čak i kad su došli albanski gradonačelnici, da su neki govorili: ‘Pa dobro, a šta ako oni možda budu bolji za građane’. Ne radi se ovde o tome. Radi se o kršenju principa, jer kada jednom prekršite taj princip – da neko vlada tako da drugog pokori, onda zaista ne vidim nikakav prostor za suživot, za međuetničku saradnju. A, ovi postupci su svi sa ciljem da se Srbi na Kosovu pokore“, objašnjava Sovrlić.

Dalje kaže da se sve radi u „osvajačkom tonu“. „Taj most se ne pravi da bi spajao ljude. Ne, on se pravi da bi, kako se to u toj javnosti percipira, Albanci osvojili sever Kosova, a u takvom okruženju Srbima mesta nema. Tu dobru nameru ne vidim uopšte.”

Novootvoreni most u Mitrovici, tik do glavnog mosta o kome se pisalo kao o simbolu pobele, je šesti most u Mitrovici, a gradi se i sedmi.

Beograd, volje odavno nema

Dok se sve ovo na Kosovu zbiva od Beograda po ustaljenom obrascu stižu saopštenja, koja suštinski na terenu ne menjaju stvari.

„Istovremeno, oni organizuju protest protiv studentskih blokada u Severnoj Mitrovici. Jer kao da nije dovoljno što se ljudi svakodnevno ponižavaju, ali oni još jednom odlučuju da te ljude ponize i po radnoj obavezi da ih nateraju da brane vlast Srpske napredne stranke u Beogradu, a ne da brane svoj opstanak i svoj dostojanstven život na Kosovu”, priča Sovrlić.

I zaključuje: „Ti isti ljudi ih nisu pozvali da kažu: ‘Ajde slobodno se pobunite zbog ovih postupaka koje dolaze iz Prištine’, ali su ih pozvali na takav skup što pokazuje odnos vlasti u Beogradu prema Srbima na Kosovu.“

„Dakle, zanima ih samo opstanak na vlasti. Na kraju, da ih zanimaju oni bi kako treba i u njihovom interesu pregovarali i sprovodili i diplomatske i druge aktivnosti, a ne bi ih Prištini predali na tacnu“, naglasila je Sanja Sovrlić.