Foto: Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije
Saradnja Srbije i Irana sve više jača uprkos tome što je Iran od 2021. godine pod sankcijama Evropske unije. O tome govori boravak predsednika Skupštine Vladimira Orlića u toj zemlji. Već prvog dana posete dve nacije su se usaglasile oko pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije
Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić nalazi se u dvodnevnoj poseti Iranu koja je počela u nedelju 23. jula. Njemu je priređen svečani doček u Parlamentu Irana gde se najpre sastao sa predsednikom savetodavne skupštine Mohamedom Bagerom Galibafom, a nešto kasnije i sa predsednikom države Ebrahimom Raisijem.
Osvrćući se na osamdesetogodišnji odnos dve zemlje, Galibaf je rekao da Srbija u regionu Zapadnog Balkana predstavlja ključnog partnera u okvirima spoljne politike Irana.
Podsetimo, Srbija još nije usvojila restriktivne mere EU prema Iranu iz 2021. godine zbog učestvovanja u nuklearnim aktivnostima. Razlog za to je obostrana korist – Iran može da snabdeva Srbiju mineralnim đubrivima čija je isporuka ugrožena zbog rata u Ukrajini, a Srbija Iran žitaricama, pisala je „Radio-televizija Vojvodine„.
Orlić je, sa svoje strane, rekao da je to što Iran ne priznaje Kosovo „znak stajanja na stranu međunarodnog prava i mira“. On je ukazao na teror sa kojim se suočava srpski narod na Kosovu i namerama Prištine da sve uvuče u rat.
Sa svojim srpskim kolegom, Galibaf je razgovarao i o temama koje pokrivaju industriju, energetiku, turizam i poljoprivredu i istakao to kao prioritetne oblasti za saradnju.
Izrazivši zahvalnost na tome što je u Nacionalnoj biblioteci Irana cela jedna prostorija posvećena srpskim knjigama, Orlić je rekao da se nada da će ta akcija imati pozitivan efekat na približavanje kultura dve zemlje.
Mir, stabilnost, Balkan
Nešto kasnije, usledio je sastanak sa predsednikom Ebrahimom Raisijem koji je rekao da mu je važno da se očuva mir na Balkanu.
Kako je naglasio, Srbija može da računa na Iran koji će „ostati dosledan u poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“.
Osvrnuvši se na sankcije Iranu, Raisi je rekao da „hegemoni regulišu odnose sa drugim vladama gledajući isključivo svoje interese“ i da iransku naciju nisu uplašile ni sankcije ni pritisak, već otvorile mnoge mogućnosti za rast i napredak, posebno u različitim oblastima tehnologija koje mogu da pomognu u saradnji sa različitim zemljama.
A.E./Politika/Mehr News/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani su se skupili u parku Ušće, na protestu „Park prijateljstva, ne investitora”, zbog izgradnje akvarijuma na tom mestu. Oko parka su prisutne jake snage policije, a jedna osoba je privedena
Studenti i građani sa juga Srbije krenuli su jutros (subota, 28. ferbuar) iz Vranja u takozvani „Pčinjski marš“ do Bujanovca, gde će popodne biti održan protest
Zgrada u centru Podgorice u kojoj živi Aco Đukanović našla se pod policijskom opsadom. Inspektori, prema navodima medija, pripremaju pretres njegove imovine
Doskorašnja dopisnica „Figaroa” Milica Čubrilo Filipović govori za „Vreme” o prestanku rada za francuski list zbog kritičkog izveštavanja o stanju u Srbiji. Vlasnik „Figaroa” proizvodi Rafale koje Srbija kupuje od Francuske na osnovu dogovora između Vučića i Makrona
Dok su novinari N1, Nove S i drugih medija na „tihoj vatri“ zbog promena u kompaniji, iz Junajted grupe tvrde – nema razloga za strah. Nisu, kažu, u dilu sa srpskim vlastima
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
