Foto: Tanjug/Narodna skupština Republike Srbije
Saradnja Srbije i Irana sve više jača uprkos tome što je Iran od 2021. godine pod sankcijama Evropske unije. O tome govori boravak predsednika Skupštine Vladimira Orlića u toj zemlji. Već prvog dana posete dve nacije su se usaglasile oko pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije
Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić nalazi se u dvodnevnoj poseti Iranu koja je počela u nedelju 23. jula. Njemu je priređen svečani doček u Parlamentu Irana gde se najpre sastao sa predsednikom savetodavne skupštine Mohamedom Bagerom Galibafom, a nešto kasnije i sa predsednikom države Ebrahimom Raisijem.
Osvrćući se na osamdesetogodišnji odnos dve zemlje, Galibaf je rekao da Srbija u regionu Zapadnog Balkana predstavlja ključnog partnera u okvirima spoljne politike Irana.
Podsetimo, Srbija još nije usvojila restriktivne mere EU prema Iranu iz 2021. godine zbog učestvovanja u nuklearnim aktivnostima. Razlog za to je obostrana korist – Iran može da snabdeva Srbiju mineralnim đubrivima čija je isporuka ugrožena zbog rata u Ukrajini, a Srbija Iran žitaricama, pisala je „Radio-televizija Vojvodine„.
Orlić je, sa svoje strane, rekao da je to što Iran ne priznaje Kosovo „znak stajanja na stranu međunarodnog prava i mira“. On je ukazao na teror sa kojim se suočava srpski narod na Kosovu i namerama Prištine da sve uvuče u rat.
Sa svojim srpskim kolegom, Galibaf je razgovarao i o temama koje pokrivaju industriju, energetiku, turizam i poljoprivredu i istakao to kao prioritetne oblasti za saradnju.
Izrazivši zahvalnost na tome što je u Nacionalnoj biblioteci Irana cela jedna prostorija posvećena srpskim knjigama, Orlić je rekao da se nada da će ta akcija imati pozitivan efekat na približavanje kultura dve zemlje.
Mir, stabilnost, Balkan
Nešto kasnije, usledio je sastanak sa predsednikom Ebrahimom Raisijem koji je rekao da mu je važno da se očuva mir na Balkanu.
Kako je naglasio, Srbija može da računa na Iran koji će „ostati dosledan u poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“.
Osvrnuvši se na sankcije Iranu, Raisi je rekao da „hegemoni regulišu odnose sa drugim vladama gledajući isključivo svoje interese“ i da iransku naciju nisu uplašile ni sankcije ni pritisak, već otvorile mnoge mogućnosti za rast i napredak, posebno u različitim oblastima tehnologija koje mogu da pomognu u saradnji sa različitim zemljama.
A.E./Politika/Mehr News/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju
Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?
Za novog generalnog direktora RTS-a prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih, Branislav Klanšček, je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti
Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“
Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
