Na zajedničkoj konferenciji za novinare uoči radne večere u predsedničkoj Jelisejskoj palati u Parizu u ponedeljak, predsednici Francuske i Srbije su najviše vremena potrošili na razgovor o Kosovu.
Pre susreta bilo je reči o i borbenim avionima, nuklearnoj elektrani i veštačkoj inteligenciji.
Međutim, glavna poruka Emanuela Makrona bila je da će „Francuska učiniti sve da obaveze preuzete Briselskim sporazumom od prošle godine budu ispunjene”. On je rekao i da je važno da učesnici napada u Banjskoj budu uhapšeni.
Aleksandar Vučić odgovorio je Makronu da nije želeo da govori toliko o Kosovu, ali da oseća potrebu da kaže da je Srbija ispunila tri stvari, iako nije morala, jer su se svi saglasili da prvo treba da se osnuje Zajednica srpskih opština.
Prioriteti se razlikuju
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ocenjuje za „Vreme” da su najintrigantije teme zapravo one o kojima je najmanje bilo reči.
„Ja msilim da bez obzira kako je predstavljeno u javnosti, oko Kosova nema nikavih značajnihjih proboja. Vučić nije mogao da dobije podršku oko neulaska Kosova u Savet u Evrope. Bilo je to jasno jer je Makron pominjao i Banjsku”, kaže Jakšić.
On objašnjava da treba uvideti i da su prioriteti Vučića i Makrona potpuno drugačiji.
Dodaje da je podrška Vučiću na evropskom putu zasnovana na konfekcijskim izjavama i da su napravljene serije ekonomskih ugovora, jer je uobičajeno da takve posete budu propraćene ekonomskim dogovrima.
Kupovina rafala sa pozitivnim efektima
Jakšić za „Vreme” pak ukazuje da se dve stvari ističu.
„Jedna je ugovor o kupovini 12 rafala. Koji pokazuje nameru Vučića da Srbija bude najnaoružanija na Zapadnom balkanu što je deo njegovih ambicija da Srbija bude prva u svemu u regonu. Ali, ta kupovina može da ima pozitivne efekte zato što mislim da će smanjiti malo pritisak Zapada koji je postojao u vreme dok je Srbija vojne napavke vršila iz Rusije”, kaže Jakšić.
Objašnjava da se time balansira i smanjuju pritisci što je pozitivno za evropsko približavanje, koje je ionako ozbiljno ugroženo neuvođenjem sankcija Rusiji i uzdržavanjem od mnogih evropskih rezolucija koje kritikuju agresiju na Ukrajinu.
Kako kaže, ovo može da ima daleksežniji značaj koji je veći od samo 12 aviona i oporavka ratne flotile.
Srbija kao nuklearni otpad?
„Druga, meni najvažnija stvar, tiče se nuklearnog programa, o čemu najmanje znamo i to me najaviše i brine. Bilo je pominjano u konteksu dve posete da će biti razgovora o nuklearnom otpadu. To je intrigantno i potencijalno opasno, ukoliko je Vučić ponudio da Srbija bude nuklearna deponija”, rekao je Jakšič.
On dodaje da je poprilično simptomatično da na tu temu imamo najmanje informacija.
„Pri tom sam duboko uveren da ukoliko od nekoga kupite nuklearne reaktore onda ulazite u visok stepen zavisnosti. To je slično kao ruski gas”, objašnjava Jakišić i potvrđuje da bi moglo da se oceni da Srbija menja kurs spoljne politike.
„S jedne strane je dobro što se potvrđuje konkretnija orijentacija ka Zapadu, ali način na koji se to plaća može da bude loš po ovu zemlju. Tako da je to slatko-kisela kombinacija”, zaključuje Jakišić.
Vučić je u Parizu izjavio da je Srbija veoma blizu potpisivanja ugovora sa kompanijom Daso za kupovinu rafala, ali da će se saradnja proširiti na različitim nivoima.
