Oni su narod, gospodine kapetane

...

Letnji raspust i odmori polako se privode kraju, a protesti u Srbiji sve su radikalniji, hapšenja sve češća, broj povređenih policajaca sve veći, a represija nad demonstrantima sve snažnija. Jaz je dubok između vlasti i građana, koji već deseti mesec neprekidno protestuju protiv korupcije koja je dovela do pada nadstrešnice i smrti šesnaestoro ljudi i dece na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Glavne novosti za proteklu nedelju glase da su demolirane prostorije vladajuće stranke u tri grada, kao i da je veće Višeg suda u Beogradu preinačilo odluku o pritvoru koji je određen ministru Momiroviću i bivšem ministru Vesiću.

PRETNJA DOŽIVOTNOM ROBIJOM

Javnost je prethodnih dana informisana da je nakon demoliranja stranačkih prostorija vladajuće partije u Novom Sadu prema petoro lica određen pritvor, a prema šestom mera zabrane napuštanja stana zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju. Koliko je poznato, osumnjičenima se stavlja na teret da su prilikom napada na prostorije vladajuće stranke u Novom Sadu pokušali da liše života pripadnike odreda vojne policije specijalne namene “Kobre”.

Načelnik Vojnobezbednosne agencije saopštio je da je sedam pripadnika jedinice povređeno, a tom prilikom je jedan od podoficira upotrebio službeni pištolj pucajući u vazduh. Zašto je napad na pripadnike specijalne vojne jedinice kvalifikovan kao teško ubistvo u pokušaju?

Da razjasnimo, krivično delo teško ubistvo se od “običnog” razlikuje po tome što je izvršeno ili pokušano na način, pod okolnostima ili prema licu koje mu daje veći stepen težine i opasnosti. U ovom slučaju, navodni izvršioci se sumnjiče da su kritičnom prilikom pokušali da liše života vojna lica pri vršenju službene dužnosti. Da li to znači da su se pripadnici jedne od najelitnijih jedinica Vojske Srbije kritičnom prilikom nalazili na službenom zadatku? Ukoliko jesu, koji je to zadatak bio i ko im je taj zadatak poverio, budući da su “Kobre” neposredno potčinjene načelniku generalštaba Vojske Srbije?

Pominje se da su vojni specijalci obezbeđivali “određeno lice”. Postavlja se pitanje koje lice i po kom osnovu. Zašto je ovo pitanje pravno relevantno? Naime, za krivično delo “običnog” ubistva zaprećena je kazna zatvora od 5 do 15 godina, dok je za teško ubistvo kao minimalna propisana zatvorska kazna od 10 godina a kao maksimalna čak kazna doživotnog zatvora. Odgovor na pitanje da li su se “Kobre” nalazile na službenom zadatku ili ne, i ukoliko jesu, na kakvom, deli osumnjičene od pretnje doživotnom robijom.

U SVETLU HAPŠENJA

Nakon opisanih dešavanja u Novom Sadu, usledile su demonstracije i u Valjevu, sa kojih se putem društvenih mreža još uvek dele snimci i fotografije policijske brutalnosti. Na snimcima koji kruže videlo se kako policajci demonstrantima koji bespomoćno leže na asfaltu zadaju višestruke udarce službenom palicom i nogama u predelu tela.

Ukoliko pogledamo Zakon o policiji, isti jasno uređuje da se fizička snaga može upotrebiti radi odbijanja napada, savladavanja otpora ili sprečavanja samopovređivanja, a sve u skladu sa pravilima veštine samoodbrane. Lice koje leži na zemlji i ne pruža otpor ne može se podvesti niti pod jednu od navedenih kategorija, a zadavanje udaraca službenom palicom i čizmom u takvoj situaciji predstavlja neopravdanu i prekomernu upotrebu sredstava prinude.

Za objavljivanjem snimaka prebijanja demonstranata usledilo je objavljivanje fotografija sa povredama učesnika protesta, te tvrdnje o zdravstvenom stanju lica koja su zbrinuta u valjevskoj bolnici i demanti vlasti. Najavljeno je i podnošenje krivičnih prijava protiv pripadnika policije koji su tom prilikom postupali, zbog osnova sumnje da je izvršen najteži oblik krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od dve do 10 godina.

Dva dana nakon prebijanja demonstranata održane su još jedne demonstracije u Valjevu, tokom kojih su napadnute prostorije vladajuće stranke, gradske uprave i tužilaštva, te usledila nova hapšenja. U svetlu svih dešavanja, Komesar za ljudska prava Saveta Evrope pozvao je vlast da prekine sa proizvoljnim hapšenjima i da deeskalira situaciju.

BIVŠI MINISTRI I NJIHOVA BIVŠA PREMIJERKA

U moru informacija i dezinformacija, nakon prvobitne objave da je prema ministru Momiroviću i bivšem ministru Vesiću određen pritvor zbog postojanja osnovane sumnje da su, sa još nekoliko lica, prilikom rekonstrukcije železničke pruge na relaciji Novi Sad–Subotica–Kelebija, oštetili državni budžet za više od 115 miliona američkih dolara, stigla je i vest da je vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu po žalbi branilaca meru pritvora zamenilo merom zabrane napuštanja stana. Odluke suda ne treba komentarisati, ali zakonska rešenja da.

Srbija ima Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, ali je činjenica i da nema tzv. specijalni sud za organizovani kriminal. Ovakvo zakonsko rešenje ne može obezbediti garancije pune nezavisnosti sudija koje postupaju u najkompleksnijim predmetima. Sudije se u specijalno odeljenje upućuju na osnovu godišnjeg rasporeda. Jednom rečju, sudije danas mogu suditi u predmetima organizovanog kriminala, a već sutra biti premešteni da postupaju u predmetima opšteg kriminaliteta, možda čak i parnice.

Čini se da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal neće moći lako da izađe iz fokusa javnosti još neko vreme. Naime, izlazak ovog broja “Vremena” trebalo bi poklopiti sa najavljenim “odlučnim odgovorom države” na poslednja dešavanja na ulicama Srbije. Nakon optužbi za krivična dela izazivanja panike i nereda, te pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja, čini se da u narednoj fazi demonstrantima preti gonjenje za još teže krivično delo – Terorizam.

Uporedo sa takvim najavama ponovo se javio izvesni Forum pravnika Srbije, koji sada od Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, kao nadležnog tužilaštva, traži da demonstranti budu gonjeni za krivično delo terorizma. Istovremeno, predsednica Narodne skupštine je navela da “nadstrešnica nije pala sama od sebe” i da je bila “planirana diverzija”. Budući da je navedene izjave dala predsedavajuća najvišeg predstavničkog tela u Srbiji, koje je nadležno da vrši nadzor nad radom bezbednosnih službi i kojem BIA i VBA dostavljaju izveštaje, postavlja se pitanje da li predsednica Narodne skupštine zna nešto što javnost Srbije ne zna, i ako zna, od kada zna i zašto to nije iznela ranije ili ne iznese sada. Kako su državni organi dospeli u situaciju da se u svaku njihovu reč sumnja?

“VIŠE OD IGRE”

Na ovim prostorima se tokom poslednjih decenija olako koristio termin “izdajnik”, koji je jako teška reč. Kojim tokom se stvari kreću, još lakše će početi da se koristi i termin “terorista”, uprkos živim sećanjima na žrtve terorizma s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. Na pitanje da li se na ulicama nalazi onoliko terorista mogao bi se dati odgovor parafraziranjem dijaloga iz televizijske serije “Više od igre”:

“Zar su svi oni?”

“Teroristi? Sačuvaj Bože! Oni su narod, gospodine kapetane!”

Autor je advokat u Beogradu