Arhitektonski biro „Danilo Dangubic Architects“ i još dve firme dobiće 4,4 miliona evra za posao izrade sveobuhvatnog master plana specijalizovane izložbe EXPO 2027, kao i njeno integrisanje u prostornu celinu koju čine Nacionalni Stadion, EXPO parkinzi i prateće saobraćajnice i sam EXPO kompleks
Arhitektonski biro „Danilo Dangubic Architects“ dobio je posao glavnog arhitekte za izložbu EXPO 2027, na period od tri godine. Zajedno sa njim, za posao izrade sveobuhvatnog master plana specijalizovane izložbe, kao i njeno integrisanje u prostornu celinu, ugovor su osvojile i firme „Studio za nove medije Galerija 12“ i „ Ernst & Young Consulting“, piše „Nova ekonomija“.
Javni poziv za ovaj tender objavljen je 22. avgusta, a ukupna vrednost posla iznosi 434,12 miliona dinara (oko 3,7 miliona evra) bez PDV-a, odnosno skoro 521 miliona dinara sa PDV-om (blizu 4,4 miliona evra).
Arhitektonski biro i dve firme za tu svotu dužne su i da usklade Dosije za priznanje sa EXPO master planom, projekat sajma u skladu sa master planom, ali i da izrade dokumentaciju za potrebe međunarodnih učesnika.
U tenderskoj dokumentaciji se navodi da prostorni obuhvat Master plana uključuje EXPO kompleks (810.000 metara kvadratnih), u okviru koga se nalazi sam sajam (330.000 metara kvadratnih) i paviljoni učesnika (oko 100.000 metara kvadratnih).
EXPO zona
Prilikom izrade master plana izabrane firme treba da vode računa o tehnološko-funkcionalnoj usklađenosti master plana i sa širom EXPO zonom, piše „Nova ekonomija“.
Celinu čine Nacionalni Stadion, EXPO parkinzi i prateće saobraćajnice (železnička stanica, stanica za elektrotransportna vozila, autobuska stajališta, pristanište i linije unutrašnjeg transporta) i sam EXPO kompleks, u okviru koga se nalazi EXPO Naselje i EXPO lokacija.
Danilo Dangubić Architects
„Danilo Dangubić Architects“ je beogradski arhitektonski biro kojeg je 2017. godine osnovao arhitekta Danilo Dangubić.
U prošloj godini ovaj biro je imao četiri zaposlena i ostvario je neto dobitak od oko 24.500 evra, na nešto više od 181.000 evra ukupnih prihoda.
Na sajtu ovog biroa mogu se videti idejna rešenja za više arhitektonskih zdanja, a iz intervjua koje je Dangubić ranije davao može se zaključiti da su barem dve zgrade koje je projektovao biro izgrađene u Pančevu.
Srpski arhitekta Danilo Dangubić je dobio poziv da sa svojim arhitektonskim studijom učestvuje na Bijenalu arhitekture u Seulu 2021. godine. Njegov projekat „Samoodrživi grad“ izabran je tada da predstavlja Srbiju u Koreji.
Portal Pink.rs je pisao da je njegov projekat u ogromnom broju prijavljenih radova podržao kabinet glavnog urbaniste Grada Beograda Marka Stojčića.
Ne vidi ništa loše u naprednjačkom urbanizmu u Beogradu
U intervjuu za „Danas“ Dangubić je tada na pitanje o urbanističkom haosu u Beogradu i ruženju istorijskog jezgra grada kroz neplansko i loše renoviranje urbanih celina, kakve su Trg republike ili postavljanje spomenika Stefanu Nemanji ispred zgrade nekadašnje Železničke stanice, rekao:
„Imam problem za formulacijom urbanistički haos. Jer urbanistički haos nastaje tamo gde nema urbanizma kao oblika plana. Beograd ima urbanizam haosa u najpozitivnijem smislu. Za 100 godina je imao četiri rušenja, četiri obnove i tri oskudna perioda urbanističkog zaceljenja. Urbanizam u Beogradu je na izvestan način kontrateža destrukciji koja je pogađala grad. Urbanizam je prespora kategorija da bi ste ga detektovali u vremenu njegovog nastanka. Za jedan urbanistički projekt potrebne su decenije da bi se razvio i vi uočili njegove prednosti i mane. Dva projekta koja pominjete ne spadaju u kategoriju urbanizma, već rekonstrukcije parternog uređenja i samo sa tog aspekta se mogu posmatrati. Te dve prostorne celine nisu promenile namenu, već samo materijalno oblikovanje. Naime, asfalt i betonske ploče su zamenjene prirodnim kamenom, što verujem da je bolji materijal za tu namenu. Iz nekih drugih razloga ovi projekti su svedeni na dnevnopolitičke teme, ali ja njihov arhitektonski i urbanistički kapacitet kao i svoju struku nerado vidim u tom kontekstu“.
Studio za nove medije Galerija 12
„Studio za nove medije Galerija 12“ poznat je po tome što je već dobio dva posla za izložbu EXPO, piše „Nova ekonomija“. Ovo preduzeće biće zaduženo za izradu idejnog rešenja, razradu i produkciju sadržaja i tematskih paviljona „Moć igre“ i onih pod nazivom „Igra(j) za napredak“.
Takođe, ova firma je deo konzorcijuma koji je dobio posao za pružanje marketinških usluga vredan 15,4 miliona evra koji će podeliti sa firmama „McCann“, „Drive“ i „Two rivers“, piše „Nova ekonomija“.
Prema podacima novog završnog računa za 2023. godinu kompanija „Studio za nove medije Galerija 12“ ostvarila je profit od 550.000 dinara (oko 4.700 evra).
Ukupni poslovni prihodi u 2023. godini dostigli su oko 690.000 evra, a preduzeće ima deset zaposlenih.
„Studio za nove medije Galerija 12“ je osnovan u septembru 2014. godine, a za desetak godina svog postojanja ostvario je ukupne prihode od oko 4,94 miliona evra.
Pre EXPO-a, preduzeće je u 2022. godini dobilo i poslove koji su se ticali manifestacije i Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
Ernst & Young Consalting
„Ernst & Young Consalting“ je kompanija koja se bavi pružanjem revizorsko-konsultantskih usluga klijentima.
Osnovana je 2022. godine, kao podružnica regionalne kancelarije globalne multinacionalne korporacije EY.
U poslednje dve godine kompanija je dobijala poslove za Regulatornu agenciju za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).
Kompanija je u 2023. godini imala sedam zaposlenih i neto dobitak 2.133 evra, dok su poslovni prihodi iznosili blizu 350.000 evra, piše „Nova ekonomija“.
U toku je deseti dan blokada, protesta, građanske neposlušnosti širom Srbije. Protest u Užicu, humanitarne blokade za pogođene požarima u nekim drugim gradovima. Sva aktuelna dešavanja pratite na našem blogu uživo
Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, iza Ukrajine, Rusije i Turske, navodi se u izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta
Profesor Branko Milanović greši uzduž i poreko u svojoj analizi studentskog pokreta u Srbiji. Kada je polazišna osnova pogrešna, naopako je i ono što se na nju naslanja, kao recimo poređenje srpskog studentskog pokreta sa Crvenim kmerima
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević se požalio da mu je tokom vikenda oštećen porodični dom na Banovom brdu, dok se sa porodicom nalazio u Vrnjačkoj Banji. Napad osudio Miloš Vučević, predsednik SNS-a
Na današnji dan pre deset godina Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Oštro je osuđen zločin u koji je u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označen kao genocid
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
