Obavezno služenje vojnog roka: Još jedno zamajavanje javnosti

„U cilju podizanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava, Generalštab Vojske Srbije kao najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu pokrenuo je inicijativu i predložio predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca. Predlog Generalštaba dolazi nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja, koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune Vojske Srbije, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu naše zemlje.“, pompezno je u četvrtak saopštilo Ministarstvo odbrane, kao da se radi o rutinskoj stvari koja će moći da počne da se primenjuje od sutra, čim je odobri „vrhovni“.

Foto: Tanjug

U nedostatku boljih tema, kad se pažnja javnosti fokusira na neke druge stvari, poput istraživanja kako je i ko glasao u Beogradu, vlast prelazi u „odsudnu odbranu“ – da ponovo, ko zna po koji put od 2017. godine, pokreće pitanje vraćanja obaveze služenja vojnog roka, koja je „suspendovana 2011. godine. Od 2012. godine Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić su na vlasti i do tada je, kao i ovaj put, priča o vraćanju obaveze služenja vojnog roka bila samo deklarativna, za potrebe televizijskih nastupa samozvanog „vrhovnog“ i njegovih izvršitelja na mestu ministra odbrane.

Zanimljivo, ovo je prvi put da se Generalštab o tome izjasnio, a da bi u moru gluposti sadržanom u tom saopštenju, bila zapažena ona o služenju „do četiri meseca“. Šta to uopšte znači? Od četiri meseca je manje četiri dana, ili 12 dana koliko je u kasarni proveo doskorašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je 1990, kada je trebalo da ide u JNA, proglašen za „vojno nesposobnog“.

Otkud sad ovaj predlog?

Pitanje je otkud sad taj predlog, kada je do sada slavodobitno poručivano da imamo dovoljno vojknika da ispune sve im naređene zadatke? Tako je to do sada predstavljano za potrebe dizanja unutrašnjih tenzija u zemlji i, pogotovo, za slikanje Vučića i njegovih ministara, uklkjučujući i one situacije kad je vojska iscrpljivana besmislenim slanjem na liniju razdvajanja sa Kosovom.

Pitanje je i otkud najednom drugačija „bezbednosna situacija“, kad su tenzije sa Kosovom spale i vozila sa kosovskim tablicama normalnu ulaze i idu kroz Srbiju?

Ministar odbrane u odlazećoj Vladi Miloš Vučević pokušao je da objasni da inicijativa za reaktiviranjem obaveznog služenja vojnog roka nije pokrenuta kako bi se Srbija spremala za ratove i sukobe, već da će to biti od koristi za društvo, kao i za pojedince koji će vojni rok služiti.

Vučević je, možda i nehotice, potvrdio ono što je “Vreme” ranije pisalo, da Vojska nema potrebnu infrastrukturu za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka i da će to koštati, što su tada pokušavali da ospore neki, poput bivšeg ministra Aleksandra Vulina.

„Nama je potrebno određeno vreme da se infrastruktura pokrene, da kasarne budu pripremljene, da regrutni centri opet rade na tom nivou. Potrebno je da imamo novo regrutovanje rezervnog sastava, bolju popunjenost, obučenost“, rekao je sada Vučević, najavljujući da će se Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane spremati za implementaciju, ukoliko se donese odluka za reaktiviranjem, i da to mogu da urade u veoma kratkom roku, da „prošire kasarne, centre za obuku“.

Rekao je i da će taj prtedlog da se nađe kod „vrhovnog“ krajem januara, što je još jedna potvrda da se radi o „ad hok“ propagandnom triku i zamazivanju očiju „patriotskoj javnosti“.

Problem je što takvu odluku treba da usvoji Skupština, za koju se ne zna kada će biti konstituisana.“

Vučić čas jedno, čas drugo

„Nama je potreban i stav i mišljenje predsednika Republike kao vrhovnog komandanta, a konačna odluka je na Narodnoj skupštini, odnosno Vladi Srbije“, nije prposutio Vučević da se dodvori svom bivšem lideru stranke, čak i sada, kada su se našli u obrnutim ulogama – on je predsednik SNS-a, a Vučić „običan“ član.

Sam Vučić je pre pet-šest godina u obraćanju novinarima bio rekao da se „razmatra“ da li će obaveza služenja vojnog roka ponovo biti na snzi 2020. ili 2021. i da je pitanje da li će trajati tri ili šest meseci, što će zavisiti od procene ministarstava odbrane i finansija, koliko će novca moći da se izdvoji.

Foto: Dimitrije Nikolić/Tanjug

Neki „zločesti“ mediji su iz arhive izvukli i Vučićevu rečenicu iz januara 2017, dok je bio premijer, gde on kaže da neće biti vraćanja obaveze služenja vojnog roka: „Izvinjavam se ljudima u Srbiji što moram da kažem nešto što je odgovorno. Prvo, mislim da je dobro da imamo profesionalnu vojsku, kakvu imamo, mislim da je dobro da uložimo više u tu armiju. A znate, ti koji govore o tome, treba da ponude i novac.“

Odmah je i tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević  „apsolutno podržao“ svog partijskog i šefa u Vladi, objašnjavajući poslanicima da bi to državu koštalo oko 600 miliona evra.

„Toliki novac bi bio potreban da bi se opremile spavaonice, kupile uniforme, čizme, maske, obezbedila hrana za vojnike, ali i novac za plate podoficira i oficira“, rekao je tada Đorđević.

Posle te izjave usledilo je zamešateljstvo, jer su novinari upitali Vučića o tih 600 miliona evra, odakle će ih država namaći, a on je, negirajući tu cifru, posprdno Đorđevića nazivao „genijem“.

Kako je čitava stvar dobila publicitet u javnosti koji može da šteti rejtingu, Vučić je naknadno „objasnio“ da je Đorđević govorio o troškovima jednogodišnjeg vojnog roka, ako bi se služio 12 meseci, a ako je šest meseci, onda bi sve koštalo 300 miliona evra, dok bi tromesečni izašao na 90 do100 miliona.

I za sva razmimoilaženja na koja je javnost reagovala, optužio je, a koga bi drugog, „tajkune Šolaka i Đilasa i njihovu televiziju“.

Ništa od ovog nauma

Kada je pre nekoliko godina autor ovog teksta, komentarišući uobičajene prekomerne najave režimskih tabloida da će na vežbi na Pešteru biti više od 100 tenkova Vojske Srbije, napisao da je to fizički nemoguće, jer u čitavoj vojsci nema 100 tenkovskih posada, naišao je na razne demantije zvaničnika Vojske i Ministarstva. Pola godine kasnije, Vučić je kao „vrhovni“ izjavio kako nemamo 100 tenkovskih posada, ali imamo 220 tenkova. Sada, kad je evidentno da imamo sveg oružja i oruđa, ali da nema ljudi, ponovo se raspiruje priča o obaveznom služenju vojnog roka.

Foto: Aleksandar Barda/FoNet

Eto, da ponovim – od toga opet neće biti ništa.

Na primer, u Generalštabu su zaboravili na instituciju „prigovora savesti“ koja postoji u Ustavu. Ne treba zaboraviti da je vojni rok ukinut, jer se te 2010. godine od 10 regruta njih pet pozvalo na prigovor savesti. Zar neko misli da bi danas bilo drugačije?

Drugo, u Srbiji se godišnje rodi oko 60.000 beba, a manje od pola su muškarci. Plitičari zaboravljaju da postoji institucija dvojnog državljanstva i da mladići koji ga poseduju nisu dužni da služe vojsku, ako ona nije obavezna u njihovoj drugoj držaavi. Retko koje dete izbeglica iz Hrvatske, praktično nijedno, zbog članstva te zemlje u EU nema hrvatske „papire“. Isto važi i za Mađare iz Vojvodine (možda i one iz Vranja), tu su Rumuni, Slovaci, Bugari. Plus BiH i Makedonija.

Treba onda zapitati političare koji najavljuju služenje vojske koliki će im biti godišnji kontigent? A nekad je samo sa područja beogradskog vojnog okruga u vojsku slano 25.000 mladića.

Stanje u vojsci

A kakva je sadašnja situacija u Vojsci, ne treba nagađati, dovoljno je pročitati poslednji broj magazina „Odbrana” (u kome ne radi nijedan oficir), gde stoji da je tokom 2023. godine iz cele Srbije na dobrovoljno služenje vojnog roka došlo oko 1300 mladića i devojaka. Puno manje nego nekad iz Beogradskog vojnog okruga.

Tu je naveden i podatak da su Ministarstvo i Vojska tokom 2023. godine dobili 2256 novih pripadnika, „gotovo 200 više u odnosu na prethodnu godinu“. Naravno, koliko ih je napustilo Vojsku, a radi se o mnogo, mnogo više ljudi, to se krije „kao zmija noge“, jer je „državna tajna“.

Ali ako lažu drugi, ne laže „Odbrana” koja je nehotice iznela činjenicu u kakvom stanju se nalaze centri za obuku vojnika koji dobrovoljno služe vojni rok. Prenosi se izjava „vojnikinje“ Antonije Petrović iz Kragujevca, za koju se kaže da je „posle samo pet dana provedenih u vojsci postavljena za zamenika komandira drugog voda“. Nekad se ni razvodnik, a pogotovo desetar, nije moglo postati bez završene obuke. To čak ni Vulinu ne bi pošlo za rukom.