Foto: Sava Radovanović/Tanjug
U nedelju, 16. januara, će se održati referendum o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. Predstavnici mišjenja „izađi i glasaj NE“, „izađi i glasaj DA“ i „nemoj uopšte da glasaš“ za „Vreme“ obrazlažu svoje stavove i objašnjavaju o čemu se zapravo glasa
Prvi referendum po novom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi raspisan je za nedelju 16. januara. Prema novom zakonu za uspešnost referenduma je potrebna prosta većina od broja ljudi izašlih na glasanje. Ako ih izađe 10 i 6 glasa za, referendum je uspeo i menja se Ustav kao vrhovni pravni akt koji se tiče svih.
Referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ Iza ove formulacije krije se novi način izbora sudija i tužilaca, koji se izmešta u pravne savete.
Referendum o izemnama Ustava je raspisan odmah posle donošenja novog Zakona o referendumu, toliko brzo, da brže gotovo da nije moglo. Kritičari su govorili da je ta brzina „protivna međunarodnim standardima“, kao i da zapravo nije bilo javne rasprave, pa da građani nemaju pojma o čemu bi trebalo da glasaju.
Predložene promene Ustava se odnose na deo o pravosuđu. Ministarka pravde Maja Popović je tokom skupštinske rasprave o raspisivanju referenduma bila objasnila da je „cilj promene Ustava povećanje pravne sigurnosti građana“, te da su „promene Ustava predviđene kao aktivnost akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23” u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
U Skupštini nije imao ko da protivureči pošto u njoj nema opozicije
Zvanični EU u Srbiji, kao i recimo, ambasador Nemačke, su pozvali građane da izađu na referendum i zaokruže DA.
Mnogi domaći stručnjaci su, međutim drugačijeg mišljenja. Sudija Miodag Majić je ocenio da nije trenutak za izmenu Ustava, “zato što atmosfera u društvu i pitanje legitimiteta u Skupštini, nisu uslovi u kojima se on menja“.
A profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović je rekao da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi da bi proizvodili stanje kakvo imamo, već da je problem što „druge grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav predviđa.”
U autorskom teksu za „Vreme“ članica Malog veća pokreta Ne davimo Beograd Biljana Đorđević kaže da „treba izaći na referendum i glasati NE“.
Ona smatra da bi se izmeštanjem izbora sudija i tužilaca iz Skupštine u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, što predviđaju amandmani za promenu Ustava o kojima će se građani izjasniti na referedumu 16. janura, političko disciplinovanje pravosuđa samo nastavilo drugačijim metodama.
Sa druge strane pravnik Milan Antonijević je mišljenja da „treba izaći na referendum i glasati DA“.
Jer, piše Antonijević za „Vreme“, upravo ovaj, gotovo jednopartijski parlamement, ne samo da treba da “progura” izmene Ustava u skladu sa očekivanjima EU, nego je možda i jedini koji to zapravo može, jer je za to potrebna dvotrečinska većina u Skupštini. On smatra da je sada stvoren jedinstven politički momentum da se stvari pomaknu sa mrtve tačke. Svako odlaganje bi, piše Antonijević, značilo „katastrofu za EU integracije i traćenje još mnogih godina naših života“.
Sa treće strane, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas zastupa mišljnje da na referendumu uopšte ne treba učestvovati. On je objasnio da je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini, a da je ona jednopartijska, pa da je odluka zapravo doneta na partijskoj skupštini Srpske napredne stranke i da je zato nelegitimna.
A.I.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Irski novinar Čej Bouz snimio je prvi deo dokumentarca pod nazivom „Rat iz senke“ koji se bavi uticajem stranih sila koje mešetare Srbijom i navodno rukovode „obojenom revolucijom”. Za koga zapravo radi ovaj čovek koji živi u Moskvi a na koga se poziva „Informer”
Dve nedelje uoči lokalnih izbora u Zaječaru, u tom gradu biće održan celodnevni studentski protest. I vlast je svesna važnosti predstojećih izbora, jer već neko vreme na teren šalje teškaše iz samog vrha Srpske napredne stranke
Skupštinu u rasejanju su formirali ljudi koji godinama, pa i decenijama, žive u inostranstvu i uspešni su u svojim oblastima rada. Pokušavaju da, pored novca, u maticu šalju i dobre ideje i pomognu studentima najbolje što mogu
Dok vlast planira pripremu novog Zakona o visokom obrazovanju, akademska zajednica odgovara ulicom i protestom. Protest „Odbranimo univerzitete“ održan je u petak (23. maj) ispred Vlade Srbije, a organizatori su, između ostalog, zatražili i raspisivanje izbora
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je da objavi podatke o tome kako je Siniša Mali platio školovanje svoje dece vredno 235.000 evra, uz obrazloženje da je predmet „strogo poverljiv“. Dopis s tim obrazloženjem potpisao je glavni tužilac Nenad Stefanović
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Režimski napad na visoko obrazovanje
Kako se sprema Šešeljev zakon 2.0 Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
