Nuklearni alarm: Vatra u Zaporožju

Nuklearna elektrana Zaporožje udaljena je od Beograda vazdušnom linijom oko 1400 km. Noćašnji sukobi u najvećoj nuklearki u Evropi nisu doveli do nuklearnog incidenta čije bi se posledice proširile kontinentom i evetualno stigle i do Srbije. Neugodne vesti sa obale Dnjepra jutros su naglo razbudile Evropu, ali više nema razloga za paniku.

Prema ukrajinskim izvorima, nuklearna elektrana je sada u rukama ruskih snaga, ali uprkos tome ukrajinska posada nuklearki neometano kontroliše reaktore. Rusko ministarstvo odbrane, kako javlja portal Argumenti i fakti, saopštilo je danas oko 11 časova da je “ukrajinska grupa sabotera” u Zaporožju tokom noći napala ruske snage, pokušavajući da ih isprovocira i da su oni koji su pucali neutralisani.

Kako saopštava Međunarodna agencija za atomsku energiju IAEA, požar koji je izazvan oružanom paljbom na podrčju elektrane je ugašen, 5 od 6 reaktora je isključeno, a nema vesti o povišenoj radijaciji. Na jutrošnjoj vanrednoj konferenciji za novinare, generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi je rekao da je u stalnom kontaktu sa Energoatomom, ukrajinskom kompanijom koja je operater elektrane, ali i samom posadom koja je na reaktorima. On je novinarima objasnio da je tokom noćašnjih sukoba projektil pogodio zgradu u krugu elektrane u kojoj se nalazi trenažni centar, što je dovelo do požara koji je potom lokalna brigada u elektrani uspešno lokalizovala.

Požar kao noćna mora

Požari su noćna mora u nuklearnoj industriji. Plamen je ne samo rizik za funkcionisanje raznih sistema u elektrani, nego i gotovo siguran način da se radioaktivne čestice iz elektrane pošalju visoko u atmosferu, tako da u svakom reaktoru neprekidno dežura jedna specijalno obučena brigada vatrogasaca. Srećom, situacija u Zaporožju je bila bezazlena u pogledu radijacije – po svemu sudeći nije bilo nikakvih curenja iz reaktorskih posuda, niti su sami reaktori pogođeni.

Ovu elektranu čini šest VVER reaktora ukupne snage na pragu od 5700 MW, što je čini najvsnažnijim nuklearnim postrojenjem u Evropi. Kao što je “Vreme” već pisalo prethodnih dana, ratna dejstva u blizini nuklearki su istorijski presedan i mada nema sumnje da Rusi veoma dobro poznaju ove reaktore, bitka u njihovoj blizini je opasan hazard. Sami reaktori su oklopljeni betonom i nisu mogli biti direktno ugroženi.

No, ako se setimo Fukušime, tamošnji incident se dogodio jer je cunami oštetio snabdevanje strujom i sistem hlađenja izvan reaktora.

Šta god da se zaista desilo na području nuklearne elektrane, niko neće biti pobednik ako se borbena dejstva u njenoj blizini nastave ili ponove. Nema sumnje da će događaji u Zaporožju uticati na dalje zaoštravanje odnosa. Različiti nivoi ukrajinskih vlasti, uključujući i predsednika Vladimira Zelenskog, od ranih jutarnjih sati su upozoravali na ovu pretnju i iz Evrope i SAD je brzo stigla lavina osuda. Ukrajina je prethodnih dana tražila od NATO zemalja da proglase “zonu zabrane letova iznad nuklearki”, ali je ova inicijativa odbačena, kao i sve druge koje bi mogle dovesti do direktnog sukoba NATO-a i Ruske federacije.

Nuklearni rat ili sukob širih razmera su malo verovatni. Nakon što je u nedelju ruski predsednik Vladimir Putin podigao nivo borbene gotovosti nuklearnih snaga, na drugoj je strani narednih dana učinjeno više jasnih koraka popuštanja sa ciljem da se smanje nuklearne tenzije. Između ostalog, obnovljen je rad takozvanog “crvenog telefona” između dve nuklearne supersile, kako bi se povećala komunikacija i izbegle slučajne reakcije zbog uzajamnog nerazumevanja.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com