Foto: Screenshot
Bitka za najveću evropsku nuklearnu elektranu dovela je do požara koji je brzo ugašen. Nije došlo do curenja radijacije u Zaporožju, ali se kontinentom ovog martovskog jutra proširio strah koji će uticati na dalji tok ratnih sukoba u Ukrajini
Nuklearna elektrana Zaporožje udaljena je od Beograda vazdušnom linijom oko 1400 km. Noćašnji sukobi u najvećoj nuklearki u Evropi nisu doveli do nuklearnog incidenta čije bi se posledice proširile kontinentom i evetualno stigle i do Srbije. Neugodne vesti sa obale Dnjepra jutros su naglo razbudile Evropu, ali više nema razloga za paniku.
Prema ukrajinskim izvorima, nuklearna elektrana je sada u rukama ruskih snaga, ali uprkos tome ukrajinska posada nuklearki neometano kontroliše reaktore. Rusko ministarstvo odbrane, kako javlja portal Argumenti i fakti, saopštilo je danas oko 11 časova da je “ukrajinska grupa sabotera” u Zaporožju tokom noći napala ruske snage, pokušavajući da ih isprovocira i da su oni koji su pucali neutralisani.
Kako saopštava Međunarodna agencija za atomsku energiju IAEA, požar koji je izazvan oružanom paljbom na podrčju elektrane je ugašen, 5 od 6 reaktora je isključeno, a nema vesti o povišenoj radijaciji. Na jutrošnjoj vanrednoj konferenciji za novinare, generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi je rekao da je u stalnom kontaktu sa Energoatomom, ukrajinskom kompanijom koja je operater elektrane, ali i samom posadom koja je na reaktorima. On je novinarima objasnio da je tokom noćašnjih sukoba projektil pogodio zgradu u krugu elektrane u kojoj se nalazi trenažni centar, što je dovelo do požara koji je potom lokalna brigada u elektrani uspešno lokalizovala.
Požar kao noćna mora
Požari su noćna mora u nuklearnoj industriji. Plamen je ne samo rizik za funkcionisanje raznih sistema u elektrani, nego i gotovo siguran način da se radioaktivne čestice iz elektrane pošalju visoko u atmosferu, tako da u svakom reaktoru neprekidno dežura jedna specijalno obučena brigada vatrogasaca. Srećom, situacija u Zaporožju je bila bezazlena u pogledu radijacije – po svemu sudeći nije bilo nikakvih curenja iz reaktorskih posuda, niti su sami reaktori pogođeni.
Ovu elektranu čini šest VVER reaktora ukupne snage na pragu od 5700 MW, što je čini najvsnažnijim nuklearnim postrojenjem u Evropi. Kao što je “Vreme” već pisalo prethodnih dana, ratna dejstva u blizini nuklearki su istorijski presedan i mada nema sumnje da Rusi veoma dobro poznaju ove reaktore, bitka u njihovoj blizini je opasan hazard. Sami reaktori su oklopljeni betonom i nisu mogli biti direktno ugroženi.
No, ako se setimo Fukušime, tamošnji incident se dogodio jer je cunami oštetio snabdevanje strujom i sistem hlađenja izvan reaktora.
Šta god da se zaista desilo na području nuklearne elektrane, niko neće biti pobednik ako se borbena dejstva u njenoj blizini nastave ili ponove. Nema sumnje da će događaji u Zaporožju uticati na dalje zaoštravanje odnosa. Različiti nivoi ukrajinskih vlasti, uključujući i predsednika Vladimira Zelenskog, od ranih jutarnjih sati su upozoravali na ovu pretnju i iz Evrope i SAD je brzo stigla lavina osuda. Ukrajina je prethodnih dana tražila od NATO zemalja da proglase “zonu zabrane letova iznad nuklearki”, ali je ova inicijativa odbačena, kao i sve druge koje bi mogle dovesti do direktnog sukoba NATO-a i Ruske federacije.
Nuklearni rat ili sukob širih razmera su malo verovatni. Nakon što je u nedelju ruski predsednik Vladimir Putin podigao nivo borbene gotovosti nuklearnih snaga, na drugoj je strani narednih dana učinjeno više jasnih koraka popuštanja sa ciljem da se smanje nuklearne tenzije. Između ostalog, obnovljen je rad takozvanog “crvenog telefona” između dve nuklearne supersile, kako bi se povećala komunikacija i izbegle slučajne reakcije zbog uzajamnog nerazumevanja.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić ih pred svoj put za Brisel poziva da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
