Rusija

29.фебруар 2024. M.S. (RSE)

Putin: Zapad neka ima na umu mogućnost nuklearnog rata

Dve sedmice pred predsedničke izbore u Rusiji, Vladimir Putin drži govor o stanju nacije. Upozorio je da je zapad zaboravio šta znači rat, te da treba da ima na umu da Rusija ima i „oružje koje može da pogodi ciljeve na njihovoj teritoriji“

Svet

15.октобар 2022. M.N.

Emanuel Makron: Podrivanje atomske ravnoteže straha

Evenatualni nuklearni napada Rusije na Ukrajinu ne bi ugrozio fundamentalne interese Francuska, pa ona u tom slučaju ne bi odgovorila svojim atomskim arsenalom, izjavio je francuski predsednik i izazvao salvu kritika

U novom broju

13.октобар 2022. Slobodan Bubnjević

Najveći od svih strahova: Život u senci nuklearnog rata

Ne postoji ratni cilj dovoljno velik da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi, a to je samo jedna od posledica nuklerane eksplozije. Možemo li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo

TV manijak

28.септембар 2022. Dragan Ilić

Smak sveta, al’ uživo

Samo što su završeni protesti antivaksera i antiglobalista, pojavila se nova grupa koja odbija da bude popisana – takozvani “antipopisari”. Zvuče kao Prle i Tihi

Komentar

28.април 2022. Andrej Ivanji

Invazija Rusije na Ukrajinu: Treći svetski rat je počeo

U rat u Ukrajni direktno su uključene zemlje sa četiri kontinenta, a indirektno je pogođen gotovo ceo svet. To jeste svetski rat, samo što nije onaj Treći svetski rat koga su se generacije pribojavale. Još uvek

Analiza

30.март 2022. Slobodan Bubnjević

Nuklearni protokoli: Pravilo ludog čoveka

Brige o nuklearnim arsenalima iznova su aktualizovane zbog rata u Ukrajini i zveckanja oružjem sudnjeg dana. Na tankoj granici sukoba nalaze se Rusija i SAD koje raspolažu sa 90 odsto od 13.080 nukelarnih bojevih glava koliko ih danas ima na svetu. I američki i ruski protokol o aktiviranju strateških nuakleranih kapaciteta predviđaju da odluku o tome donosi isključivo predsednik države. U slučaju da je predsednik Rusije onomogućen da odogovori na atomski udar, sistem „Mrtva ruka“ automatski ga prepoznaje i lansira protivudar

Analiza

10.март 2022. F.M./A.I.

Pregovori u Antaliji: Stari zahtevi i nove optužbe

Ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine Sergej Lavrov i Dmitro Kuleba sastali su se u četvrtak pre podne u Antaliji. Nikakvog pomaka nije bilo. Dosadašnje zahteve su ponovili, a spisak optužbi proširili. Sve se odvija opasnom brzinom pri kojoj sve tri strane prvo regauju, a onda razmišljaju o posledicama

Analiza

04.март 2022. Slobodan Bubnjević

Nuklearni alarm: Vatra u Zaporožju

Bitka za najveću evropsku nuklearnu elektranu dovela je do požara koji je brzo ugašen. Nije došlo do curenja radijacije u Zaporožju, ali se kontinentom ovog martovskog jutra proširio strah koji će uticati na dalji tok ratnih sukoba u Ukrajini

Analiza

28.фебруар 2022. Slobodan Bubnjević

Rat u Ukrajini: Zveckanje apokalipsom

U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije

Ukrajinski nuklearni arsenal

12.фебруар 2022. Slobodan Bubnjević

Odnosi Rusije i Ukrajine: Sporazum težak 1700 nukleranih bojevih glava

Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć

Kultura sećanja – Pedeset godina od Kubanske raketne krize

17.октобар 2012. Milan Milošević

Trinaest dana koji su promenili svet

Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta