Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula, nakon što je imenovan za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, najavio je da će u ocenama napretka Beograda istrajavati na ispunjavanju zahteva koji se za priključenje Uniji postavljaju pred zemlje kandidate.
Piculu, koji se u svojim mandatima aktivno bavio odnosima zemalja zapadnog Balkana i Unije, mediji u Srbiji bliski vlastima izdvajaju kao evrposlanika koji ima neprijateljski odnos prema Srbiji i njegovo imenovanje za stalnog izvestioca EP za Srbiju opisali i kao „guranje prsta u oko“ Beogradu.
U delu srpskih medija neretko ga predstavljaju kao „srbomrsca“, pa tako i u nekim objavama vesti o imenovanju za izvestioca EP, piše Hina.
Pregovori sporo napreduju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove nedelje priznao da pregovori EU i Srbije sporo napreduju i ustvrdio kako to „nije zbog zbog vladavine prava“.
„Da priznamo (lažnu državu) Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU“, rekao je Vučić. Picula je, međutim, naglasio da ni to ne bi bilo dovoljno, jer proces evrointegracija „nije nimalo lak”.
Vest da je Picula novi izvestilac EP-a za Srbiju predsednica Skupštine Ana Brnabić je prokomentarisala na drušvenoj mreži Iks, naglasiviši da je „poruka primljena jasno i glasno”.
Bilčik predaje vruć krompir
Piculin prethodnik Vladimir Bilčik ostavio mu je težak zadatak, jer je bio tokom svog mandata stekao titulu „lobiste” vlasti u Srbij.
Pri poslednjoj poseti Srbiji pre odlaska sa funkcije na sastanku sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić rekao je da je „sjajna vest što je politička atmosfera u državi bitno drugačija nego ranije, sa mnogo manje napetosti“.
Bilčik je nakon junskih izbora koje su obeležili „bugarski vozovi“, „uvoz“ glasača, kupovina glasova, paralelni birački spiskovi, pritisci na birače, ucenjivanje glasača, zloupotreba nacionalnih frekvencija i ponižavanje političkih protivnika zaključio da je „sve proteklo kako treba”. I naglasio da je Srbiji potrebna snažnija opozicija.
Evropski parlament traži punu sliku
Vučić se poslednjih se meseci sastao i potpisao sporazume o saradnji u mnogim područjima sa čelnicima najvećih evropskih privreda, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a Srbija je status zemlje kandidata dobila u martu 2012. EU pregovore o pristupanju započela je 2014. godine.
U pregovorima su do sada otvorena 22 od 35 poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.