U četvrtak, 24. oktobra, ponovo će se u Briselu sastati glavni pregovarači sa Kosova i iz Srbije u okviru dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU. Na dnevnom redu, kao i ranije, je „potreba da se hitno počne sa primenom Ohridskog sporazuma”
U Briselu će u četvrtak, 24. oktobra, biti održana nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača, na kojoj će Beograd predstavljati direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i glavni pregovarač Petar Petković, prenosi RTV.
Sa prištinske strane očekuje se učešće njenog glavnog pregovarača Besnika Bisljimija.
Na dnevnom redu je, kako je rekao danas portparol Evropske komisije Peter Stano, potreba da „hitno počne primena Ohridskog sporazuma“ i da se obe strane „konačno dogovore“ oko napretka u dijalogu.
„O sastanku glavnih pregovarača sa Kosova i Srbije sutra u Briselu u okviru dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU, mogu samo da kažem da je na dnevnom redu, kao i ranije, potreba da se hitno počne sa primenom Ohridskog sporazuma i potreba da obe strane konačno mogu da se dogovore oko napretka u dijalogu“, rekao je Stano na brifingu za novinare u Briselu na pitanje Tanjuga šta će biti na agendi sutrašnjeg nastavka dijaloga.
Trilateralni sastanak zavisi od obe strane
Na pitanje Tanjuga da li će biti trilateralnog sastanka Beograda i Prištine sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, on je rekao da se EU uvek trudi da zadrži uobičajeni scenario, ali da trilateralni sastanak „u velikoj meri zavisi od spremnosti obe strane da se sastanu u takvom trilateralnom formatu“.
Lajčak je nedavno izjavio da je „vreme da ozbiljno počne implementacija“ sporazuma o normalizaciji odnosa.
Sastančenje bez dogovora
Poslednji put glavni pregovarači Beograda i Prištine odvojeno su se sastali 17. septembra sa Lajčakom u Briselu, ali tada nije održan trojni sastanak u okviru dijaloga, koji se vodi uz posredovanje EU.
Petković je tada izjavio da do trojnog sastanka sa Prištinom nije došlo jer je to odbio Bisljimi zbog toga što je delegacija Beograda insistirala na temama kao što su ZSO, poštanske usluge i pitanje primene sporazuma o mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.
Privremene prištinske institucije su od početka godine povukle brojne jednostrane poteze koji su dodatno otežali položaj Srba na KiM – od 1. februara Priština je zabranila upotrebu dinara u pokrajini, u maju je zatvorila ekspoziture Poštanske štedionice, početkom avgusta su zatvorene filajale Pošte Srbije, a krajem avgusta srpske institucije na severu KiM.
Šta Srbija traži?
Vučić je ranije rekao da Srbija traži da se po pitanju Kosova sve vrati na ono što je postignuto u postupku dijaloga, slobodne lokalne izbore, povratak Srba u policiju i pravosuđe i oslobađanje političkih zatvorenika.
„Smatramo da je za bilo kakav ozbiljan napredak u dijalogu potrebno raspisivanje slobodnih i demokratskih izbora na severu Kosova“, rekao je Vučić.
Srbija će tražiti i formiranje regionalnog direktorata Sever, u kojem će policajci biti Srbi.
Biće traženo i da se na funkcije vrate srpski tužioci i sudije i da se iz institucija na severu Kosova povuku kosovski policajaci. „Tražimo hitno, neodložno i konačno fomiranje Zajednice srpskih opština“, istakao je Vučić.
Kako Vučić i Kurti razumeju dijalog
Na jednom od poslednjih sastanaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa kosovskim premijerom Aljbin Kurtijem, Vučić je izjavio da Kurti nije želeo da razgovara sa njim u Briselu.
„Neće čovek da me vidi, nije spreman na sastanak sa mnom“, rekao je Vučić novinarima u Briselu govoreći o susretu s Kurtijem.
Međutim, tada je Lajčak istakao da Ohridski sporazum daje jasan okvir za kretanje napred i da otvara vrata za pregovore o konačnom pravno-obavezujućem sporazumu između Beograda i Prištine, „a da bi se stiglo do tamo, obe strane moraju u potpunosti da primene ono što je dogovoreno u Ohridu, što se za sada ne dešava“.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
