Nova ekonomija: Inženjer upozorava na mogućnost pada zgrade Prokopa

Čelnici iz struke, državni zvaničnici i vodeći ljudi Infrastrukture železnice Srbije, koja je nadležna za stanicu Prokop, ćute o prepravkama koje se izvode na projektu koji je od „nacionalnog značaja“. Pa ipak, iz dokumenata objavljenih na portalu javnih nabavki, određena saznanja o veličini problema, a i namere nadležnih kako da ga reše, ipak se mogu nazreti, piše Aleksandra Nenadović na portalu Nova ekonomija.

„Na peronskim gredama stanice Prokop na sredinama raspona uočeno je da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje uradio institut „IMS” (Institut za ispitivanje materijala) iz Beograda, zaključeno je da je armatura u tim gredama manja od prethodnim projektom dostavljene. Posle toga, urađene su naknadne računske analize i zaključeno je da je u cilju obezbeđenja trajnosti, neophodno uraditi ojačanje izvedenih peronskih greda. Da bi se smanjili statički uticaji u njima predloženo je da se ispod greda u sredinama raspona izvedu novi stubovi“, navodi se u tehničkoj dokumentaciji za tender.

Urušavanje kulta gradnje i ličnosti

Tender koji se odnosi na ojačanje peronskih greda biće otvoren do 14. avgusta, a dodatno, Infrastruktura je još u aprilu dobila odobrenje i za radove na sanaciji dva stuba, koji se nalaze u okviru podzemnog dela Prokopa, kako je ranije objavio Forbs.

Kako za Novu ekonomiju objašnjava inženjer Edin Drljo, nakon što je lično pogledao naprsle grede i stubove, „stanicu treba hitno zatvoriti“, jer kako kaže, ona jednostavno nije bezbedna.

„Koliko sam čuo oni bi da urade stubove na sredini raspona, što je radikalan rez i zahteva bušenje šipova i druge radove. Ako je malo falilo armature oni su mogli da urade obloge, ali očigledno to nije bilo dovoljno. To je veliki problem. Ono što meni smeta je što oni dozvoljavaju da 550 ljudi boravi u zgradi koja je direktno iznad toga. Zgrada praktično stoji na ta dva stuba i ako oni otkažu, zgrada će pasti. Dali su i jednu kontradiktornu izjavu da bezbednost nije ugrožena, ali da moraju da saniraju. Objekat ili zadovoljava zakonske propisane standarde ili ne. Ako ne, zašto? Jer ovo je radikalan zahvat“, kaže Drljo.

Šta sve treba da se obnovi?

Tenderska dokumentacija precizira koji su stubovi tačno naprsli, kao i to da su usvojeni takozvani ”MEGA” šipovi Ø 219 milimetara, čije su dužine oko 10 metara, „s tim što minimalne dužine šipova ne bi trebalo da budu manje od četiri metra, kako se opterećenje sa šipova ne bi prenosilo na postojeće kolektore“.

U narednom delu daje se kratak opis izvođenja radova. Na početku potrebno je izvršiti demontažu kamene podne obloge dimenzija u osnovi jedan puta pet metara. Zatim se ispod vrši razbijanje betona debljine 15-20 centimetara. Posle toga, vrši se ručni iskop temeljnih jama za stope temelja iznad šipova. Dimenzije jama su 4,4 puta 0,6 puta 1,8 metara. Kada su završeni ovi radovi montira se kula sa hidrauličkom presom za utiskivanje mega šipova.

„Kao balast za utiskivanje šipova koristi se greda koja se ojačava. Pošto je ona na visini od 4,75 metara, potrebno je izvesti dodatnu čeličnu konstrukciju od kule do grede. Mega šipovi se izvode od elemenata čeličnih cevi koji se hidrauličkim presama utiskuju u tlo. Dužine ovih elemenata su od jedan do dva metra. Usvojeni su šipovi manjeg prečnika – 219 milimetara sa debljinom zida od 7,1 milimetar. Manji prečnici šipova su usvojeni da bi oni mogli da se utiskuju i u relativno čvrstom tlu. Šipovi se utiskuju u tlo do postizanja sile utiskivanja od 1.500 kilonjutna. Ukoliko su slojevi tla suviše čvrsti, pa sa šipovima nije moguće dostići minimalnu dubinu koja je na koti dna postojećih kolektora, tada će se izvršiti predhodno bušenje i utiskivanje cevi manjeg prečnika. Na svakom stubnom mestu potrebno je izvesti po četiri mega šipa. Iznad šipova izvodi se armiranobetonska stopa , a iznad nje izvodi se čelični stub do betonske grede“, prema opisu iz tenderske dokumentacije.

Ovo su ozbiljni radovi, a budući da je tender za njih još uvek otvoren, postavlja se pitanje kako se već sada odvijaju radovi na ovoj stanici koje je video Drljo i ko ih izvodi.

„To je nepopravljivo“

Prema rečima Drlja, svi ovi radovi značajno i poskupljuju sam projekat. A potvrđuje nam ono što su i drugi iz struke ranije upozoravali, da je opterećenje veliko i da toliko objekata nije predviđeno da se nađe na ploči koja nosi sve te zgrade. Upotrebna dozvola u junu ove godine izdata je za tri objekta C1, C2, D1 i parking sa 257 mesta, dok za objekat D2 koji se pominje u drugim dokumentima za sada izgleda nema upotrebnu dozvolu.

Kako Drljo navodi statički proračun očigledno nije dobro urađen. On upozorava da statički proračun ovog javnog objekta mora pod hitno biti stavljen stručnoj javnosti na uvid, „radi nezavisne provere“.

Danijel Dašić, takođe građevinski inženjer, sa svoje strane se bavio ovim javnim projektom i potvrđuje da je statika problem, a da u Srbiji možda i nema kadra ili kompanije koje bi mogle ovaj posao sanacije da urade.

„Stubovi se toliko raspadaju da je sada već u pitanju najverovatnije nosivost samog temelja. To je nepopravljivo. Obično se pukotine pokažu na sredini grede, pucaju levo i desne i sležu se. Mađutim, ako se sleže i puca tamo gde su ta dva najveća noseća stuba, to je baš opasno. I pitanje je koliko može temelj da se radi ispod već završenog objekta. Ako je i stub počeo da se sleže, uveren sam da oni nemaju čoveka koji to zna da uradi, koji to ume. Jer to je nivo opterećenja i težine, kao što je bilo recimo podizanje kule na Hramu Svetog Save“, kaže Dašić.

Na pitanja vezana za ovaj slučaj, ni CIP ni Infrastruktura železnice Srbije nisu Novoj ekonomiji dostavili odgovore.