Nestorović tuži Vladu zbog rodno osetljivog jezika

Polemika u javnosti o rodno osetljivom jeziku, odnosno upotrebi naziva profesija i titula u ženskom rodu, ne jenjava ni nakon što su izmene Zakona o rodnoj ravnopravnosti stupile na snagu.

Poslanička grupa „Mi snaga Naroda“ Branimira Nestorvića u polemici je otišla korak dalje, tužili su Vladu Srbije kao autora i predlagača izmena zakona, piše Euronews.

Naime, „psihološkinja“, „pedagoškinja“, „filološkinja“, termini su koji se od 20. maja ove godine i zvanično moraju poštovati. Međutim, sada vode pokretanju jednog sudskog postupka.

U saopštenju koje su ovim povodom izdali iz Nestorovićeve poslaničke grupe navodi se da su oni „zbog problema nastalih u primeni rečnika, gramatike i pravopisa srpskog jezika i ‘osetljivog jezika’, za koji, kako navode, ne postoje rečnik, gramatika i pravopis“ tražili od Vlade Srbije da dostavi akte i da im se ukaže na osnov po kojem se „pod pretnjom kažnjavanja, uvode nejasni i nepoznati dženderski pojmovi“.

Kako se navodi, Vlada Srbije donela je rešenje kojim je odbacila takav zahtev, pa je poslanička grupa podnela tužbu protiv Vlade Srbije i od suda traži da da prinudi Vladu da ispuni zahteve poslaničke grupe.

Macura: Kome mogu da smetaju veća ženska prava

Ministarska bez portfelja Tatjana Macura rekla je za Euronews Srbija da je imala priliku da se upozna sa obrazloženjem koje je navedeno u tom zahtevu.

„Tu se između ostalog pominju neki pojmovi koji apsolutno nemaju nikakvo utemeljenje. Dakle, pominju se pojmovi kao što je ‘dženderizacija’, a to jednostavno ovaj zakon ne rešava“, navela je ona.

Kako kaže, smatra da postoje dosta ozbiljniji problemi i izazovi za Vladu Srbije i poslanike od ovog pitanja.

„Kome mogu da smetaju veća ženska ljudska prava i drugo je to da li nam ovo zaista najveći problem u Srbiji koji mi trenutno imamo pa sad moramo da dolazimo do rasprave na taj način što ćemo da pokrećemo tužbe jedni protiv drugih?“, pita Macura.

Sa druge strane, iz advokat Milenko Radić, koji se bavi tužbom podnetom od strane Nestorovićevog pokreta, kaže za Euronews da se nadaju da će sudski postupak naterati Vladu da pruži objašnjenja kada je u pitanju ovaj zakon.

„Ovo će rešiti odnos između srpskog jezika, rodno osetljivog jezika i da se ubrzano razjasni kakva je to razlika. Srbija je pod prinudom ili iz nekih drugih razloga prihvatila, a da nije dubinski razmišljala o tome. Ako se primenjuje zakon o rodno osetljivom jeziku ceo identitet našeg naroda se menja“, veruje Radić.

Protiv rodno senzitivnog jezika SPC i Ombudsman

Inače, polemika oko upotrebe rodno osetljivog jezika postoji još od maja 2021. godine kada je republički parlament usvojio zakon, koji predviđa da nakon što prođu tri godine od usvajanja, tačnije u maju ove godine, počne i obavezna primena rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i sredstvima javnog informisanja.

Takođe, na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije nalazi se i „Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika“ i njemu se predlaže upotreba ženskih oblika za brojna zanimanja.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić nedavno je najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika.

„Sporne“ odredbe su one koje propisuju da su institucije, škole i mediji dužni da koriste rodno osetljivi jezik u nazivima zanimanja i profesija tako što bi, recimo, Ana Brnabić ranije bila „premijerka“, a ne „premijer“, a danas „predsednica“, a ne „predsednik“ Skupštine.

Ranije se oglašavao i patrijrah Porfirije ocenjujući da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti „nasilna primena takozvane džender ideologije i politike“ i da takva praksa, sa obaveznošću primene, ne postoji ni u jednoj državi Evropske unije.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra rekla je ranije za „Vreme“ da je uloga Zaštitnika građana da štiti ljudska prava građana i građanki, te da se od te institucije da dovodi u pitanje ni Zakon o rodnoj ravnopravnosti ni rodno osetljiv jezik, posebno što je o tome bila i javna rasprava.

Pitanje jezika

Ignjatović je tada naznačila da nije u redu izlaziti u susret Crkvi i konzervativnim stručnjacima SANU kada je u pitanju jezik koji je već rodno osetljiv.

Patrijarh Porfirije je ranije rekao i da pitanje jezika definiše identitet naroda i da svaka nasilna i nepromišljena izmena jezika može da ima velike posledice kada je reč o samosvesti naroda.

Ignjatović je pak zaključila da srpski jezik već poznaje nazive zanimanja u muškom i ženskom rodu, te da stručnjaci za jezik samo treba da ponude ispravne varijante za ženske profesije tamo gde to do sada nije bilo uobičajeno.

Zašto je važno uvesti rodno osetljiv jezik?

Na temu zakona patrijarh je prošle godine razgovarao sa grupom srpskih lingvista i tada je navedeno da se samo u jednom delu radi o lingvističkom pitanju, a da je suština da se „zakonom nametne proces transformacije svesti pojedinca i društva u celini, posredstvom jezika“.

O tome zašto je važno uvesti rodno osetljiv jezik Tanja Ignjatović je rekla da je jezik simboličko sredstvo, instrument mišljenja, način na koji označujemo realnost, te omogućava vidljivost ženama u profesijama u kojima ranije nisu bile.