Zaštitnik građana Zoran Pašalić nedavno je najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika.
„Sporne“ odredbe su one koje propisuju da su institucije, škole i mediji dužni da koriste rodno osetljivi jezik u nazivima zanimanja i profesija tako što bi, recimo, Ana Brnabić bila „premijerka“, a ne „premijer“.
Ranije se po ovom pitanju oglašavao i patrijrah Porfirije ocenjujući da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti „nasilna primena takozvane džender ideologije i politike“ i da takva praksa, sa obaveznošću primene, ne postoji ni u jednoj državi Evropske unije.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za „Vreme“ kaže je uloga Zaštitnika građana da štiti ljudska prava građana i građanki, te da se od te institucije da dovodi u pitanje ni Zakon o rodnoj ravnopravnosti ni rodno osetljiv jezik, posebno što je o tome bila i javna rasprava.
Ovakav istup govori da Pašalić ne razume svoju ulogu niti šta su ljudska prava, kaže Ignjatović.
„Stvarno mislim da njegova služba za rodnu ravnopravnost treba da sedne i da ga malo poduči tome šta znači zaštita ljudskih prava”, naglašava Ignjatović.
Pitanje jezika
Ignjatović je mišljenja da nije u redu izlaziti u susret Crkvi i konzervativnim stručnjacima SANU kada je u pitanju jezik koji je već rodno osetljiv.
Patrijarh Porfirije je ranije rekao i da pitanje jezika definiše identitet naroda i da svaka nasilna i nepromišljena izmena jezika može da ima velike posledice kada je reč o samosvesti naroda.
Ignjatović kaže da srpski jezik već poznaje nazive zanimanja u muškom i ženskom rodu, te da stručnjaci za jezik samo treba da ponude ispravne varijante za ženske profesije tamo gde to do sada nije bilo uobičajeno.
„Više puta smo pominjali da za neke očito može sobarica i sluškinja i kuvarica i domaćica, a ne može psihologinja, ako već nije ispravno psihološkinja. U krajnjoj liniji hrvatski jezik, koji je nama najbliži jezik, odavno već ima rodno senzitivni jezik“, zaključuje naša sagovornica.
Zašto je važno uvesti rodno osetljiv jezik?
Na temu zakona patrijarh je prošle godine razgovarao sa grupom srpskih lingvista i tada je navedeno da se samo u jednom delu radi o lingvističkom pitanju, a da je suština da se „zakonom nametne proces transformacije svesti pojedinca i društva u celini, posredstvom jezika“.
O tome zašto je važno uvesti rodno osetljiv jezik Tanja Ignjatović kaže da je jezik simboličko sredstvo, instrument mišljenja, način na koji označujemo realnost, te omogućava vidljivost ženama u profesijama u kojima ranije nisu bile.
„On ima uopšte ulogu i funkciju u postizanju rodne ravnopravnosti koja zapravo u Srbiji nije na visokom nivou, naročito u nekim oblastima“, zaključuje Tanja Ignjatović.
