Predizborna kampanja je bila kratka, ali žestoka. Jedan izraz se čuo često: promena kursa.
„Tri godine ste pokušavali da u Nemačkoj sprovedete levu politiku. To ne možete da nastavite“, rekao je dve nedelje pre izbora Fridrih Merc, demohrišćanski kandidat za kancelara.
On se tako u Bundestagu obratio Socijaldemokratama (SPD) i Zelenima koji su bili na vlasti zajedno sa Liberalima (FDP) od 2021. Koalicija se raspala novembra 2024. nakon višemesečne svađe oko preraspodele budžeta. Za ovu nedelju (23. februar) raspisani su vanredni parlamentarni izbori.
Socijademokratama preti težak poraz
Zeleni imaju skoro istu podršku kao i 2021, ali Socijaldemokrate i Liberali su masovno izgubili simpatije. Liberali bi mogli da ostanu ispod cenzusa od pet odsto, a SPD-u preti težak poraz. Sve ispod 20 odsto bio bi najgori rezultat u posleratnoj Nemačkoj, a partija je u anketama daleko ispod tog procenta.
Olaf Šolc bi bio kancelar s najkraćim mandatom u poslednjih pedeset godina i jedini socijaldemokratski kancelar koji nije ponovo izabran.
Demohrišćani na čelu, AfD iza njih
Prema anketama, najveće izglede da bude izabran za kancelara ima Fridrih Merc, šef Demohrišćana, koji su do 2021. vladali 16 godina u liku Angele Merkel, da bi u poslednje tri godine bili najjača opoziciona partija.
Na drugom mestu prema rezultatima anketa je Alternativa za Nemačku (AfD) s više od 20 odsto podrške. Oni su udvostručili rezultat u odnosu na 2021.
Dramatičan pad popularnosti Socijaldemokrata i uspon Alternative za Nemačku – kako se to desilo?
Merc ukazuje na pad ekonomije: „Privreda naše zemlje, Savezne Republike Nemačke, u međuvremenu je na začelju Evropske unije.“ On je naveo da je 50.000 preduzeća prijavilo bankrot, a iz Nemačke se godišnje odliva oko sto milijardi evra.
„Naša privreda opada već treću godinu, posledica je recesija. To se u posleratnoj istoriji Nemačke još ni jedan jedini put nije desilo.“
Merc je dodao da Šolc i njegov ministar ekonomije i kandidat Zelenih za mesto kancelara Robert Habek „više ne razaznaju stvarnost“. Merc je tu dvojicu političara uporedio za direktorima firme koji su svoje preduzeće doveli do prosjačkog štapa i onda kažu vlasnicima da bi rado to isto radili još četiri godine.
Rat, energetska kriza, inflacija
Dok je Merc u predizbornoj kampanji sve oštriji, kancelar Šolc je sve više u defanzivi. Doduše, on je nastupao energičnije i srčanije nego za vreme svog mandata, ali je često dolazio u situaciju da mora da pravda svoju politiku.
Šolc je naveo da nije njegova vlada kriva za energetsku krizu i inflaciju već napad Rusije na Ukrajinu. „Sve do danas privreda se bori protiv posledica“, izjavio je Šolc.
On je upozorio da ni naredne godine neće biti jednostavne, naročito kada se uzmu u obzir prvi potezi američkog predsednika Trampa: „Vetar nam duva u lice. Istina je da se to narednih godina neće bitno promeniti.“
Migracija kao važna tema
Slabost nemačke ekonomije je bila možda i najvažnija tema u predizbornoj kampanji, ali je posle smrtonosnog napada nožem koji je u Ašafenburgu počinio odbijeni podnosilac zahteva za azil iz Avganistana, migracija izbila u prvi plan.
I Fridrih Merc je odmah posle napada najavio da će još pre izbora u Bundestagu podneti zahtev da se zaoštri politika dodele političkog azila – ako mora onda i uz podršku poslanika Alternative za Nemačku.
Poslanici te stranke slavili su u Bundestagu, kada je Mercov zahtev izglasan uz njihovu podršku. Njihovi političari su u potezu Demohrišćana videli epohalni preokret i izjavili da su spremni na koaliciju.
Bez saradnje sa ekstremnim desničarima
Širom Nemačke su na demonstracije izašle stotine hiljada ljudi protiv saradnje demohrišćana i Alternative za Nemačku.
Kancelar Šolc je bio ljut: „Nije svejedno da li postoji saradnja sa ekstremnom desnicom. Ne u Nemačkoj!“ Dodao je da građani ne mogu da veruju demohrišćanima da neće ući u koaliciju sa Alternativom za Nemačku.
U nedeljama posle toga Fridrih Merc nije propustio ni jednu priliku da naglasi kako isključuje svaku saradnju sa Alternativom za Nemačku. Prema njemu, cilj ekstremnih desničara je da unište CDU i CSU, a sa AfD-om Demohrišćani neće ni u kom slučaju ulaziti u koaliciju.
Ko bi mogao da formira koaliciju?
Demohrišćani, međutim, neće moći sami da formiraju vladu. Potreban je još najmanje jedan koalicioni partner. Što je više stranaka u Bundestagu, to je teže formiranje koalicije.
Levica će prema anketama ući u Bundestag, Savez Sara Vagenkneht i Liberali su na granici.
Ako Liberali uđu u Bundestag, onda će za koaliciju možda biti potrebne tri stranke. Pošto je partijska baza Liberala isključila koaliciju sa Zelenima, onda Demohrišćanima ostaje samo mogućnost koalicije sa Socijaldemokratama i Liberalima. Ako manje partije ne uđu u Bundestag, moguća je koalicija Demohrišćana i Socijaldemokrata ili Demohrišćana i Zelenih.
AfD u izolaciji
Kandidatkinja AfD-a za kancelara Alis Vajdel kaže da bi takva koalicija samo nastavila dosadašnju politiku. Ona je dodala da to neće zaustaviti njenu stranku i da će politički „zaokret“ doći, te da se samo „nepotrebno odgađa“.
Posle zajedničkog glasanja Demohrišćana i Alternative za Nemačku u Bundestagu, odnos Socijaldemokrata i Zelenih sa konzervativnom grupacijom nije baš najbolji. Naposletku će koalicija zavisiti od toga koliko će svojih programskih ciljeva svaka od partija biti u stanju da nametne.
Klimatska politika se jedva spominje
Socijaldemokrate ističu socijalnu politiku, Zeleni zaštitu klime.
Kandidat Zelenih Robert Habek upozorava: „Ako Nemačka 23. februara izabere vladu koja najavljuje da neće da ispuni klimatske ciljeve, onda ih neće ispuniti ni Evropa.“
On je dodao da onda ni jedan ministar za zaštitu okoline ili kancelar ne može da ode u Indiju, Indoneziju ili Kinu, kako bi od tih zemalja zatražio da smanje emisiju ugljen-dioksida i da osnaže obnovljive izvore energije.
Fridrih Merc zna da koalicioni pregovori neće biti laki. Ali on opominje da je sada „jedna od poslednjih šansi“ da se suzbije uticaj Alternative za Nemačku.
„Ako nam to ne pođe za rukom, onda nećemo da imamo samo 20 odsto desničarskih populista. Onda će desničarski populisti jednog dana raspolagati brojem mandata koji onemogućava promenu ustava, a tada možda budu i nadomak većine”, rekao je Merc.
On kao mogući budući kancelar smatra da su i ostale demokratske partije, Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali, dužne da to spreče: „Ne možete pobeći od te odgovornosti, a ni mi nećemo da bežimo od nje.“
