Veliki geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za još bližim odnosima, prenosi agencija DPA izvode iz zajedničke deklaracije 27 članica Evropske unije i pet zemalja regiona. Budućnost Zapadnog Balkana je unutar EU, naglašava se u deklaraciji.
Lideri Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova učestvovali su na sastanku u Briselu. Predsednik Srbije nije bio deo samita EU Zapadni Balkan, a nemačka agencija navodi da razlozi za njegovu odluku „nisu odmah bili jasni“, piše Dojče vele.
Zadaci i za kandidate i za EU
„Proširenje je geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet“, navodi se u deklaraciji i dodaje: „Zemlje koje teže članstvu moraju da pojačaju svoje reformske napore, a Unija, paralelno sa tim, mora da pojača svoje unutrašnje temelje i reforme.“
Agencija DPA citira i predsednika Saveta EU Antonija Koštu koji je rekao da „put pred nama neće biti lak – neke reforme će biti teške, ali se isplate“.
Crna Gora favorit, sledi je Albanija
Nemačka agencija ujedno ukazuje i da je favorit za pridruživanje EU-bloku Crna Gora. Ta zemlja je, prema nedavnoj analizi Evropske komisije, najdalje odmakla u procesu pridruživanja i očekuje se da će završiti pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine – ako održi sadašnji tempo reformi.
Albanija bi mogla biti spremna da završi pregovore do kraja 2027. godine, saopštila je Komisija.
Austrija ima „snažan interes“, Mađarska kritikuje
Agencija APA prenela je ocenu austrijskog kancelara Kristijana Štokera koji je u Briselu rekao da njegova zemlja ima „snažan interes“ za stabilnu situaciju na Balkanu.
„Ovo je relevantno sa stanovišta bezbednosne politike, a i ekonomski je relevantno“, rekao je austrijski kancelar. On je izrazio zadovoljstvo napretkom koji su postigle zemlje Zapadnog Balkana, posebno ističući Crnu Goru i Albaniju – ali je naglasio i da je važno da se ne zaborave ni druge zemlje kandidati.
Austrijska agencija prenosi i izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana koji je ocenio da je ponašanje EU prema Srbiji „sramotno“. To je „ključna zemlja“ regiona – ništa nije moguće bez Srbije, rekao je Orban u Briselu.
Bojkot iz Beograda
Samitom EU-Zapadni Balkan bavio se i Berliner cajtung – u tekstu objavljenom neposredno uoči samita i to pod naslovom „EU je definitivno izgubila Srbiju“. U njemu novinar tog lista Boban Dukić, navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u „neobično oštrom gestu za standarde evropske diplomatije“, otkazao učešće svoje zemlje na samitu u Briselu.
„Bojkot iz Beograda je direktna reakcija na odluku donetu ranije u Savetu za opšte poslove EU“, piše nemački list. „Tamo je Srbiji ponovo uskraćeno otvaranje tzv. Klastera 3 u pregovorima o pristupanju.“
U članku se prenosi i da je predsednik Vučić naglasio kako je Srbija sprovela potrebne reforme, posebno u vezi s reorganizacijom biračkog spiska i restrukturiranjem Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
„Srpsko rukovodstvo tumači nedostatak priznanja za te napore kao politički signal koji ignoriše postignuta dostignuća“, navodi Berliner cajtung dodajući da, iako je Evropska komisija tehnički potvrdila spremnost Srbije da započne pregovore u novembru, neophodan konsenzus među 27 zemalja članica nije postignut.
Zašto nije otvoren Klaster 3?
Razlozi za blokadu su višestruki i odražavaju rastuće nepoverenje nekih prestonica EU prema vlastima u Beogradu, objašnjava list.
„Prema informacijama koje je dansko predsedavanje Savetu EU prosledilo srpskim vlastima, i Nemačka se izjasnila protiv otvaranja klastera, a među ostalim skepticima su i baltičke države, Švedska, Finska i susedne zemlje, Hrvatska i Bugarska.“
„Iz perspektive Beograda, taj stav je uvreda“, piše list iz Berlina, a potom prenosi i mišljenje koje je za javni servis Srbije RTS izneo Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije u Beogradu: „Vučić je izrazio svoje nezadovoljstvo načinom na koji se postupa sa Srbijom. Naša zemlja ispunjava svoje obaveze, ali joj se ne daje pristup Klasteru 3.“
Međutim, situacija se u pomenutim državama-članicama EU vidi drugačije, piše nemački list. „Zaključak Saveta nedvosmisleno podseća Srbiju da tempo približavanja zavisi od napretka u dve ključne oblasti: vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom. Mnoge države-članice vide značajne nedostatke upravo u tim oblastima.“
„Nevoljnost Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU i da uvede sankcije Rusiji takođe se smatra odlučujućim faktorom“, navodi se u članku, ali i dodaje da „srpska unutrašnja politika, koju više od godinu dana obeležavaju masovni protesti, tenzije u medijskom sektoru i optužbe za eroziju demokratskih institucija, podgreva sumnje u posvećenost vlade reformama.“
Opasan vakuum moći
Međutim, kako se ocenjuju u članku nemačkog lista, „Brisel ignoriše ključnu geopolitičku realnost. Zapadni Balkan se ne može stabilizovati bez Srbije, a svakako ne protiv Srbije. Nijedan održivi mirovni poredak i nikakva ekonomska integracija nisu zamislivi na Balkanu bez konstruktivnog učešća Beograda. Upornim frustriranjem najvažnije zemlje regiona, EU radi upravo suprotno od onoga što tvrdi da postiže.“
Na kraju, Berliner cajtung iznosi sledeći zaključak:
„Umesto izvoza stabilnosti, neodlučnost Brisela seje nepoverenje i stvara opasan vakuum moći. Akteri poput Kine namerno iskorišćavaju tu evropsku slabost. Prazna stolica Srbije je stoga više od protesta jedne zemlje. To je predznak neuspeha politike koja rizikuje da izgubi sopstveno dvorište u korist geopolitičkih rivala.“
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
