Nebriga o Srbima na Kosovu: „Priče iz Beograda su laž”

U traci koja vodi ka administrativnom prelazu Merdare iz pravca Srbije proteže se nekoliko kilometara duga kolona kamiona. Na svim drugim prelazima je uvoz robe sa srpske strane na Kosovo zabranjen.

U drugoj traci se provlače automobili u oba smera. Policije nema, niti svetslosne regulacije, vozači se nekako snalaze. Na prelazu policija pregleda prtljag gotovo svakome, bez obzira na tablice. Zeleni karton ne traži niko.

Stižemo u Severnu Mitrovicu gde se u centru grada vijore pocepane i izbledele srpske zastave. Na mostu na Ibru stoje tri vozila italijnskog KFOR-a. Prilazim mostu i fotografišem. U tom trenutku kolega iz Prištine me upozorava da to ne bi trebalo da radim jer ću morati da odgovaram na pitanja italijnskih vojnika ko sam i zašto to radim.

Kolege iz Severne Mitrovice kažu, međutim, da to nije tačno i da mogu slobodno da se krećem i fotografišem šta želim. Oni tu žive i rade i dobro znaju sa kakvim se sve problemima suočavaju kolege i Srbi koji istrajavaju na KiM pod sve gorim uslovima.

„Soba gde se disciplinuju Srbi”

Na pitanje ko se osim nekih medija i civilnog sektora brine za Srbe na Kosovu, direktorka portala KoSSev Nevenka Medić kaže „niko“.

„Nikada teže nije bilo nego u poslednje dve ili tri godine zbog konstantnog prisustva straha šta ćete reći. Niko se ne usuđuje da kaže svoje mišljenje, vlada opšta društvena apatija. Narod je obezglavljen i ne zna ko se njime bavi”, rekao je na sastanku novinar iz Leposavića, Ivan Vučković.

Iz civilnog društva kažu da se sve češće čuje da oni preuzimaju ulogu političkih predstavnika, ali da to oni ne žele. Međutim, prilike su takve.

Ispričali su nedavno dokumentovanu priču kada su Mitrovčanina Miloša Subotića priveli kosovski policajci nakon što je, prema navodima medija, „pomerio kese sa javne površine kod novootvorene prodavnice na šetalištu, kako bi prošao tim putem”. Odveden je u prostoriju bez kamera gde je bio vezan za stolicu. Tu su ga pretukli policajci sa prekrivenom značkom.

Kažu da je u toj „sobi gde se Srbi discipliniju” bilo još ljudi, ali da se oni boje da izađu u javnost.

Direktor CASA-e Miodrag Marinković apelovao je na novinare iz Prištine da imaju hrabrosti da izveštavaju o turturi u kosovskim zatvorima, a na beogradske novinare da izveštavaju o koruptivnim radnjama predstavnika srpske vlasti na Kosovu.

„Istraživačko novinarstvo u Srbiji je veoma važno i svi uživamo da čitamo vaše priče, ali ne mislimo da se bavite dovoljno koruptivnim radnjama Beograda na Kosovu. One su sistematske, ogromne na svakom nivou vlasti, od Beograda do tih njihovih poslanika ovde“, naglasio je Marinković.

Položaj novinara u Mitrovici

Dan pre sastanka sa novinarima i civilnim društvom u Mitrovici, novinara iz Beorgada i Prištine sastali su se sa Klismanom Kadiu, službenikom za medije potpredsednika Vlade Besnika Bislimija, koji je rekao da predstavnici Vlade Kosova imaju dobru komunikaciju sa medijima, te da odgovaraju na pitanja od javnog značaja i da se rado odazivaju na intervjue.

Na pitanje koliki je broj napada na novinare na Kosovu, kaže da taj podatak nemaju, ali znaju da je situacija bolja.

Srpski novinari iz Mitrovice kažu da na intervju sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem čekaju već dve godine, a kada je konačno bio zakaza, otkazan je veče pre ugovorenog termina, a novi nisu dobili.

Medić je istakla i da retko kada sednice Vlade Kosova prevode na srpski, baš kao ni konferencije za medije.

A o bezbednosti novinara govori šta se njoj nedavno desilo: njen automobil je oštećen na tri mesta, verovatno kao posledica pokušaja paljenja. Slučaj je prijavljen Kosovskoj policiji. No, epiloga nema, baš kao ni za ranije napade.

Pre deset godina Nevenki Medić je bio zapaljen automobil, a počinioci do danas nisu pronađeni. I to nije usamljeni slučaj.

Pomirenje „velika šarena laž”

Odnos Beograda i Prištine, položaj Srba na Kosovu, ali i Albanaca u Preševskoj dolini utiče i na odnos dva naroda. Ekstremne grupe dodatno potpiruju postojeći sukob uz ogromno prisustvo dezinformacija.

„Već 12-13 godina živimo u iluziji iluziju da se u Beogradu patriotski bore za Srbe na Severu, odnosno na celom Kosovu. Međutim, na vlasti je jedna interesna grupa bez ideologije. Problematično je što je veliki broj ljudi poverovao u to i verovao do poslednjeg trenutka. Taj poslednji trenutak je bio pre godinu dana kada je takva ‘realnost’ jako, jako udarila zajednicu na Severu Kosova, kada su shvatili da su te priče iz Beograda laž i da su oni pregovarali zarad sopstvenih političkih interesa i opstanka na vlasti, a ne u interesu građana“, rekao je Marinković.

Sa druge strane, Prištine nema dobar pristup Severu: „U poslednje vreme vidimo neku vrsta prisilne integracije Srba u kosovsko društvo. To je populistička politika sa ciljem da se albanskoj javnosti prikaže kako je politička partija na vlasti uspešna. Čak smo došli do toga da mi pokušavamo da ukažemo na to da je glavna poruka koju Vetvendosje šalje albansku javnost da smo mi srećni i oslobođeni ovde na Severu Kosova, u stvari velika šarena laž“.

„Kome je teže?”

Nakon obilaska Prištine, Peći, Mitrovice, Goraždevca i Gračanice novinari su se uputili ka Preševskoj dolini da razgovaraju o položaju Albanaca. Dolazimo do prelaza Bela Zemlja – Končulj. Kosovska policija ovde od vozača traži zeleni karton. No, kako pri ulasku na Kosovo nisu tražili, nastaje problem i dolazi do zadržavanja.

Vozač tvrdi da to ne treba i da je protivno zakonu, da ne može karton da napiše „unazad“ jer mu ga pri dolasku nekoliko dana ranije nisu tražili. Kosovski policajac tvrdi suprotno i naglašava da ne možemo dalje bez tog kartona, a ne možemo ni nazad na Kosovo. U tom trenutku vozač izgovara da je „ovo jedna zemlja” nakon čega policajac uzima lične karte putnicima. Zadržavanje je trajalo oko sat. Na kraju, Kosovska policija je „popustila“, dokumenta su vraćena, ali „samo ovog puta“.

Stižemo u Vranje, a potom u Bujanovac gde razgovaramo o položaju albanske nacionalne manjine u Srbiji. U Preševskoj dolini održana su već tri protesta, no ništa se nije promenilo. Albanci imaju problem sa priznavanjem diploma, ali i sa pasivizacijom adresa – policija ih je izbrisala sa adresa na jugu Srbije na kojima su prijavljeni.

Novinari iz Prištine više puta su pitali: „Kome je gore, Albancima na Jugu Srbije ili Srbima na Kosovu?”.

Dok budemo postavljali takva pitanja nikome neće biti bolje, a od pomirenja nema ništa. Za loš život bilo koje zajednice nisu krivi narodi, u ovom slučaju Srbi i Albanci.

Ivan Ivanji je u svojoj knjizi „Bilo jednom u Jugoslaviji” napisao: „Ne recite nikad Srbi ako ukazujete na Ratka Mladića i njemu slične ‘borce zla’, nazovite ih njihovim imenima i prezimenima kada pominjete njihova dela i nedela”.

Ljudi koji nas dele imaju svoje ime i prezime.

Ovo novinarsko putovanje realizovano je u okviru projekta „Podsticanje medijske razmene u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova”, koji finansira Evropska unija, BIRN Srbija i Internews Kosovo i ima za cilj da „poboljša razumevanje novinara političkih i kulturnih pitanja u regionu, sa posebnim fokusom na promovisanje profesionalnih standarda, dijaloga, pluralizma i međuetničkih odnosa“.