Svet se pomera ka pregrejanoj, ključaloj klimi kakva nije viđena u poslednjih milion godina, pre ljudskog postojanja, jer smo bili „proklete budale“ što nismo reagovali na upozorenja o klimatskoj krizi, kaže Džejms Hansen, američki naučnik koji je upozorio svet na efekat staklene bašte 1980-ih, piše „Gardijan“.
Hansen, čije se svedočenje u američkom Senatu 1988. navodi kao prvo otkriće visokog profila globalnog zagrevanja, upozorio je s još dva naučnika da se svet kreće ka „novoj klimatskoj granici“ sa temperaturama višim nego u bilo kom trenutku u poslednjih milion godina, aa posledice toga će biti jače oluje, toplotni talasi i suše.
Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepena Celzijusa od masovne industrijalizacije, što je izazvalo 20 odsto šanse da se pojave ekstremne letnje temperature koje trenutno možemo da vidimo u mnogim delovima severne hemisfere, u odnosu na šansu od jedan odsto pre 50 godina, rekao je Hansen.
„Preti još mnogo toga, osim ako ne smanjimo količine gasova staklene bašte“, rekao je Hansen (82) za Gardijan. „Idemo svesno u novu stvarnost – znali smo da dolazi.”
Hansen je bio klimatski naučnik u NASA kada je upozorio zakonodavce na rastuće globalno zagrevanje i od tada je učestvovao u protestima zajedno sa aktivistima kako bi osudio nedostatak akcije za smanjenje emisija štetnih gasova koji zagrevaju planetu.
On je rekao da su rekordni toplotni talasi koji su poslednjih nedelja zadesili SAD, Evropu, Kinu i druge delove planete pojačali „osećaj razočaranja što mi naučnici nismo jasnije komunicirali i što nismo izabrali lidere sposobne za inteligentniji odgovor“.
„To znači da smo proklete budale“, rekao je Hansen ossvrćući se na težak odgovor čovečanstva na klimatsku krizu. „Moramo da doživimo, da bismo poverovali.“
Najtoplija godina ikada
Čini se da će ova godina biti najtoplija ikada zabeležena na globalnom nivou, a leto već ima najtopliji jun i, verovatno, najtopliju nedelju ikada pouzdano izmerenu. Nasuprot tome, 2023. se može smatrati prosečnom ili čak blagom godinom, pošto temperature nastavljaju da rastu. „Stvari će se pogoršati pre nego što postanu bolje“, rekao je Hansen.
„To ne znači da će se ekstremne vrućine na određenom mestu ove godine ponavljati i rasti svake godine. Vremenske fluktuacije pomeraju stvari. Ali globalna prosečna temperatura će rasti i klimatske kockice će biti sve više i više opterećene, uključujući ekstremnije događaje.
Hansen u novom istraživačkom radu, koji tek treba da bude recenziran, tvrdi da se stopa globalnog zagrevanja ubrzava, čak i kada se uzmu u obzir prirodne varijacije, kao što je trenutni klimatski događaj El Nino koji periodično podiže temperature. To je zbog, kako je rekao, „neviđene“ neravnoteže u količini energije koja dolazi na planetu sa Sunca u odnosu na energiju reflektovanu od Zemlje.
Dok globalne temperature nesumnjivo rastu zbog sagorevanja fosilnih goriva, naučnici su podeljeni oko toga da li se ova stopa ubrzava. „Ne vidimo nikakve dokaze o tome što Džim tvrdi“, rekao je Majkl Man, klimatolog sa Univerziteta u Pensilvaniji koji je dodao da je zagrevanje klimatskog sistema bilo „izuzetno stabilno“. Drugi su rekli da je ideja verodostojna, iako je potrebno više podataka da bi bili sigurni.
„Možda je preuranjeno reći da se zagrevanje ubrzava, ali se sigurno ne smanjuje. Još nam je noga na gasu“, rekao je Metju Huber, stručnjak za paleoklimatologiju sa Univerziteta Purdue.
Vraćamo se u period koje se zove pliocen
Naučnici su procenili, kroz rekonstrukcije zasnovane na dokazima prikupljenim preko ledenih jezgara, prstenova drveća i naslaga sedimenata, da je trenutni porast zagrevanja već doveo globalne temperature na nivoe koji nisu viđeni na Zemlji od pre oko 125.000 godina, pre poslednjeg ledenog doba.
„Verovatno već živimo u klimi koju nijedan čovek nije preživeo i sigurno živimo u klimi u kojoj nijedan čovek nije živeo od pre rođenja poljoprivrede“, rekao je Bob Kop, klimatski naučnik sa Univerziteta Rutgers.
Ukoliko globalne temperature porastu za još 1C ili više, što se predviđa da će se dogoditi do kraja veka ako ne dođe drastičnog smanjenja emisija štetnih gasova, Huber je rekao da je Hansen „u velikoj meri u pravu“ da će svet biti uronjen u vrstu toplote koja nije viđena od pre 1-3 miliona godina, u periodu koji se zove pliocen.
„To je radikalno drugačiji svet“, rekao je Huber o epohi u kojoj je bilo dovoljno toplo da bukva raste u blizini južnog pola, a nivo mora bio oko 20 metara viši nego sada, što bi danas potopilo većinu primorskih gradova.
„Podižemo temperature do nivoa pliocena, što je izvan domena ljudskog iskustva; to je tako ogromna promena da većina stvari na Zemlji nije morala da se nosi sa njom“, rekao je Huber. „To je u suštini eksperiment na ljudima i ekosistemima da se vidi kako oni reaguju. Ništa nije prilagođeno ovome.”
Užasna vrućina ovog leta u potpunosti je otkrila svetu poruku koju je Hansen pokušao da prenese pre 35 godina i naučnici su od tada nastojali da je prenesu, kaže Huber.
„Mi smo kao naučnici decenijama gledali ovome u lice, ali sada svet prolazi kroz isti proces, koji je kao pet faza tuge“, rekao je on. „Bolno je gledati ljude kako prolaze kroz to.
„Ali ne možemo jednostavno odustati jer je situacija strašna“, dodao je Huber. „Moramo da kažemo ‘Evo gde treba da ulažemo i pravimo promene i inoviramo’ i da ne odustajemo. Ne možemo samo da otpišemo milijarde ljudi.“
M.J./The Guardian
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
