Nakon najtoplijeg dana ikada, istraživači kažu da globalno zagrevanje može značiti u budućnosti propadanje useva na kopnu, kao i “tiho iščezavanje” u okeanima
Uzastopni toplotni talasi ugrožavaju sposobnost prirode da nam obezbedi hranu, kažu istraživači, i upozoravaju na “neviđeno, tiho iščezavanje” u našim okeanima usled rekordnih temperatura na Zemlji, prenosi Guardian.
Toplotni talasi se šire Evropom, SAD i Kinom, sa najtoplijim danom na svetu koji je zabeležen početkom jula, ugrožavajući ljudske živote, kao i kopno i more od kojih zavisi.
“Sistem ishrane je globalan”, rekao je Džon Maršam, profesor nauke o atmosferi na Univerzitetu u Lidsu. “Postoje sve veći rizici od istovremenih velikih gubitaka useva u različitim regionima u svetu, što će zaista uticati na dostupnost hrane i na cene. Ovo nije ono što trenutno vidimo, ali u narednim decenijama to je jedna od stvari kojih se zaista plašim.”
“Kao ljudsko biće, ako ste dovoljno bogati, možete ući unutra i uključiti klimu. Ali prirodni ekosistemi i uzgajani ekosistemi to ne mogu učiniti.”
Evropski toplotni talas 2018. doveo je do višestrukih neuspeha i gubitaka prinosa do 50 odsto u centralnoj i severnoj Evropi. U 2022. rekordne temperature u Velikoj Britaniji uništile su voće i povrće na lozi.
Priroda neće imati vremena da se oporavi
Očekuje se da će toplotni talasi postati 12 puta češći do 2040. godine u poređenju sa nivoima pre zagrevanja. Iako jedan toplotni talas možda neće ubiti ekosistem, dužim i češćim ovakvim događajima priroda neće imati vremena da se oporavi.
”Ljudi su generalno izolovani od uticaja vremenskih prilika od kojih svi zavisimo. Idemo u prodavnice da kupimo hranu – ne uzgajamo je sami. Ali ukoliko razgovarate sa poljoprivrednicima bilo gde u svetu, videćete da su oni svesni šta vreme čini i kako ono utiče na njihovu poljoprivredu,“ kaže Maršam.
Klimatska kriza ne povećava samo atmosferske toplotne talase, već i one okeanske, šteti priobalnim zajednicama i ugrožava još jedan ključni izvor hrane za ljude. Toplotno opterećenje uzrokuje dramatično odumiranje, kao što je “toplotna kupola” 2021. duž kanadske pacifičke obale, koja je ubila oko milijardu morskih životinja.
Daniela Šmit, profesorka nauke o Zemlji na Univerzitetu u Bristolu, rekla je da „često razmišljamo o uticajima na ekosisteme na kopnu jer je to lako uočiti – biljke venu, a životinjama postaje previše vruće. Ljudi uglavnom ne razmišljaju o morskim toplotnim talasima. A ono me zaista brine – to nevidljivo, tiho iščezavanje.”
Biljke su nam potrebne za svaki udah
Neki od najranjivijih ekosistema su oni koji su navikli da imaju stabilnu temperaturu tokom cele godine, kao što su vrste u tropskim okeanima. Očekuje se da će zagrevanje od dva stepena celzijusa u suštini izbrisati tropske koralne grebene. Oni imaju najveći biodiverzitet od svih ekosistema na globalnom nivou i izdržavaju više od 500 miliona ljudi širom sveta, od kojih je većina u siromašnim zemljama.
“Imam malu decu”, rekao je Maršam. “Kad god gledate ‘Finding Nemo’ ili čitate knjigu o koralnim grebenima, ne možete a da ne osetite da im, na nekom nivou, ne prodajete laž. Ako ne reagujemo brzo, ti sistemi će nestati. Neki ljudi možda ne mare za koralne grebene, ali ne postoji deo sveta koji je imun na uticaje klimatskih promena.”
Šmit je dodala: “Ne mora sve da ima finansijsku vrednost. Biljke su nam potrebne za svaki udah koji udahnemo. To je kiseonik koji udišemo – mi to zaboravljamo.”
Istraživanja tek počinju da otkrivaju površinu razumevanja kako toplota utiče na ekosisteme. Ukoliko dođe do scenarija zagrevanja visokih emisija od 4.4 stepeni celzijusa, 41 odsto kopnenih kičmenjaka doživeće ekstremni toplotni udar do 2099. godine, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu “Nature”. Stresovi izazvan visokim temperaturama mogu dovesti do brojnih problema, utičući na rast, plodnost, imunitet i promene u ponašanju.
Vrste se kreću uz planine i prema polovima da bi izbegle vrućinu. Na kraju, verovatno će dovesti do izumiranja više vrsta.
Pročitajte još Vremenske nepogode: Ljudi moraju da promene način života
Priroda, međutim može da igra važnu ulogu u tome da ekstremne vrućine budu podnošljivije, kažu stručnjaci. Vodene površine, kao što su bare i fontane, čine pejzaže otpornijim tokom toplih i suvih leta, pomažući u sprečavanju požara i smanjujući uticaj suše.
Dr Nicole Miranda, viši istraživač na Oxford Martin programu o budućnosti hlađenja, rekla je: “Prisustvo vegetacije i vode u našem pejzažu može poslužiti kao način da se rashladi naše okruženje. Drveće i biljke obezbeđuju hladovinu i takođe imaju mehanizam evapotransportacije. Vodene površine, kao što su bare i fontane, hvataju toplotu oko sebe isparavanjem vode.”
Jedan primer su zeleni koridori velikih razmera u Medeljinu u Kolumbiji, koji su navodno smanjili toplotu u gradovima za dva stepena celzijusa.
M.S./Guardian
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
