Foto: AP
Stav mnogih u američkoj administraciji je da bi Ukrajina trebalo na sve moguće načine da se podrži na terenu, a da članstvo u NATO-u može da sačeka i druga vremena. Jer, ukoliko bi Ukrajina postala članica NATO, to bi značilo direktan sukob ovog Saveza sa Rusijom
Dan nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao zahtev za pristupanje NATO-u, ni iz Vašingtona ni iz Brisela još uvek nije stigao jasan stav o tome.
Mnogi u američkoj administraciji stava su da bi Ukrajina trebalo na sve moguće načine da se podrži na terenu, a da članstvo u NATO-u može da sačeka i druga vremena. Ni predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi nije odgovorila u subotu na pitanja novinara konkretno o stavu prema zahtevu Ukrajine. Kratko je rekla da će se snažno zalagati za bezbednosne garancije Kijevu.
Za prijem Ukrajine u NATO potrebna je jednoglasna odluka svih 30 država članica. Veruje se da bi Turska bila protiv. Međutim, prema pravilima NATO-a ubrzano članstvo kako to zahteva ukrajinski predsednik, nije moguće.
Formalno, članica NATO-a može postati „bilo koja evropska država koja je u stanju da unapređuje principe i doprinosi bezbednosti severnoatlantskog područjaˮ.
NATO ima svoj Akcioni plan članstva. Ovaj plan pomaže potencijalnim članovima da se pripreme za članstvo i ispune ključne zahteve, time što im pruža praktične savete i upravo onu pomoć koja im je potrebna. Ključni zahtevi za pristupanje su političke, pravne i vojne prirode.
Ukoliko bi Ukrajina postala članica NATO, za šta kako stvari sada stoje nema dovoljno raspoloženja, to bi značilo direktan sukob NATO-a sa Rusijom. Prema pravilima Saveza, ukoliko je neka država članica napadnuta druge su u obavezi da direktno reaguju.
Dok se oko članstva Ukrajine u NATO-u okleva, zapadni zvaničnici bili su više nego jasni u pogledu stava prema pripajanju četiri oblasti u Ukrajini Ruskoj Federaciji na „referendumima“ održanim prošle nedelje. Činjenica da Rusija te teritorije gleda kao na deo svoje države, to ruskim vlastima otvara prostor da iskoriste sva moguća vojna sredstva u ratu protiv Ukrajine.
S.P./ RTS / Euractiv
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“
Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu
Na gradilištu u Kragujevcu je došlo do obrušavanja zemljišta, potpornih zidova i dela puta. Gradilište pripada kompaniji „RP invest 1980“, a firma je radila bez građevinske dozvole, piše Glas Šumadije
Žitelji Ćacilenda prvo su pretukli odbornika Skupštine Beograda Aleksandra Jovanovića a zatim nasrnuli i na njegovog advokata. Policija je ponovo bila pasivna
Fotografije objavljene na portalu Glas Šumadije prikazuju obrušavanje potpornih zidova i pristupne saobraćajnice kod kompleksa Centar izvrsnosti, gde je planirana izgradnja stambene zgrade, ali bez dostupnih informacija o investitoru i izvođaču
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
