Foto: AP
Stav mnogih u američkoj administraciji je da bi Ukrajina trebalo na sve moguće načine da se podrži na terenu, a da članstvo u NATO-u može da sačeka i druga vremena. Jer, ukoliko bi Ukrajina postala članica NATO, to bi značilo direktan sukob ovog Saveza sa Rusijom
Dan nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao zahtev za pristupanje NATO-u, ni iz Vašingtona ni iz Brisela još uvek nije stigao jasan stav o tome.
Mnogi u američkoj administraciji stava su da bi Ukrajina trebalo na sve moguće načine da se podrži na terenu, a da članstvo u NATO-u može da sačeka i druga vremena. Ni predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi nije odgovorila u subotu na pitanja novinara konkretno o stavu prema zahtevu Ukrajine. Kratko je rekla da će se snažno zalagati za bezbednosne garancije Kijevu.
Za prijem Ukrajine u NATO potrebna je jednoglasna odluka svih 30 država članica. Veruje se da bi Turska bila protiv. Međutim, prema pravilima NATO-a ubrzano članstvo kako to zahteva ukrajinski predsednik, nije moguće.
Formalno, članica NATO-a može postati „bilo koja evropska država koja je u stanju da unapređuje principe i doprinosi bezbednosti severnoatlantskog područjaˮ.
NATO ima svoj Akcioni plan članstva. Ovaj plan pomaže potencijalnim članovima da se pripreme za članstvo i ispune ključne zahteve, time što im pruža praktične savete i upravo onu pomoć koja im je potrebna. Ključni zahtevi za pristupanje su političke, pravne i vojne prirode.
Ukoliko bi Ukrajina postala članica NATO, za šta kako stvari sada stoje nema dovoljno raspoloženja, to bi značilo direktan sukob NATO-a sa Rusijom. Prema pravilima Saveza, ukoliko je neka država članica napadnuta druge su u obavezi da direktno reaguju.
Dok se oko članstva Ukrajine u NATO-u okleva, zapadni zvaničnici bili su više nego jasni u pogledu stava prema pripajanju četiri oblasti u Ukrajini Ruskoj Federaciji na „referendumima“ održanim prošle nedelje. Činjenica da Rusija te teritorije gleda kao na deo svoje države, to ruskim vlastima otvara prostor da iskoriste sva moguća vojna sredstva u ratu protiv Ukrajine.
S.P./ RTS / Euractiv
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je poziv nadležnim institucijama da ispitaju da li javni nastupi predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova predstavljaju kampanju za njegovu eventualnu kandidaturu za predsednika Srbije
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
