Proizvođač čipsa iz Čačka prihvatio analizu hrvatske nadležne inspekcije i preduzeo uništenje svih čipseva iz lota u kome je proizvedena sporna pošiljka.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović rekao je za RTS da tehnološki postupak i sama vrsta sirovine uslovljavaju da se s vremena na vreme akrilamid pojavi.
„Brzo smo reagovali, bili smo u pogonu i konstatovali da je sporna količina uništena u Hrvatskoj, a ono što je ostalo zabranili smo dalju upotrebu i naredili uništavanje“, objasnio je Vujović.
Vujović navodi i da je regulativa o akrilamidu usaglašena sa EU, ti nivoi su isti.
„Što se tiče inspekcije, brzo smo reagovali, preko sistema za brzo uzbunjivanje, bili smo u pogonu i konstatovali da je ta količina koja je otišla – uništena u Hrvatskoj, a ono što je ostalo od tog lota – zabranili smo dalju upotrebu i naredili uništavanje“, objasnio je Vujović.
On je dodao i da su kontrolama videli da posotoji veza sa drugim lotovima. Lot je, inače, grupa proizvoda napravljenih u istoj seriji, od istih sastojaka.
„Ispitujemo sve lotove u toj fabrici, a za te druge lotove koji imaju veze sa prvim smo zajedno sa subjektom preduzeli mere da se oni povuku iz prometa i da se uradi opoziv, rekao je Vujović.
Kako je otkriven?
Pre dva dana na sistemu brzog upozorenja Evropske unije (RASFF) objavljena je informacija da prilikom izvoza iz Srbije u Hrvatsku otkrivena pošiljka čipsa proizvedenog u Srbiji sa visokom koncentracijom akrilamida.
Kako se navodi na ovom sajtu sporni čips je imao 1196 (±191) mikrograma po kilogramu ove supstance koja se smatra kancerogenom, dok je maksimalmo dozvoljena 350 mikrograma po kilogramu proizvoda.
Ovaj slučaj je opisan kao potencijalno rizičan, dok su druga obaveštenja „ozbiljno“ i „potencijalno ozbiljno“ napisana crvenim slovima. Postoji i kategorija „neodređeno“ narandžastim slovima i „nije ozbiljno“ zelenim slovima.
Pozivajući se na Državni inspektorat Hrvatske mediji su objavili da se radi o rebrastom čipsu sa ukusom paprike u pakovanju od 150 grama proizvođača Čips vej (Chips Way) iz Čačka i to serije L28062023 (L280623 A09:31).
Šta je akrilamid?
Akrilamid, pronađen u čipsu proizvedenom u Srbiji, je kancerogena supstanca koja nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob na visokim temperaturama. Pored hrane, ima ga i u industrijskim proizvodima, pa čak i u duvanskom dimu. U EU upozoravaju na visok zdrvstveni uticaj akrilamida, pa se preporučuje oprezan i ograničen unos proizvoda s tim jedinjenjem u organizam.
U naučnom definisanju, akrilamid je organsko jedinjenje, koje sadrži tri atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 71,078 Da.
Nastaje od šećera i aminokiselina, najviše od asparagina, kojih prirodno ima u mnogim namirnicama.
Reč je kancerogenom supstanci koja nastaje u hemijskim reakcijama na visokim temperaturama. Nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob na visokim temperaturama, bilo da se radi o kuvanju ili pečenju.
Nivo tog jedinjenja je visok kada se hrana sprema na dugo sprema na temperaturama iznad 150 stepeni Celzijusa.
Međutim, iako se stvara u domaćinstvu tokom prženja ili pečenja hrane, prisutan je i u proizvodnji plastike, papira i lepkova, zbog čega se događau i česta trovanja radnika.
Ima ga u mnogim industrijskim proizvodima, pa i u duvanskom dimu.
Povećava rizik od raka
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je još 2015. godine, upozorila je da akrilamid u hrani javni zdravstveni problem i da potencijalno povećava rizik od razvoja karcinoma svih starosnih doba.
U EU je godine 2018. stupila na snagu uredba koja je ograničila akrilamid u hrani u EU.
Stručnjaci upozoravaju da je akrilamida ima u većim količinama u kafi, čipsu i krompirićima, keksu i krekerima, ali ga ima i u žitaricama i pekarskim proizvodima.
Kako se navodi, prisutan je i u suvom voću, crnim maslinama, pečenom povrću, a sadrže ga i određeni prženi orašasti plodovi, pa čak i hrana za bebe.
Preporuka je da bi trebalo smanjiti njegov unos u organizam. U početku izaziva probleme sa nervnim sistemom, ali su mnoge studije ukazale i na vezu akrilamida sa bolestima tumora.
B.G./RTS/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com