Najoštrija rezolucija EP o Srbiji ikada: Raskrinkavanje Vučićevog režima

U Evropskom parlamentu se na plenarnom zasedanju u utorak (21. oktobar) raspravljalo o političkoj krizi u Srbiji, padu nadstrešnice, studentskim protestima, policijskoj represiji, Marku Kričku, slobodi mediji, stanju demokratije uopšte. Pojedini evropski poslanici kažu da je to najoštrija rezolucija o jednoj zemlji koja ima status kandidata za članstvo u Evrooskoj uniji ikada.

U rezoluciji se eksplicitno navodi da EP oštro osuđuje državno nasilje, zastrašivanja građana i proizvoljna hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji, piše portal Savremena politika.

Osuđuju se i medijske kampanje blaćenja, zastrašivanje nezavisnoh medija i zloupotreba ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata. Pozivaju se visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje.

Dodatno, osuđuje se i upotreba nezakonitih nadzornih softvera, kao što su Pegasus, Cellebrite i Novi Spy. Takođe se izražava zabrinutost zbog upotrebe zvučnih uređaja dugog dometa (LRAD) i široke primene suzavca protiv civila.

U uvodu predloga rezolicije, koji je usaglašan sa većinom u EP, se detaljno navode svi prekršaji vlasti Aleksandra Vučića po pitanju demokratskih standarda od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, što je poruka da se u Strazburu i Briselu pomno prati šta se dešava u Srbiji.

Usvojena najoštrija Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji do sada

Šta ovako oštre osude EP znače?

Urednik portala „European Western Balkans“ Nemanja Todorović Štiplija za „Vreme“ kaže da nova rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji predstavlja „najdirektniji i najkritičniji dokument koji je do sada napisan o političkim prilikama u zemlji”.

„Kada se u tekstu otvoreno imenuju odgovorni za represiju, normalizaciju nasilja i urušavanje institucija, jasno je da se ne misli na apstraktne procese, već na konkretan sistem moći koji oličava Aleksandar Vučić i njegov najbliži krug saradnika”, pojašnjava Štiplija.

Predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović  za „Vreme“ takođe ukazuje na to da se u rezoluciji nedvosmisleno precizira odgovornost režima za eskalaciju nasilja tokom protesta u proteklih godinu dana.

„Rekao bih da rezolucija predstavlja malu, ali nikako nebitnu pobedu svih studenata, građana, kao i opozicionih stranaka koji su se u proteklih godinu dana zalagali za osnovne principe demokratije na kojima se temelji EU”, naglašava Majstorović.

Smatra da je značajno što će ova rezolucija biti dostavljena svim parlamentima država članica EU, pa će i javnost Evropske unije moći da se upozna sa prirodom demokratskog pokreta u Srbiji i sa prirodom nasilja za koje je odgovoran naprednjački režim u Beogradu.

Majstorović dodaje da  je novina u ovoj rezoluciji naznaka da će se tražiti zvanično uvođenje sankcija prema pojedincima za koje se ustanovi da krše zakon i ugrožavaju ljudska prava.

„Do sada ovakvu inicijativu nismo videli. Kako bi ona zaživela potrebno je da je prihvati Evropska komisija, da države članice postignu konsenzus oko uvođenja takvih sankcija pojedincima. Međutim, i sam poziv institucijama EU da se na neki način odrede prema sankcionisanju pojedinaca za koje se utvrdilo da su kršili zakone i ljudska prava predstavlja značajan pomak”, objašnjava Majstorović.

U raspravi o stanju u Srbiji je takođe jasno rečeno da bi Beogradu mogla da se uskrati finansijska podrška iz budžeta EU ukoliko se stvari ne poprave nabolje.

Opozicija: Evropa želi promene

Srpska parlamentarne opozicione partije tvrde da EU konačno želi da vidi promene u Srbiji.

Poslanik iz Zeleno-levog fronta u Narodnoj skupštini Radomir Lazović izjavio je za „Danas“ nakon održane sednice Anketne komisije u Evropskom parlamentu u Strazburu da je „ovo dokaz da Evropa želi promene u Srbiji“.

„Mislim da ne treba kriti zadovoljstvo zbog ovoga što se dešava, ovo širi optimizam da imamo podršku u Evropskom parlamentu, kao i širom Evrope. Pet grupa je iniciralo rezoluciju o Srbiji, tri grupe su pozvale Anketnu komisiju i to predstavlja veliku podršku za građane Srbije pre svega. Zadovoljan sam i zahvaljujem se svim poslaničkim grupama iz Srbije koje su iskoristile svoje kontakte da u Evropskom parlamentu dođemo do ovoga“, pojasnio je Lazović.

Majstorović ukazuje da uprkos činjenici da građani i studenti ne žele da proteste vezuju sa procesom evropskih integracija, cilj Evrope i studenata je definitivno jednak – „više demokratije, više demokratskih institucija, pravedni, fer i slobodni izbori, slobodni mediji na osnovu kojih će građani prikljupati informacije i donositi slobodan sud o svakodnevnim pojavama u društvu, nezavisno pravosuđe”.

Šta za građane Srbije znači ova rezolucija?

Veoma bitna poruka iz Strazbura za građane Srbije je da je režim Alkesandra Vučića raskrinkan, da evropski poslanici veoma dobro znaju šta se događa i da će oni koji sprovode nasilje i represiju snositi kosekvence. Do sada se sticao utisak da su veliki problemi sa kojima se suočavaju svi oni koji su se u Srbiji pobunili protiv bezakonja i vladavine jednog čoveka nevidljivi za institucije Evropske unije.

„Teško je reći da se Evropa ‘promenila’, pre bi se moglo reći da je prestala da se pretvara da ne vidi šta se događa u Srbiji. Ako u sredu tekst bude usvojen u ovom obliku, biće to najoštrija i najjasnija poruka Evropskog parlamenta Srbiji do sada, ne zato što se ton promenio, već zato što je istina postala preglasna da bi se mogla prećutati”, zaključuje Todorović Štiplija.

Majstorović objašnjava da ne treba očekivati da će ova rezolucija dovesti do nekakvog dramatičnog obrta, imajući u vidu da poslednju reč za proces pristupanja Srbije EU svakako imaju države članice.

„Njih 27 imaju različite interese, a nekakvi bilateralni interesi su u skladu sa sadašnjom politikom u Beogradu. Stoga ne treba očekivati da će u skorije vreme biti postignut konsenzus među njima u osudi onoga što se dešava u Srbiji”, ukazuje Majstorović.

Međutim, zaključuje on, to ne treba da obeshrabri grđane i studente i sve one koji protestuju, jer „demokratiju nam neće doneti niko iz Evropske unije, za demorkatiju moraju da se izbore građani. A ovakva rezolucija doprinosi vidljivosti protesta i boljem razumevanju onoga, za šta se građani, studenti i opozicija zalažu”.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!