Danas se u Evropskom parlamentu glasa o novoj rezoluciji o Srbiji za koju neki poslanici kažu da je najoštrija ikada, kada su pitanju zemlje koje imaju stastus kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Kakve posledice taj dokument može da ima
U Evropskom parlamentu se na plenarnom zasedanju u utorak (21. oktobar) raspravljalo o političkoj krizi u Srbiji, padu nadstrešnice, studentskim protestima, policijskoj represiji, Marku Kričku, slobodi mediji, stanju demokratije uopšte. Pojedini evropski poslanici kažu da je to najoštrija rezolucija o jednoj zemlji koja ima status kandidata za članstvo u Evrooskoj uniji ikada.
U rezoluciji se eksplicitno navodi da EP oštro osuđuje državno nasilje, zastrašivanja građana i proizvoljna hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji, piše portal Savremena politika.
Osuđuju se i medijske kampanje blaćenja, zastrašivanje nezavisnoh medija i zloupotreba ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata. Pozivaju se visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje.
Dodatno, osuđuje se i upotreba nezakonitih nadzornih softvera, kao što su Pegasus, Cellebrite i Novi Spy. Takođe se izražava zabrinutost zbog upotrebe zvučnih uređaja dugog dometa (LRAD) i široke primene suzavca protiv civila.
U uvodu predloga rezolicije, koji je usaglašan sa većinom u EP, se detaljno navode svi prekršaji vlasti Aleksandra Vučića po pitanju demokratskih standarda od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, što je poruka da se u Strazburu i Briselu pomno prati šta se dešava u Srbiji.
Urednik portala „European Western Balkans“ Nemanja Todorović Štiplija za „Vreme“ kaže da nova rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji predstavlja „najdirektniji i najkritičniji dokument koji je do sada napisan o političkim prilikama u zemlji”.
„Kada se u tekstu otvoreno imenuju odgovorni za represiju, normalizaciju nasilja i urušavanje institucija, jasno je da se ne misli na apstraktne procese, već na konkretan sistem moći koji oličava Aleksandar Vučić i njegov najbliži krug saradnika”, pojašnjava Štiplija.
Predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović za „Vreme“ takođe ukazuje na to da se u rezoluciji nedvosmisleno precizira odgovornost režima za eskalaciju nasilja tokom protesta u proteklih godinu dana.
„Rekao bih da rezolucija predstavlja malu, ali nikako nebitnu pobedu svih studenata, građana, kao i opozicionih stranaka koji su se u proteklih godinu dana zalagali za osnovne principe demokratije na kojima se temelji EU”, naglašava Majstorović.
Smatra da je značajno što će ova rezolucija biti dostavljena svim parlamentima država članica EU, pa će i javnost Evropske unije moći da se upozna sa prirodom demokratskog pokreta u Srbiji i sa prirodom nasilja za koje je odgovoran naprednjački režim u Beogradu.
Majstorović dodaje da je novina u ovoj rezoluciji naznaka da će se tražiti zvanično uvođenje sankcija prema pojedincima za koje se ustanovi da krše zakon i ugrožavaju ljudska prava.
„Do sada ovakvu inicijativu nismo videli. Kako bi ona zaživela potrebno je da je prihvati Evropska komisija, da države članice postignu konsenzus oko uvođenja takvih sankcija pojedincima. Međutim, i sam poziv institucijama EU da se na neki način odrede prema sankcionisanju pojedinaca za koje se utvrdilo da su kršili zakone i ljudska prava predstavlja značajan pomak”, objašnjava Majstorović.
U raspravi o stanju u Srbiji je takođe jasno rečeno da bi Beogradu mogla da se uskrati finansijska podrška iz budžeta EU ukoliko se stvari ne poprave nabolje.
Opozicija: Evropa želi promene
Srpska parlamentarne opozicione partije tvrde da EU konačno želi da vidi promene u Srbiji.
Poslanik iz Zeleno-levog fronta u Narodnoj skupštini Radomir Lazović izjavio je za „Danas“ nakon održane sednice Anketne komisije u Evropskom parlamentu u Strazburu da je „ovo dokaz da Evropa želi promene u Srbiji“.
„Mislim da ne treba kriti zadovoljstvo zbog ovoga što se dešava, ovo širi optimizam da imamo podršku u Evropskom parlamentu, kao i širom Evrope. Pet grupa je iniciralo rezoluciju o Srbiji, tri grupe su pozvale Anketnu komisiju i to predstavlja veliku podršku za građane Srbije pre svega. Zadovoljan sam i zahvaljujem se svim poslaničkim grupama iz Srbije koje su iskoristile svoje kontakte da u Evropskom parlamentu dođemo do ovoga“, pojasnio je Lazović.
Majstorović ukazuje da uprkos činjenici da građani i studenti ne žele da proteste vezuju sa procesom evropskih integracija, cilj Evrope i studenata je definitivno jednak – „više demokratije, više demokratskih institucija, pravedni, fer i slobodni izbori, slobodni mediji na osnovu kojih će građani prikljupati informacije i donositi slobodan sud o svakodnevnim pojavama u društvu, nezavisno pravosuđe”.
Šta za građane Srbije znači ova rezolucija?
Veoma bitna poruka iz Strazbura za građane Srbije je da je režim Alkesandra Vučića raskrinkan, da evropski poslanici veoma dobro znaju šta se događa i da će oni koji sprovode nasilje i represiju snositi kosekvence. Do sada se sticao utisak da su veliki problemi sa kojima se suočavaju svi oni koji su se u Srbiji pobunili protiv bezakonja i vladavine jednog čoveka nevidljivi za institucije Evropske unije.
„Teško je reći da se Evropa ‘promenila’, pre bi se moglo reći da je prestala da se pretvara da ne vidi šta se događa u Srbiji. Ako u sredu tekst bude usvojen u ovom obliku, biće to najoštrija i najjasnija poruka Evropskog parlamenta Srbiji do sada, ne zato što se ton promenio, već zato što je istina postala preglasna da bi se mogla prećutati”, zaključuje Todorović Štiplija.
Majstorović objašnjava da ne treba očekivati da će ova rezolucija dovesti do nekakvog dramatičnog obrta, imajući u vidu da poslednju reč za proces pristupanja Srbije EU svakako imaju države članice.
„Njih 27 imaju različite interese, a nekakvi bilateralni interesi su u skladu sa sadašnjom politikom u Beogradu. Stoga ne treba očekivati da će u skorije vreme biti postignut konsenzus među njima u osudi onoga što se dešava u Srbiji”, ukazuje Majstorović.
Međutim, zaključuje on, to ne treba da obeshrabri grđane i studente i sve one koji protestuju, jer „demokratiju nam neće doneti niko iz Evropske unije, za demorkatiju moraju da se izbore građani. A ovakva rezolucija doprinosi vidljivosti protesta i boljem razumevanju onoga, za šta se građani, studenti i opozicija zalažu”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Aleksandar Vučić deli šakom i kapom poslednjih nedelja. Ali, on je strog tata, pa prvo smiruje sopstvenu „decu“. Naravno, njegova je poslednja i on ostaje neprikosnoveni neokrnjeni autoritet. Ovakvo ponašanje ima i psihološko objašnjenje
Rita Flores, čije je pravo ime Margarita Konovalova, tvrdi da je godinama bila pod pritiskom ruske službe bezbednosti i da je morala da prikuplja informacije
Visoki funkcioner SNS-a i ministar za javna ulaganja Darko Glišić optužio je „blokadere" za požare u Srbiji, ali nije izneo konkretne dokaze za tu tvrdnju
I ove nedelje izvorna postava podkasta „Ova situacija“ – Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm – analizira, komentariše i, kao i uvek, postavlja nezgodna pitanja
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
