Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koju je usvojena 22. oktobra ocenjena je kao najoštrija od svih dosadašnjih i njome se pre svega izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako Vlada Srbije može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koja je usvojena u sredu ocenjena je kao „daleko oštrija od svih prethodnih rezolucija“.
U Rezoluciji se pre svega izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako Vlada Srbije može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima.
Rezolucijom je iskazana jasna osuda nasilja koje inspiriše država, i njome se osuđuje državno nasilje, zastrašivanja građana i proizvoljna hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji.
Evropski parlament je Rezolucijom iskazao i „duboku zabrinutost zbog situacije u Srbiji koja je i dalje puna tenzija i polarizacije koji lako mogu da dovedu do nasilja“ i pozvao vlasti da „promovišu inkluzivno političko učešće“.
Rezolucijom se osuđuju i medijske kampanje blaćenja, zastrašivanje nezavisnih medija i zloupotreba ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata.
Osuda upotrebe „zvučnog topa“
Evropski parlament je Rezolucijom osudio upotrebu „zvučnog topa“ protiv mirnih demonstranata na velikom građanskom skupu 15. marta 2025. godine, pri čemu se EP poziva na relevantne izvore i traži punu istragu svih detalja.
Posebna zabrinutost se izražava zbog „raspoređivanja akustičnih uređaja dugog dometa“ i velike upotrebe suzavca protiv civila, a Rezolucija poziva na usvajanje i primenu „jasnih protokola o zakonitim tehnologijama za kontrolu mase i na uspostavljanje nezavisnih mehanizama nadzora“.
Evropski parlament smatra da je „srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija“ i izražava žaljenje „zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o tome da je urušavanje nadstrešnice bilo sabotaža ili teroristički napad“.
Evropski parlament je Rezolucijom osudio torturu nad studentima i naveo da je neophodno ispitati ulogu visokih oficira Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), pri čemu je Marka Krička posebno istaknuto.
Rezolucija poziva i na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih navoda „o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvorima, mučenju, seksualnom nasilju nad pritvorenima, politički motivisanim krivičnim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava“.
Rezolucijom je izražena ozbiljna zabrinutost „zbog brojnih izveštaja da su osobe sa kriminalnim dosijeima mobilisane od strane vladajuće stranke za aktivnosti kontramitinga“.
Dodaje se da su oni napadali demonstrante pirotehničkim sredstvima, dodatno podižući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji.
Osuđuju se i incidenti protiv pripadnika nacionalnih manjina i upotreba etničkih uvreda u provladinim medijima kako bi ih targetirali.
Vlasti Srbije pozivaju se da omoguće siguran povratak svih građana koji su napustili zemlju usled političke represije, zastrašivanja ili straha od progona, i da garantuju njihovu potpunu zaštitu.
Vesić i Momirović odgovorni za štetu
Rezolucija pominje i nekadašnje ministre Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, pri čemu EP ukazuje na njih kao odgovorne za štetu u budžetu u vezi sa železničkom stanicom u Novom Sadu.
Rezolucijom se traži i da bude zaustavlejna isplata novca Srbiji iz plana rasta, sve dok ne budu urađene ključne stvari, a zahteva se i sankcionisanje pojedinaca.
Osuđuje se i upotreba nezakonitih nadzornih softvera, kao što su Pegasus, Cellebrite i Novi Spy.
U uvodu Rezolicije detaljno su navedeni svi prekršaji vlasti Aleksandra Vučića po pitanju demokratskih standarda od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Prema navodima N1, Evropska narodna partija, u kojoj vladajuća Srpska napredna stranka od 2016. godine ima status pridruženog člana, pokušala je da ublaži deo teksta Rezolucije, ali im to nije pošlo za rukom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da Sjedinjene Američke Države imaju „veoma dobre odnose sa Srbijom“, odgovarajući na pitanje novinara o strateškom dijalogu Beograda i Vašingtona.
Student Petar Živković tvrdi da je nedeljama praćen, a da je u noći između 3. i 4. oktobra ispred svoje zgrade video načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička. Na vanrednoj konferenciji Studentske liste izneo je i tvrdnje o praćenju automobila i sumnji da je vozilo bilo opremljeno uređajem za prisluškivanje ili GPS praćenje
„Ideje su starije od funkcija, veće od pojedinaca i trajnije od organizacija“, navedeno je u zajedničkom saopštenju 16 funkcionera i članova SPS-a koji su napustili tu partiju samo nekoliko nedelja pred vanredne parlamentarne izbore
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
