Šta kažu mladi koji se bave pitanjima pomirenja i očuvanja mira na Zapadnom Balkanu i koliko su zapravo mladi uključeni u ceo proces? Konačno, šta je ključ ka pomirenju
„Kada sam išla na svoj prvi program na temu pomirenja tada su, između ostalog, neke američke organizacije bile sponzori tog programa i imala sam situaciju da mi ljudi govore: ’Jao pa ti radiš za njih, da li je to moguće?’. To što sam bila učesnica tih projekata ne znači da sam ja, na primer, odstupila od javnih politika svoje države, to ne znači da ja manje volim svoju državu. Mislim da imamo mnogo više stvari koje nas vezuju nego stvari koje nas razdvajaju“, kaže za „Vreme“ pravnica Aleksandra Milošević, jedna od panelistkinja događaja Mladi lideri (Youth Leaders) koji organizuju Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i IRI (International Republican Institute).
Razračunavanje sa ratovima svojih roditelja – tema je panela koji je održan u sredu, 20. novembra, na kome su učestvovali mladi lideri iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i sa Kosova.
Ova panel-diskusija imala je za cilj da istraži ključnu ulogu mladih ka pomirenju širom regiona, uz uvide panelistkinja koje su učesnice BSC programa za mlade lidere.
Mladi nisu uključeni dovoljno u mirovnim inicijativama
Raspravljalo se i na temu koliko su mladi uključeni u dominantnim mirovnim inicijativama.
Milošević lično smatra da mladi nisu uključeni dovoljno.
„Mi imamo gomilu nekih programa koji dolaze iz nevladinog sektora koji to nude, ali mislim da generalno neki vladajući narativ i mentalitet negde ne dozvoljava ljudima da se uključe u to“, ukazuje sagovornica „Vremena“.
Panelistkinja iz Bosne i Hercegovine i pripravnica u Multidisciplinarnom Institutu za međunarodno rešavanje konflikata, Nedžla Kurtćehajić za „Vreme“ kaže da su mladi koji dolaze iz „mirovnjačke“ sredine, čiji roditelji imaju dobar uticaj, uvek otvoreni za saradnju i učestvuju na takvim projektima.
„Nažalost, mislim da smo malo u deficitu ljudi koji dolaze iz drugačijih sredina. Bilo bi jako dobro ako bismo imali neki uticaj na te ljude kako bi se i oni doveli, kako bi i oni sebe izožili tim nekim narativima na koje nisu navikli, nešto što bi njima bilo, sigurna sam, neka pozitivna transformacija u kontekstu razmišljanja, razumevanja, izgradnje tolerancije prema drugom i drugačijem“, objašnjava Kurtćehajić.
Znanje je ključ
Na pitanje šta je ključ ka pomirenju, Milošević naglašava da je znanje ključ svega. „Odatle mora da se počne. Moji su učestvovali u ratnim dejstvima, znači nije da sam gledala svet kroz neke ružičaste naočare. Vrlo se sećamo raznih stvari iz devedesetih godina, od rata sa Bosnom, sankcija i bombardovanja 1999. Mislim da problem kako pristupiti dalje pomirenju postoji baš zbog tog nekog nedostatka edukacije i informacija. To je neka praznina koja mora da se popuni, a trenutno se popunjava onim što mu se najlakše daje, a to su nažalost neki pogrešni narativi.“
Kurtćehajić dodaje da je glavna stvar u tome da nema privilegovanih stavova – „svi smo mi ovde u jednoj velikoj priči i svačija je legitimna i svako ima pravo na nju, ali mora postojati taj neki kanal za razumevanje i za izgradnju empatije“.
„Mi nikada nećemo znati ko je ispalio prvi metak niti šta se u tom smeru desilo, a moramo da dobijemo prostor da o tome razgovaramo i da prosto prihvatimo da je bilo problema sa svih strana i da smo neke od problema prouzrokovali i mi i da onda sa tim načinom krenemo u rešavanje istih“, zaključuje Aleksandra Milošević.
Jedan službenik srpskog državnog preduzeća namenske industrije navodno je stradao na ulici u Moskvi pre mesec dana. Srpske službe od ruskih zasad nisu dobile nikakve informacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će lično podneti krivične prijave protiv svih koji su učestvovali „u hajci za uništenje“ investicije u Generalštab. Istakao da su Srbi majstori „propuštenih prilika“ i pomenuo komšiju i crkavanje krave
Govoreći o Ćacilendu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će lično pokušati da zamoli okupljene da se povuku i oslobode saobraćajnice, uz napomenu da nije siguran da li će njegov apel biti prihvaćen
Leks specijalis ostaje na snazi, što znači da režim ništa ne sprečava da umesto Džareda Kušnera pronađe drugog investitora i sruši Generalštab. Da li će leks specijalis za Generalštab poslužiti kao što je poslužio Leks Tenis, koji je odabranim investitorima omogućio unosne zakupe poljoprivrednog zemljišta
Tužiteljka u penziji Bojana Paunović u razgovoru za „Vreme" objašnjava koje pravne korake bi Više javno tužilaštvo trebalo da preduzme nakon što je snimak Pavla Bihalija dospeo u javnost, u kome je naveo da mu je prihvatljivije „biti ker nego da završi u zatvoru“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
