Šta kažu mladi koji se bave pitanjima pomirenja i očuvanja mira na Zapadnom Balkanu i koliko su zapravo mladi uključeni u ceo proces? Konačno, šta je ključ ka pomirenju
„Kada sam išla na svoj prvi program na temu pomirenja tada su, između ostalog, neke američke organizacije bile sponzori tog programa i imala sam situaciju da mi ljudi govore: ’Jao pa ti radiš za njih, da li je to moguće?’. To što sam bila učesnica tih projekata ne znači da sam ja, na primer, odstupila od javnih politika svoje države, to ne znači da ja manje volim svoju državu. Mislim da imamo mnogo više stvari koje nas vezuju nego stvari koje nas razdvajaju“, kaže za „Vreme“ pravnica Aleksandra Milošević, jedna od panelistkinja događaja Mladi lideri (Youth Leaders) koji organizuju Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i IRI (International Republican Institute).
Razračunavanje sa ratovima svojih roditelja – tema je panela koji je održan u sredu, 20. novembra, na kome su učestvovali mladi lideri iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i sa Kosova.
Ova panel-diskusija imala je za cilj da istraži ključnu ulogu mladih ka pomirenju širom regiona, uz uvide panelistkinja koje su učesnice BSC programa za mlade lidere.
Mladi nisu uključeni dovoljno u mirovnim inicijativama
Raspravljalo se i na temu koliko su mladi uključeni u dominantnim mirovnim inicijativama.
Milošević lično smatra da mladi nisu uključeni dovoljno.
„Mi imamo gomilu nekih programa koji dolaze iz nevladinog sektora koji to nude, ali mislim da generalno neki vladajući narativ i mentalitet negde ne dozvoljava ljudima da se uključe u to“, ukazuje sagovornica „Vremena“.
Panelistkinja iz Bosne i Hercegovine i pripravnica u Multidisciplinarnom Institutu za međunarodno rešavanje konflikata, Nedžla Kurtćehajić za „Vreme“ kaže da su mladi koji dolaze iz „mirovnjačke“ sredine, čiji roditelji imaju dobar uticaj, uvek otvoreni za saradnju i učestvuju na takvim projektima.
„Nažalost, mislim da smo malo u deficitu ljudi koji dolaze iz drugačijih sredina. Bilo bi jako dobro ako bismo imali neki uticaj na te ljude kako bi se i oni doveli, kako bi i oni sebe izožili tim nekim narativima na koje nisu navikli, nešto što bi njima bilo, sigurna sam, neka pozitivna transformacija u kontekstu razmišljanja, razumevanja, izgradnje tolerancije prema drugom i drugačijem“, objašnjava Kurtćehajić.
Znanje je ključ
Na pitanje šta je ključ ka pomirenju, Milošević naglašava da je znanje ključ svega. „Odatle mora da se počne. Moji su učestvovali u ratnim dejstvima, znači nije da sam gledala svet kroz neke ružičaste naočare. Vrlo se sećamo raznih stvari iz devedesetih godina, od rata sa Bosnom, sankcija i bombardovanja 1999. Mislim da problem kako pristupiti dalje pomirenju postoji baš zbog tog nekog nedostatka edukacije i informacija. To je neka praznina koja mora da se popuni, a trenutno se popunjava onim što mu se najlakše daje, a to su nažalost neki pogrešni narativi.“
Kurtćehajić dodaje da je glavna stvar u tome da nema privilegovanih stavova – „svi smo mi ovde u jednoj velikoj priči i svačija je legitimna i svako ima pravo na nju, ali mora postojati taj neki kanal za razumevanje i za izgradnju empatije“.
„Mi nikada nećemo znati ko je ispalio prvi metak niti šta se u tom smeru desilo, a moramo da dobijemo prostor da o tome razgovaramo i da prosto prihvatimo da je bilo problema sa svih strana i da smo neke od problema prouzrokovali i mi i da onda sa tim načinom krenemo u rešavanje istih“, zaključuje Aleksandra Milošević.
Pripadnici Službe za borbu protiv terorizma uhapsili su bivšeg pripadnika Žandarmerije M.J. (43) iz Mladenovca zbog sumnje da je pozivao građane na nasilnu promenu ustavnog uređenja i svrgavanje predsednika Srbije
U pismu koje je Zbor građana Novog Pazara uputio predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu navedeno je da Vučićev režim „u Sandžaku sprovodi sistemsku represiju“
„Želimo da Evropa da bude jača, Evropa mora da preživi, jer su dva svetska rata dokaz da je naša sudbina povezana“, rekao je državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio
Prenoseći svoje utiske povodom Minhenske bezbednosne konferencije predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je „da svi govore da žele mir, a da svi zapravo žele poraz one druge strane“. To je zaista paradoks, istovetan onome da se on zalaže za demokratiju u Srbiji, a zapravo želi da zacementira svoju autokratiju
Aleksandar Vučić izjavio je da u Minhenu nikada više nije video ljudi u uniformama, kao i da svi pričaju o ratu. Brinu ga, kaže, i susedi
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
