U Srbiji je samo 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, što je značajan zaostatak za EU i državama članicama, kao što je na primer Hrvatska u kojoj je taj procenat 96,5 odsto. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto) i Albanija (26 odsto)
Iako je obezbeđen značajan novac za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, realizacija projekata te kritične infrastrukture nailazi na dosta poteškoća, od preklapanja nadležnosti, ograničenih kapaciteta institucija na svim nivoima, finansijske neodrživosti sektora do nedovoljnog održavanja objekata i sistema i netransparentnosti aranžmana kroz koje se finansira gradnja takvih sistema.
U Srbiji trenutno postoji pedesetak postrojenja za tretman otpadnih voda od kojih oko jedne trećine realno nije u funkciji. Ostatak, uz par izuzetaka, samo formalno radi, piše u analizi koju je nedavno objavilo Ministarstvo građevinarstva.
Procenat otpadnih voda koje se u Srbiji prečišćava pre ispuštanja u skladu sa standardima Evropske unije je oko 10 odsto, a održavanje postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji uglavnom je nedovoljno i neadekvatno što tokom vremena dovodi do toga da pojedina postrojenja bivaju zapuštena, ponekad i napuštena, piše Nova ekonomija.
Na začelju Evrope
Srbija, u kojoj je 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, značajno zaostaje za EU i državama članicama. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto), Albanija (26 odsto) ili Hrvatska (96,5 odsto).
„Ako se zna da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, treba da postoji 359 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda da bi dostigli standarde EU koji trenutno važe u ovoj oblasti, jasno je da se naša država nalazi na početku rešavanja ovog problema“, kaže vanredni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Đukić.
On je naveo da se prema zvaničnim podatcima iz 2021. godine u Srbiji samo oko 15 odsto otpadnih voda sakupljenih javnim kanalizacionim sistemima prečišćava pre ispuštanja.
„Posmatrano za celu Srbiju, procenat otpadnih voda koje se prečišćava pre ispuštanja u skladu sa EU standardima je oko 10 odsto. Prema ovom pokazatelju Srbija je trenutno na začelju Evrope. Najveći naši gradovi kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pančevo, Požarevac, Kraljevo, Čačak, Užice, Novi Pazar, itd. još uvek nemaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“, rekao Đukić.
Bez procedure i jasnih uputstava
U Srbiji je trenutno u toku realizacija nekoliko programa za projektovanje i izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a njihovom realizacijom biće obuhvaćeno skoro 200 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i razvoj kanlizacije u više od 70 jedinica lokane samouprave.
Đukić je naveo da realizacija takvih infrastrukturnih projekata uvek nosi u probleme u realizaciji kao što su preklapanje nadležnosti, ograničeni kapaciteti institucija na svim nivoima, finansijska neodrživost sektora, nedovoljno održavanje objekata i sistema, nedovoljna koordinacija aktivnosti i izveštavanje.
On je ukazao da je to dovelo do toga da nisu formirane procedure i jasnih uputstava, u formi regulative ili preporuka, za realizaciju takvih projekata.
Nisu rešeni prioriteti
Đukić je naveo da je problem i to što nijedan prioritet koji se nalazi u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, a koja je usvojena 2016. godine, do danas nije rešen.
Naveo je da su i postojeći cene komunalnih usluga kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama i gradovima u Srbiji daleko ispod realnog nivoa koji bi obezbedio potrebna finansijska sredstva za pravilan rad i adekvatno održavanje kanalizacionih sistema i postrojenja za prečišćavanje.
Poseban problem je nedostatak kvalifikovanih kadrova i nedovoljna ulaganja u sektor obrazovanja i istraživanja u toj oblasti.
Đukić je naveo da se kod izrade planske i tehničke dokumentacije javljaju problemi kao što su kompleksnost i sporost u realizaciji planskih dokumenta i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa za postrojenja za prečišćavanje, i ograničen kapacitet domaćih projektantskih i konsultantskih firmi usled vešedecenijskog podinvestiranja u oblast kanalizacije i prečišćavanje otpadnih voda.
Aktivista iz Raške Veljko Raković uhapšen je zbog sumnje da je "ugrozio bezbednost" Aleksandra Vučića objavama na društvenim mrežama, a njegov advokat kaže da mu je određen pritvor od 48 sati
U pucnjavi koja se oko 16 sati dogodila ispred jednog lokala u Bulevaru kralja Aleksandra na Zvezdari, a prema nezvaničnim informacijama nema povređenih
SAD su produžile odluku koja im omogućava da sankcionišu pojedince, firme i organizacije sa Zapadnog Balkana koje povezuju sa destabilizacijom regiona, korupcijom ili podrivanjem međunarodnih sporazuma
Novi objekat planiran je na parceli između Tašmajdanskog parka, Crkve Svetog Marka i Bulevara kralja Aleksandra, u okviru kulturno-istorijske celine
Zbog čega potpredsednik SPS-a Branko Ružić tvrdi da se neće odazvati pozivu Ivice Dačića da socijalisti učestvuju na naprednjačkom mitingu 27. juna
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
