U Srbiji je samo 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, što je značajan zaostatak za EU i državama članicama, kao što je na primer Hrvatska u kojoj je taj procenat 96,5 odsto. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto) i Albanija (26 odsto)
Iako je obezbeđen značajan novac za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, realizacija projekata te kritične infrastrukture nailazi na dosta poteškoća, od preklapanja nadležnosti, ograničenih kapaciteta institucija na svim nivoima, finansijske neodrživosti sektora do nedovoljnog održavanja objekata i sistema i netransparentnosti aranžmana kroz koje se finansira gradnja takvih sistema.
U Srbiji trenutno postoji pedesetak postrojenja za tretman otpadnih voda od kojih oko jedne trećine realno nije u funkciji. Ostatak, uz par izuzetaka, samo formalno radi, piše u analizi koju je nedavno objavilo Ministarstvo građevinarstva.
Procenat otpadnih voda koje se u Srbiji prečišćava pre ispuštanja u skladu sa standardima Evropske unije je oko 10 odsto, a održavanje postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji uglavnom je nedovoljno i neadekvatno što tokom vremena dovodi do toga da pojedina postrojenja bivaju zapuštena, ponekad i napuštena, piše Nova ekonomija.
Na začelju Evrope
Srbija, u kojoj je 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, značajno zaostaje za EU i državama članicama. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto), Albanija (26 odsto) ili Hrvatska (96,5 odsto).
„Ako se zna da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, treba da postoji 359 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda da bi dostigli standarde EU koji trenutno važe u ovoj oblasti, jasno je da se naša država nalazi na početku rešavanja ovog problema“, kaže vanredni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Đukić.
On je naveo da se prema zvaničnim podatcima iz 2021. godine u Srbiji samo oko 15 odsto otpadnih voda sakupljenih javnim kanalizacionim sistemima prečišćava pre ispuštanja.
„Posmatrano za celu Srbiju, procenat otpadnih voda koje se prečišćava pre ispuštanja u skladu sa EU standardima je oko 10 odsto. Prema ovom pokazatelju Srbija je trenutno na začelju Evrope. Najveći naši gradovi kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pančevo, Požarevac, Kraljevo, Čačak, Užice, Novi Pazar, itd. još uvek nemaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“, rekao Đukić.
Bez procedure i jasnih uputstava
U Srbiji je trenutno u toku realizacija nekoliko programa za projektovanje i izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a njihovom realizacijom biće obuhvaćeno skoro 200 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i razvoj kanlizacije u više od 70 jedinica lokane samouprave.
Đukić je naveo da realizacija takvih infrastrukturnih projekata uvek nosi u probleme u realizaciji kao što su preklapanje nadležnosti, ograničeni kapaciteti institucija na svim nivoima, finansijska neodrživost sektora, nedovoljno održavanje objekata i sistema, nedovoljna koordinacija aktivnosti i izveštavanje.
On je ukazao da je to dovelo do toga da nisu formirane procedure i jasnih uputstava, u formi regulative ili preporuka, za realizaciju takvih projekata.
Nisu rešeni prioriteti
Đukić je naveo da je problem i to što nijedan prioritet koji se nalazi u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, a koja je usvojena 2016. godine, do danas nije rešen.
Naveo je da su i postojeći cene komunalnih usluga kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama i gradovima u Srbiji daleko ispod realnog nivoa koji bi obezbedio potrebna finansijska sredstva za pravilan rad i adekvatno održavanje kanalizacionih sistema i postrojenja za prečišćavanje.
Poseban problem je nedostatak kvalifikovanih kadrova i nedovoljna ulaganja u sektor obrazovanja i istraživanja u toj oblasti.
Đukić je naveo da se kod izrade planske i tehničke dokumentacije javljaju problemi kao što su kompleksnost i sporost u realizaciji planskih dokumenta i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa za postrojenja za prečišćavanje, i ograničen kapacitet domaćih projektantskih i konsultantskih firmi usled vešedecenijskog podinvestiranja u oblast kanalizacije i prečišćavanje otpadnih voda.
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
