U Srbiji je samo 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, što je značajan zaostatak za EU i državama članicama, kao što je na primer Hrvatska u kojoj je taj procenat 96,5 odsto. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto) i Albanija (26 odsto)
Iako je obezbeđen značajan novac za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, realizacija projekata te kritične infrastrukture nailazi na dosta poteškoća, od preklapanja nadležnosti, ograničenih kapaciteta institucija na svim nivoima, finansijske neodrživosti sektora do nedovoljnog održavanja objekata i sistema i netransparentnosti aranžmana kroz koje se finansira gradnja takvih sistema.
U Srbiji trenutno postoji pedesetak postrojenja za tretman otpadnih voda od kojih oko jedne trećine realno nije u funkciji. Ostatak, uz par izuzetaka, samo formalno radi, piše u analizi koju je nedavno objavilo Ministarstvo građevinarstva.
Procenat otpadnih voda koje se u Srbiji prečišćava pre ispuštanja u skladu sa standardima Evropske unije je oko 10 odsto, a održavanje postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji uglavnom je nedovoljno i neadekvatno što tokom vremena dovodi do toga da pojedina postrojenja bivaju zapuštena, ponekad i napuštena, piše Nova ekonomija.
Na začelju Evrope
Srbija, u kojoj je 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, značajno zaostaje za EU i državama članicama. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto), Albanija (26 odsto) ili Hrvatska (96,5 odsto).
„Ako se zna da u Srbiji, bez Kosova i Metohije, treba da postoji 359 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda da bi dostigli standarde EU koji trenutno važe u ovoj oblasti, jasno je da se naša država nalazi na početku rešavanja ovog problema“, kaže vanredni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Đukić.
On je naveo da se prema zvaničnim podatcima iz 2021. godine u Srbiji samo oko 15 odsto otpadnih voda sakupljenih javnim kanalizacionim sistemima prečišćava pre ispuštanja.
„Posmatrano za celu Srbiju, procenat otpadnih voda koje se prečišćava pre ispuštanja u skladu sa EU standardima je oko 10 odsto. Prema ovom pokazatelju Srbija je trenutno na začelju Evrope. Najveći naši gradovi kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pančevo, Požarevac, Kraljevo, Čačak, Užice, Novi Pazar, itd. još uvek nemaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“, rekao Đukić.
Bez procedure i jasnih uputstava
U Srbiji je trenutno u toku realizacija nekoliko programa za projektovanje i izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a njihovom realizacijom biće obuhvaćeno skoro 200 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i razvoj kanlizacije u više od 70 jedinica lokane samouprave.
Đukić je naveo da realizacija takvih infrastrukturnih projekata uvek nosi u probleme u realizaciji kao što su preklapanje nadležnosti, ograničeni kapaciteti institucija na svim nivoima, finansijska neodrživost sektora, nedovoljno održavanje objekata i sistema, nedovoljna koordinacija aktivnosti i izveštavanje.
On je ukazao da je to dovelo do toga da nisu formirane procedure i jasnih uputstava, u formi regulative ili preporuka, za realizaciju takvih projekata.
Nisu rešeni prioriteti
Đukić je naveo da je problem i to što nijedan prioritet koji se nalazi u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, a koja je usvojena 2016. godine, do danas nije rešen.
Naveo je da su i postojeći cene komunalnih usluga kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama i gradovima u Srbiji daleko ispod realnog nivoa koji bi obezbedio potrebna finansijska sredstva za pravilan rad i adekvatno održavanje kanalizacionih sistema i postrojenja za prečišćavanje.
Poseban problem je nedostatak kvalifikovanih kadrova i nedovoljna ulaganja u sektor obrazovanja i istraživanja u toj oblasti.
Đukić je naveo da se kod izrade planske i tehničke dokumentacije javljaju problemi kao što su kompleksnost i sporost u realizaciji planskih dokumenta i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa za postrojenja za prečišćavanje, i ograničen kapacitet domaćih projektantskih i konsultantskih firmi usled vešedecenijskog podinvestiranja u oblast kanalizacije i prečišćavanje otpadnih voda.
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
