Foto: Pete Linfoth/Piaxabay
Za veći deo globalne ekonomije 2023. će biti teška godina jer su glavni motori globalnog rasta - SAD, Evropska unija i Kina - doživeli slabljenje ekonomske aktivnosti, izjavila je šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva
„Nova godina će biti teža od godine koju ostavljamo za sobom. Zašto? Zato što tri velike ekonomije – SAD, EU i Kina – istovremeno usporavaju“, izjavila je šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva za američku televiziju CBS.
U oktobru je MMF smanjio svoje prognoze za globalni ekonomski rast u 2023. zbog rata u Ukrajini, inflacije i visokih kamatnih stopa koje su uvele centralne banke, poput Federalnih rezervi SAD. Kina je u međuvremenu ukinula politiku nulte tolerancije na kovid i krenula u otvaranje ekonomije, iako broj novozaraženih korona virusom raste. „Prvi put za 40 godina, rast Kine 2022. će verovatno biti na nivou ili ispod globalnog rasta“, rekla je Georgijeva. Ona očekuje da će skok novozaraženih kovidom dodatno pogoditi kinesku ekonomiju, što će otežati regionalni i globalni rasa.
Američka ekonomija, prema njenim rečima, mogla bi da izbegne direktan udarac koji će pogoditi trećinu svetskih ekonomija. „SAD su najotpornije i možda mogu da izbegnu recesiju. Vidimo da tržište rada ostaje prilično snažno“, kaže Georgijeva. Ali ta činjenica sama po sebi predstavlja rizik jer može usporiti Federalne rezerve u pokušajima da vrate inflaciju na ciljani nivo od dva odsto, jer „ako je tržište rada veoma snažno, Federalne rezerve će možda morati duže da zadrže više kamatne stope kako bi smanjile inflaciju“.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vreme” objavljuje presudu Višeg suda u Nišu generalu Milosavu Simoviću u kojoj stoji koje je podatke i kome predavao zbog čega je osuđen na šest meseci kućnog pritvora
Izbori za članove Visokog saveta tužilaštva se održavaju na četiri biračka mesta. Ekspertska zajednica odavno je upozorila da će vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom
Na prvoj liniji odbrane režima Aleksandra Vučića, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić kritikuje izveštavanje "blokadersko-tajkunskih medija"o hapšenju osumnjičenih za pripremanje atentat na predsednika Srbije. To je "prešlo sve granice normalnog i pristojnog“, uzviknula je
Tačno godinu dana nakon što su pešačili do Niša, studenti juga Srbije ponovo izlaze na put. Ovoga puta marširaju od Vranja do Bujanovca, uz podršku građana, glumca Dragana Gagija Jovanovića i Beogradskog sindikata
I pre nego što su lokalni izbori raspisani, u pojedinim opštinama kampanja je već bila u punom jeku. U Smederevskoj Palanci poslednjih nedelja smenjuju se ministarske posete, besplatni preventivni pregledi i obećanja o investicijama - obrazac funkcionerske kampanje poznat iz ranijih izbornih ciklusa
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
