Autori fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja objavili su da je ovaj spomenik kulture iz 12. veka pod zaštitom Uneska oštećen, tvrde da za to znaju Ministarstvo kulture i informisanja, Narodni muzej, Narodna biblioteka Srbije i Srpska akademija nauka i umetnosti, i optužuju ih za zaveru ćutanja o skrnavljenju.
Direktor Autorske izdavačke zadruge (AIZ) koja je objavila faksimil Miroslavljevog jevanđelja Veljko Topalović kaže da su prilikom restauracije ove knjige u Narodnom muzeju 1999/98. godine, pogrešno složene njene stranice, da nakon prve ide četrnaesta a ne druga. U originalnoj verziji na drugoj strani je veliki inicijal slova B bojen zlatom, kojim počinje drugo začalo Jevanđelja po Jovanu.
Ovu tvrdnju potkrepljuje fotografijama sa snimka realizovanog 8. septembra prošle godine u SANU, koji su zabeležile kamere RTS-a prilikom predstavljanja završetka digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja.
Šta je sa ostalim stranama ne znaju, zato što SANU još uvek nije objavila svoje izdanje, najavljuje da će ga dati na uvid isključivo naručiocu posla – Ministarstvu kulture i informisanja. Od prozvanih institucija do sad se još uvek niko nije oglasio.
Do sada je dva fototipska izdanja Miroslavljevog jevanđelja objavio AIZ Dosije u saradnji sa još nekoliko izdavača. Prvo je iz 1998, a drugo iz 2019. godine. Poznato je kao Zlatni faksimil zato što je postignuta neverovatno verna reprodukcija zlatnih detalja.
Državi nije bio po volji ni jedan od ova dva faksimila. U vreme Slobodana Miloševića je Dosijeovo Miroslavljevo jevanđelje bilo zabranjeno kao nelegalno. Kasnije srpske vlade, iako su ga poklanjale prilikom drđavnih poseta, o faksimilima su govorile kao o „piratskim izdanjima“, tvrdeći da su urađena bez dozvole države.
Da to nije baš tako, svedoči pismeni sporazum između Dosijea i nekadašnjeg direktora Narodnog muzeja Jefte Jeftovića kojim je data dozvola za fotografisanje Miroslavljevog jevanđelja. Jedna privatna fotografija snimljena tokom rada u Narodnom muzeju potvrđuje da je sve rađeno u saradnji sa tom institucijom. Pomenuti sporazum je dostupan u Muzeju knjiga Adligat, a fotografija se nalazi u Dosijeovoj arhivi.
U Dosijeu imaju još dokaza da njihova fototipska izdanja nisu piratska – jedan je, na primer, dozvola za izvoz dela tiraža koju im je izdao nekadašnji ministar kulture Željko Simić.
Ova netrpeljivost države i njenih institucija prema Dosijeu poklapa se sa namerama i pokušajima države da sama uradi fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja. Još 1992. godine osnovan je Fond Miroslavljevo jevanđelje radi zaštite ovog kulturnog dobra i izrade njegovog faksimila u koji je prikupljeno oko 1.600.000 maraka, što je trebalo da bude dovoljno.
Prvi vid zaštite Miroslavljevog jevanđelja država je ostvarila 1998/99. godine pomenutom konzervacijom originala i restauracijom poveza tokom koje su, kako tvrde u Dosijeu, pogrešno složene strane ove knjige. Prema Veljku Topaloviću za taj posao su bili odgovorni tadašnja direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković i Nada Popović Perišić odnosno Željko Simić koji su bili na čelu Ministarstva kulture 1998. i 1999. godine.
Kad je Srbija konkurisala sa Miroslavljevim jevanđeljem za Uneskovu biblioteku „Pamćenje sveta“ pokazala je Dosijeovo fototipsko izdanje urađeno pre restauracije, zato što je original čuvan u specijalnim uslovima u Narodnom muzeju i nije smeo da se iznosi. Unesko ga je 2005. godine uvrstio među 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija.
Sredinom prošle godine najavljujući digitalizaciju Miroslavljevog jevanđelja potpredsednica Vlade i ministarka Maja Gojković je objasnila da je digitalizacija samo prva faza zaštite i najavila snimanje posebnog dokumentarnog filma koji će govoriti o digitalizaciji i o njegovoj istoriji, izradu vrhunskog fototipskog izdanja u drugoj fazi.
Ta izjava je bila povod ovog sadašnjeg sukoba između Dosijea i države i njenih institucija.
Dosije je podsetio ministarku Gojković da takav film već postoji, zove se U početku beše reč u režiji Boška Savkovića, a da postoje i dva faksimila Jevanđelja, i to u dva izdanja, i da su oba urađena pre restauracije, dakle pre nego što je, kako tvrdi Topalović, Jevanđelje oštećeno.
U Dosijeu smatraju da država ne želi da zna za ove njihove projekte, zato što joj ne odgovara što su ih finansirali bez njene pomoći, pa „niko nije mogao da se ugradi u troškove“. Film U početku beše reč prikazali su sinoć na N1 i najavili da će u subotu prikazati prvu epizodu serije o odnosu države prema Miroslavljevom jevanđelju.
Dosije je pokrenuo peticiju kojom se traži izmeštanje Miroslavljevog jevanđelja iz Narodnog muzeja, pod čijim krovom je oštećen, u Patrijaršiju gde mu je mesto.
Čitajte dnevne vesti, analize, intervjue i komentare na www.vreme.com
